МИША МАТИЋ: БАБА КОСАНА

0
175

Баба Косана никад није јела проју, а увек је плакала кад је пролазила Обреновачким путем покрај Саве. Деду Пантелију, Немци су из шабачког логора отерали лађом у лагер Землин. Баба Косана га је испратила. Платила је дукатима за ту привилегију последњег опроштаја. Повела је и најстаријег сина. Да запамти оца. Имао је девет година. Заспао је на шабачком пристаништу, док је чекао спровођење заробљених четника на лађу. Није видео оца, али је отац видео њега. Задњи пут. Предао је Пантелија Косани свој венчани прстен да га да најстаријем сину и да га школује, рекао да ћерку добро уда, а да најмлађег сина остави на имању. Слику у униформи краљевског гардијског наредника да му стави на споменик. Знао је да се неће вратити. Дао јој је списак дужника, да наплати дугове и на крају јој са лађе довикнуо:

– Косана чувај децу!

– Косана!!!…

– Недај да нам деца једу проју!

Није могла да сазна како је скончао. Чувала је децу и чекала га је 45 година да се врати. Деда Пантелијина слика у униформи краљевског гардијског наредника је на споменику над гробом где баба Косана почива.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here