Афористичар Александар Чотрић објавио је на свом профилу фотoграфију положене спомен бисте Радоја Димановића на Калемегдану.
Славни српски сатиричар и приповедач Радоје Домановић ((Овсиште, 16. фебруар 1873 — Београд, 17. август 1908), како је приметио Чотрић, живео је усправно. Данас је његова спомен биста на Калемегдану у водоравном положају.
То довољно говори о данашњој Србији која се труди да све што је усправно буде положено водоравно. Шта би се десило кад би у Русији таква зла судбина задесила спомен бисте Пушкина, Достојевског, Толстоја, Тургењева, Гогоља, или у Француској Волтера, Балзака, у Немачкој Гетеа, Шилера, Хајнеа, у Енглеској Шекспира и тако даље?
Ово са бистом Радоја Домановића десило се у Србији!
Или у Бестрагији?
Луцидно је приметио Раде Ђерговић: „То се Радоје ваља од смеха, због свега што нам се дешава.“

БИОГРАФИЈА РАДОЈА ДОМАНОВИЋА

Радојев деда Милић Домановић је досељеник из Херцеговине са једне висоравни између Требиња и Невесиња. По истраживањима Милинка Домановића њихово порекло је из села Домановићи у Херцеговини. Деда се задржао у околини Крагујевца. Радио је и служио код Симеона Цукића сродника Павла Цукића познатог устаника и Карађорђевог војводе. Овај оштроумни Херцеговац се ускоро својим радом и знањем уздигао од најамног радника до слободног сељака. Кораком испред времена обојицу синова, Алексу и Милоша – Радојевог оца, школује на богословији. Алекса се запопио, а Милош је отишао у учитеље. Ради као учитељ, али се бави и уносним пословима. Храбар и интелигентан ускоро постаје имућан човек. Жени се Персидом ћерком Симеона Цукића, оног газде код кога је његов отац Милић радио као слуга.  Из тог брака рођен је 16. фебруара (или 4. фебруара по јулијанском календару) 1873. године у породици сеоског учитеља у селу Овсиште код Крагујевца Радоје Домановић.

Детињство је провео у суседном селу Јарушицама, где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу. Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. Оженио се 1895. године учитељицом Наталијом са којом је имао ћерку Даницу (1896—1956) и синове Драгишу (1902), који је умро убрзо по рођењу, и Зорана (1905—1944). После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист „Страдија“, у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35. години живота, 4. августа/17. августа 1908. у Београду.

Књижевни рад

Пресудан утицај на карактер и књижевни рад Радоја Домановића, имају две чињенице. Његов отац Милош и његова моћ, али и мајка, унука устаника Павла Цукића. Милош је био првенствено сеоски газда па онда учитељ. Тврдоглав и свестан своје снаге. Мајка, нежна и пуна љубави према сину учила га је српској народној поезији, чојству и поносу српског сељака – револуционара. Радоје Домановић је бескомпромисан и храбар. Његова мисао бритка и провокативна. Он је први прави сатиричар међу српским реалистима. Сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке.

Велики број основних школа носи име „Радоје Домановић“, такође постоји и Задужбина „Радоје Домановић“ која додељује награду са истим именом.

Приповетке

Његове најзначајније приповетке су:

Вођа
Данга
Страдија
Мртво море
Краљевић Марко по други пут међу Србима
Размишљање једног обичног српског вола
Укидање страсти
Позориште у паланци
Гласам за слепца
Не разумем
Наша посла
Сан министра
Филмови

Домановићева дела су преточена на филмско платно:

1964. Бој на Косову
1968. Краљевић Марко по други пут међу Србима (ТВ)
1980. Приповедања Радоја Домановића (серија)
1988. Нека чудна земља

1 КОМЕНТАР

  1. Жалосно и симболично?!

    Еј, Србијо моја?!

    „Развило се црно време опадања,
    Набујао шљам и разврат и пороци,
    Подиг’о се трули задах пропадања,
    Умрли су сви хероји и пророци.
    Развило се црно време опадања.“
    ДИС; „Наши дани“

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here