Наши људи који живе и раде у иностранству трансферишу годишње огроман износ девизних дознака рођацима у отаџбини који се углавном нефункционално и нерационално троши и користи

Одувек су тзв. дознаке миграната (или како се то тииитоистички говорило: југословенских грађана на привременом раду у иностранству – који је, као што је познато, постао трајан уместо привремен) биле економски феномен који је изазивао различита мишљења експерата у вези са утицајем овог вида неробног девизног прилива из иностранства на економска кретања у земљи.

Уопште феномен економских миграција у тииитоистичко време није никада довољно анализиран и разјашњен, а сада је већ много јасније да он није био само економски узрокован (смањење социјалног притиска на запошљавање у СФРЈ), него је био један од инструмената доктрине суштинског повезивања народа у СФРЈ са капитализмом западнокатоличке цивилизације и данас видљивим гутањем православних народа „западног Балкана“ кроз тзв. јевроунијаћење и поништавањем њихове државности и националних идентитета.

На подлози девизних дознака миграната отворена је могућност успостављања девизне штедње и одступања од поставке монетарног номинализма (домицилна монета као једино средство плаћања), затим незаконито секундарно тржиште девиза и преливање девиза у власништво оних који нису имали право на девизну штедњу, што је условима сталног опадања тржишне вредности домицилне валуте динара довело до илегално-легалног вишевалутног монетарног система. Тзв. девизна штедња као монетарни агрегат је енормно порасла, држава је је нерационално регулиасала коришћење овог агрегата и банке су га поарчиле и све се завршило огромним јавним дугом државе према грађанима, односно на терет грађана који нису трговали девизама на црном тржишту, али су морали финансирати дуг државе према онима који су тиме шпекулисали. То је, иначе, редовна појава у нашим друштвеним и државним условима.

У навођењу износа девизних дознака миграната је само онај део који се евидентира кроз девизни платни промет банака, а стварни износ укључује и део „из руке у руку“ и све скупа то је око 5 млрд. америчких долара (од тога на званични прилив преко банака односи се око 3 до 3,5 млрд. америчких долара). То је огроман износ који има и даље у нашем монетарном систему вишеструке негативне последице: он се прелива делом у девизну штедњу, делом тезаурише, а делом иде директно у текућу потрошњу власника. Девизна штедња у банкама је поново достигла огроман износ, а банке је користе у складу са својим основним циљем трансфера капитала из Србије у домицилне иностране банке, уместо трансформисања, на пример, у дугорочне кредите правним и физичким лицима. Држава није, на пример, мотивисала мигранте да инвестиционо улажу вишак новца у Србији, тако да се преливањем дела дознака у потрошњу креира вештачка тражња на тржишту која утиче на раст цена и инфлације.
Нико још није утврдио које ефекте има тзв. девизна штедња и слободна препродаја девиза на тржишту на монетарни систем државе. И које трошкове има НБС на одржавању вештачког курса динара због огромне конкуренције конвертибилних валута које су у слободној продаји.

Тако је то у погрешно уређеном државном систему: све се претвара у своју супротност. Конкретно, уместо да се капитал Срба из дијаспоре и дознаке које они шаљу својим рођацима у Србији усмеравају у инвестициона улагања у отаџбини, он се делом трансформише у нефункционалну девизну штедњу у страним банкама (са веома ниским и нестимулативним камарним приносом), у улагања у мртве капитале у Србији (огромне куће и замкови недовољно коришћени), као и у потрошњу. Тако се ствара социјални слој оних који лагодно живе без рада и нису заинтересовани ни за какве политичке, економске и друге промене у држави Србији. Делимично и због тога не може се код нас постићи праг социјалног незадовољства којим би се контролисало понашање неодговорне власти према држави и нацији…

Овим тврдњама се не пориче ни у ком смислу економски и хумани значај дознака тзв. миграната (наших људи на раду у иностранству) својим рођацима. Али је непобитна чињеница да би много корисније и оправданије било да се већи део овог капитала користи за подизање капацитета мале привреде који би обезбедио социјлни статус и радни ангажман рођака миграната, уз додатни принос по основу оплођавања уложеног капитала и рада. Истовремено, то би било много корисније и функционалније за економски систем државе у смислу повећања нивоа бруто друштвеног производа и разбоја тзв. мале привреде. Такво усмеравање капитала по основу дознака миграната обезбедило би дуготрајно и потомке рођака миграната. (Што се народски рекло: боље је гладног научити да лови рибу, него му давати већ уловљену рибу.)
Иначе економски експерти су већ раније проценили да Србија има свој унутрашњи неискоришћени капитал којим би независно од прилива директних страних инвестиција могла у доброј мери покренути обнову домаће производње у малој привреди (девизна штедња – у банакама и тезаурисана, дознаке миграната, инверстициони капитал дијаспоре…). Међутим, компрадорске досманлијске власти имају страх и директно наређење да се користи страни капитал, а домаћи капитал је осуђен на тренсформацију у страни капитал и извлачење из земље. Због тога, потпуно је економски сулудо да Србија која вапи за страним улагањима нема никаквог интереса за привлачење и ангажовање значајног капитала из дијаспоре. Јер, како каже цењени економски експерт Небојша Катић, нико до сада у економији света није видео суштинске користи од страних инвестиција. Страни капитал има једини циљ – профит и он се задржава на месту улагања само дотле док је тај профит изнад каматне стопе на штеду или док га политички догађаји не преусмере на друге дестинације. Примера ради, у случају политичких кризних или ратних дејстава на тзв. западном Балкану капитал страних банака би се нагло повукао из Србије и Србија би буквално остала без банкарског система, што би било равно катастрофи у економији земље. А доспела ненаплаћена потраживања банака по основу кредита одобрених привредни и физичким лицима могла би лако пасти на терет државе (тзв. синдикализација кредитних дуговања)…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here