ВИДОЈЕ МАРЈАНОВИЋ: ЖАЛОСНА СТВАРНОСТ ПЕНЗИЈА И ПЕНЗИОНЕРА У СРБИЈИ

0
483

ММФ и пензије у Србији

ММФ је тзв. мировни чинилац ционистичко-америчке светске агресије, што значи да извршава исте циљеве као и ратна акција, само наводно на миран начин и уз сагласност дављеника.
Америка примењује потпуно друкчији економски концепт изласка из финансијске кризе од оног који нама намеће путем ММФ: они снижавањем каматних стопа, штампањем долара и подржављењем банака и осгуравајућих кућа покушавају да спрече рецесију, да оживе потрошњу и смање социјални притисак. Нама, међутим, налажу да смањимо јавну потрошњу, а НБС повећава ионако огромну референтну каматну стопу како би, наводно, задржала западни капитал у земљи, а притом арчи девизне резерве на одбрану неодбрањивог курса динара!? То ће само неминовно довести до следећег: страни капитал се у случају ширења финансијске кризе не може ни под којим условима задржати у Србији (потребан је у домицилу, a осим тога бежи од ризика који код вртоглаво расте, јер је сада време да се фаворизује сигурност, а не профит); девизне резерве ће се полако али сигурно празнити у бесмисленој одбрани вештачког курса динара; смањење јавне потрошње на погрешним местима и по убрзаном диктату смањиће ионако слабу домаћу тражњу и последично производњу и повећати социјални притисак и беду становништва.
Криза у Америци је изазвана опадањем вредности некретнина и сломом хипотекарног сегмента финансијског тржишта, а код нас ће ескалирати сломом кредитног тржишта: незаустављиви раст евра и недостатак кредитног потенцијала активираће смртоносни кредитни механизам страних банака (које ми из неупућености зовемо домаћим банкама): валутне клаузуле и променљиве каматне стопе, што ће необазриве кориснике кредита довести до економске пропасти. Највећа би грешка била да држава у тој ситуацији учини нешто слично федералним резервама у САД, па да социјализује кредитни губитак страних банака, јер су то неупоредиве ситуације. Међутим, ова власт има танке ноге, па је могућа баш таква грешка ради спасавања опет нечага што се спасти не може: ни једна власт неће моћи издржати искушење које ће, нажалост, бити изазвано долазећом кризом… То су последице које би се код нас неминовно ускоро појавиле и да није дошло до светске финансијске кризе…
Зато је заиста жалосно што власт у овој ситуацији целокупан проблем неодрживости постојећег финансијског и привредног система банализује проблемом наводног раста пензија, свеједно да ли то ММФ тражи или не! Није у питању раст пензија, него усклађивање са законским минимумом. Ту чињеницу не може ни ММФ да поништи. Осим тога, просечне пензије су испод социјалног прага, али ММФ управо брине само о томе да се негде у свету не прими неки пелцер успеха изван контроле јудеомасонског капитала. То је систем у којем све на свету припада капиталу, а остатку света само беда и ропска послушност…

Јавно мнење о стању пензија и пензионера

У нашој јавности већ дуже време се систематски моделише стереотип о пензијама и пензионерима као основом узроку буџетске неравнотеже и дефицита и погоршавања по том основу положаја свих запослених и осталог становништва. Сви пензионери се изједначавају и стављају, поготово сада у предизборном времену, у некакав комуњарско-југославистички кош, који подржава увек сваког властодршца, па и досманлијско-неодосманлијског и другосрбијанског?! Међутим, пренебрегава се основна истина да сви људи једног дана ако имају данашњу несрећу – треба да дочекају пензију и постану „пемзионери“ (како се то често у страним медијима поспрдно каже). (Због тога се, ваљда, у Србији појавила нова тешка клетва: Дабогда дочекао пензију!) Па, није, ваљда, да и паметни и обавештени људи постану излапели „пемзоси“ (и овај термин се често чује) када оду у пензију! Нисам још чуо за ту социо-психолошку доктрину. И нису сви пензионери, крезави, глупави, тупави и паства странке на власти. Писци таквих баљезгарија, ваљда, заборављају да ће по тој контра логици и они једног дана бити такви – ако дочекају пензију?!
Срби су народ подељен и завађен по свим основама. У новије време, откако неспособна власт не уме – или јој је тако наређено па неће – да реши проблем дефицита буџета – развија се масовна нетрпељивост према пензионерима, па и према свим старијим људима. (То скоро личи на не-увијено предлагање увођења лапота!) Као, када не би било пензионера, неспособна власт не би имала проблем са дефицитом буџета, па би онда плате и субвенције државе биле веће?! Чак и рођена деца почињу да мрзе своје родитеље пензионере, од чијих пензија иначе некако преживљавају. Али, пензионери су, изгледа, нека чудна сорта људи – не само да неће да помру, него се чак и размножавају (како је једном један мудрописац рекао наводећи речи премијера Вучића).
Јес`, ал` паз` да није, што би се народски рекло! Сваком иоле економски обавештеном грађанину јасно је да пензије нису буџетски расход, него имају своје независне и посебне изворе финансирања. Уз то, Уставом су утврђене као посебно и неотуђиво право и не могу се никаквим законима (типа „алекса специјални“) мењати одредбе Устава о пензијама нити одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Проф. др М. Грубач је стручно, експертски и јасно обичном човеку утврдио зашто се пензије не смеју смањивати. (Румунија је својвремено изгубила спор пред судом у Страсбуру због смањивања пензија и морала се додатно задуживати у иностранству да врати отете пензије!) Тзв. буџетска штедња је обична економска и макробуџетска измишљотина (својевремено се и сам ММФ одрекао те доктрине, констатујући да је она основни узрок потпуне неефикасности неолибералног капитализма) и њоме се само изазивају специјални и неизлечиви проблеми у земљама које су одређене за одстрел (ММФ је лукаво препоручио одређеним развијеним земљама да напусте промашену доктрину буџетске штедње, али је и даље препоручује земљама у развоју са посебним проблемима и под њиховим посебним надзором).
А проблем је једноставно речено у недовољном обиму и расту БДП и у ниском степену запослености радноактивног становништва. (Основни проблем је настао у ствари када су претходне партијске државе поарчиле пензијски фонд у целости и отуђиле имовину финансирану из тог фонда, који је у свакој уређеној држави најјачи инвестициони фонд. Па сада због малог броја запослених и недовољног обима текућих уплата пензијског доприноса пензије морају да се исплаћују из буџета?!) А држави није ни на памет падало да барем врати Пензијском фонду имовину која финансирана из средстава овог фонда или да у оним силним донацијама, о којима се су својвремено бајке причали, нађу нешто и намирење дуга према Фонду. Или, на крају крајева, да подигну стране кредите као дужници Фонда и намире износз у Фонду који је потребан за исплату пензија изван буџета.
У ово предизборно време погано се у домаћим страним медијима подмеће да су сви „пемзоси“ раније гласали за цобија, па касније за бившег просрпског преш`едника Тадића, а сада ће сигурно наводно гласати за Вучића?! И опет мућак. Пропорционално гледано, нема вероватно велике разлике у процентима између пензионера као гласача и осталих гласача из бирачког спсика који овцоизовано гласају за властодршце. Или је разлика безначајна. Дакле, сви смо ми као народна маса овцоизовани. А економски интерес за гласање за Вучића као председничког кандидата у овом конкретном случају имају првенствено ипак сва милионска маса запослених у администрацији и државној управи, запослени у страним фирмама, криминалци и корупционаши.

Отимање пензија

Рекли смо већ да је буџетска штедња промашај и подметачина и да се сам ММФ одрекао те доктрине и препоручио одређенем земљама да је не примењују (а одређеним, богами, да то и даље раде). А пензионерима се у Србији под влашћу СНС отимало од бедног нивоа просечне пензије од око 24.000 дин., што чини свега 35,3% просечне потрошачке корпе?!
Ево шта је све противуставно и протизаконито учињено у отимању пензија:
– Пензије су у Србији умањене законом коме је дат чудан и обмањивачки назив: Закон о привременом уређењу начина исплате пензија („Сл. гласник РС“, 116/2014). У наслову закона стоји да је реч о привременом уређивању, тј. умањивању пензија, али у њему нема ниједне одредбе којом се одређује рок тог привременог стања, па је због тога закон сам себи противречан;
– Поједине одредбе закона нису у сагласности са Уставом, и то су његови основни и суштински недостаци;
– Према ставовима европског суда за људска права пензије су имовинско право, тј. својина грађана. Устав Србије јамчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (члан 58. став 1). Већ само доношење закона о умањењу пензија супротно је тој одредби Устава јер је нарушило „мирно уживање“ пензионерског права стеченог на основу закона;
– О накнади, којом Устав условљава одузимање имовине грађана, у закону нема ни речи. Чак супротно томе, у члану 4. закона стоји да ће се исплата умањених пензија сматрати коначном – на основу чега се може закључити да никакву накнаду за оно што им буде одузето грађани никада неће добити. Тај поступак законодавца очигледно је противуставан;
– Пензионери знају колико им се одузима месечно, али колико ће им бити одузето укупно, вероватно никад неће сазнати. Величина њиховог принудног прилога „бољој будућности“ зависи од дужине њиховог, по правилу, кратког пензионерског живота. Чак супротно томе, у члану 4. Закона стоји да ће се исплата умањених пензија сматрати коначном на основу чега се може закључити да никакву накнаду за оно што им буде одузето грађани никада неће добити. Тај је поступак законодавца очигледно и безпризорно противуставан.
Прогласити отимање дела бедних пензија за спасоносне буџетске реформе – најогавнија је превара пензионера и целе јавности. Уместо штедње на расходној страни буџета и повећања рационалности и ефективности на страни прихода – најлакше је било, али истовремено и најбедније, отети од оних који немају ни за преживљавање. То је срамотно понижавање најстаријег и социјално најугроженијег дела становништва државе Сбије.
То је тај премијер и то је та влада која је у кратком времену, како вели Вучић, остварила низ великих успеха „први пут у историји“?!
Успех је постигнут само у оном смислу да значајкно неуставно смањење пензија битно погоршава социјални положај, здравље и животни опстанак пензионера са најнижим пензијама.

Статистика пензија

У оквиру веома ограниченог приступа статистици пензија, која је недовољна и непрегледна, прикупили смо следеће невеселе основне подастке о пензионерима и пензијама:
– у Србији је крајем 2016. г. евидентирано укупно 1.728.138 пензионера (83,9% отпада на пензионере по основу запослености, само 4,9% по основу самосталних делатности, 11,2% по основу пољопривредне делатности);
– просечна пензија у децембру 2016. г. износила је 23.799 дин.;
– пензије до износ од само 10.000 дин. прима 131.081 пензионера;
– пензије од 10.000 до 15.000 дин. прима 371.916 пензионера;
– пензије до 25.000 (нешто изнад просечне пензије) прима чак 1.009.196 пензионера (58,4% од укупног броја пензионера);
– просечна зарада у Србији у јануару ове године: 41.508 дин.;
– пензије од око 40.000 дин. прима свега 10.277 пензионера;
– потрошачка корпа у августу 2016. г. износила је 67.996 дин. (са 1,5 зарада покриван је тај износ потрошачке корпе, а са 2,9 просечних пензија)…
Е, па, честитамо, честитамо… Заиста су то велики успеси први пут у историји Србијице земље да преврне…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here