Видоје Марјановић: КРЕДИТИ У „ШВАЈЦАРЦИМА“

1
351

Нема ништа од приче да ће се доношењем новог закона заштити дужници страних банака у Србији по кредитима одобреним у швајцарским францима

Народна банка у овој држави Србији је само сервис и инструмент ММФ и Светске банке у остваривању циљева тзв. транзиције и неолибералног капитала. Отуда велика законска самосталност у односу на државни административни апарат. Она добија директиве преко баре за заштиту страних банака у Србији и за одређивање монетарне политике која није у функцији развоја домаће привреде и производње. Отуда оваква политика курса динара која је директно у функцији приграбљивања тезаурисаног капитала у еврима код становништва и трансфера у домицилне стране банке. Због тога НБС не може и не сме учинити ништа за Србе против интереса њених налогодаваца, а нарочито не за Србе који су дужници страних банака. И не сме, нарочито, слично ономе што је учинио Орбан у Мађарској, екстра опорезовати екстра добит страних банака. Макар не било више Србије…
У области финансија међу Србима ђаво је дошао по своје још од времена тзв. реформисте Анте Марковића, када је извршено разбацивање државних девизних резерви и масовно опраштање или поништавање обавеза дужника свих врста, па и оних који су дуговали банкама по основу кредита. Овај реформиста чувен је по прорачунатом и наглом и бесмисленом повећању плата скоро до нивоа европског просека. Циљ му је био да се разори монетарни и финансијски систем СФРЈ ради наступајућег растурања те квази државе.

Када ненародна власт ради против интереса нације и државе, она користи различите инструменте. У СФРЈ је, на пример, владало строго начело суверености динара као домицилне валуте, али је толерисано дивље девизно тржиште, грађани су масовно куповали све врсте девиза и заснивали девизне штедне улоге у банкама по незаконитом основу. Банке су те девизе потрошиле трансформацијом у кредитна улагања у пропале социјалистичке привредне пројекте.

Када је дошло време страха од пропасти СФРЈ и подизања девизне штедње, испоставило се да су је банке потрошиле. И ненародна власт је као то питање наводних грађанских права решавала настављањем идеје растурања државе и пребацивањем обавеза банака према девизним штедишама на Народну банку. Тиме је терет обавеза према нелегалним штедишама пребачен на све грађане па је девизна штедња претворена у јавни дуг.
У време увођења терора неолибералне демократије банкама су одузета потраживања од правних лица по основу пласираних кредита и то је створило билансну неравнотежу која је искоришћена као узрок и оправдање за масовну ликвидацију домаћег банкарског система. Требало је довести стране банке које ће пратити наводни масовни прилив страног капитала.
Углавном, овим сам хтео показати да ненародна држава стимулише све врсте финансијске неодговорности, па и по основу обавеза грађана према банкама по искоришћеним кредитима.

Међутим, НБС у неолибералном концепту демократије и економије извршила је недозвољиву дерегулацију монетарне политике и банкарског система, па је, између осталог, банкама дозвољено да одобравају кредите по валутној клаузули, и са огромним каматним стопама (каматна маржа каква у банкарству света није постојала од како је гавран поцрнeо), да остварују екстра добит и да врше слободан трансфер капитала из Србије у своје иностране банке мајке и власнике по разним основама. (Мађарска се, нпр., усудила да екстра опорезује екстра добит страних банака, али то је овде незамисливо. Много је мање неризично за властохлепце да отимају од оних који немају – пензионера, нпр.).

После свих искустава грађана са банкама од тииите на овамо, преко Језде и Дафине, па до страних банака досманлија, грађани ништа нису научили: код њих још влада заблуда да ако имају било какве везе у банакама или у власти треба узимати што више кредита јер ће се кад ђаво дође по своје и даље моћи наћи нека финансијска рупа кроз коју ће се провући као дужници (ранија држава је била плот кроз који је могла проћи и крмача са рогом, па су у време реформатора А. Марковића сви дужници „беатификовани“ и ослобођени обавеза). Међутим, нису рачунали са ђаволском природом неолибералног капитала и са апсолутном ненародном природом досманлијско-неодосманлијске државе.

Сада када им прети пораст обавеза по основу валутне клаузуле и промена на девизном тржишту, кукају и траже помоћ од државе. Не треба заборавити да су банкарски дужници и данас, као и увек, претежно људи са везама у администрацији, банакама и са криминалом. (Нису рачунали с тим да за кредите код ових банака и не треба веза, јер оне јуре потенцијалне дужнике, рачунајући на обавезну и дириговану солидарност државе у сношењу ризика по основу ненаплативих потраживања.) Али ова држава извршава само наређења иностраног корпорацијског капитала и по закону а и по наређењима не може и не сме поништити валутну каузулу и трансформисати девизну обавезу у динарску. (Како би иначе било логично у народној држави и банкарском систему!)

Дакле, треба и за појас заденути – што би народ рекао – дужници банака, које су господари монетарних и финансијских токова Србије, морају пропасти ако не буду могли извршити обавезе према банкама. Међутим, за цео народ је највећи проблем следећи: за онај део потраживања које стране банке не буду могле наплатити од свих дужника постоји опасност да држава преузме те обавезе (на терет пореских обвезника, наравно) – јер је девиза неолибералног капитала да је њихов профит свето начело… Све може пропасти – али сверазарајући неолиберални капитал не може…
Ваља рачунати и на могућност да стране банке у Србији продају своја ненаплатива потраживања по дисконтној цени страним фирмама које купују оваква потраживања ради наплате на сваки уговорени и законит начин, па и на тај начин да сви задужени грађани који падну у доцњу по кредитима банкама економски пропадну (у ствари оду у стечај баш као и правна лица) и тако постану скоро бесплатна радна снага немислосрдних страних капиталиста. Тако ће Србија, која иначе спада у најсиромашније земље у свету, постати земља без грађана који својим радом и приходима обезбеђују добар део буџетских прихода.

Србије не мора бити – али потраживања страних банака морају бити наплаћена…
А Срби као народ и тако већ не постоје више. Јер сваки државотворан народ има своју државу, а Срби је немају (Србија нема своје границе, државна одбрана сведена је на мало веће ловачко друштво, народ је гладан, здравство је постало опасно по здравље, обрадиво земљиште већ се продаје странцима преко посредника до 2017. г., када ће они моћи директно да га купују, са неба падају отровни, канцерогени и мутагени елементи – кемтрејлси, храна је већ у доброј мери затрована са ГМО…).
Откуда онда Србији Народна банка Србије која самостално регулише банкарски систем, монетарну политику у функцији развоја привреде и домаће производње? Шта ће Србији домаћа привреда када је она одавно искључена из светског развоја и када је утврђена доктрина за уништавање православља и православних народа?! Када је, у ствари, Србија брисана из геополитичке мапе света ЦИА…

1 КОМЕНТАР

  1. Све честитке на веома стручном приказу реалих односа одређених институција према грађанима Србије.А представници власти и тих истих институција „убише“ се доказујући да све раде у интересу грађана.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here