Фељтон је писан на основу архиве Удбе о Милану Стојадиновићу. Неке изнете ставове треба примити са резервом.

(Уредник Словословља)

„Милан Стојадиновић намеравао је након пада своје владе да се повуче у миран живот и да се одмори од четворогодишњег рада“, пише у извештају комунистичкој полицији 7. септембра 1945. године његов брат Драгомир Стојадиновић.

На двадесетак страна, ухапшени Драгомир, бивши главни уредник дневног листа „Време“, објашњава све политичке игре у Југославији уочи Другог светског рата. За судбину брата он највише окривљује Стојадиновићевог наследника Драгишу Цветковића.

„Мало по мало стварао се јаз између нове владе и Стојадиновића док он најзад није заузео отворено опозициони став. У јануару 1940. Стојадиновић је са својим политичким пријатељима, међу којима је било више од стотину народних посланика и 20 сенатора, образовао политичку странку…“, почиње Драгомир.

„Ово је Цветковића нервирало па је на све начине покушао да омете рад Стојадиновића и његове групе. Полицијски агенти стално су се мували и улазили у просторије странке, тобож као присталице, а стварно да мотре шта се ради. Други агенти су легитимисали људе на улазу покушавајући да их застраше.

Половином марта 1940. одржана је заједничка вечера код „Занатског дома“, на којој је присуствовало око 300 политичких пријатеља Милана Стојадиновића, међу којима велики број најугледнијих привредника у земљи и из Београда. На улазу је било неколико полицијских агената, под изговором безбедности мога брата, а стварно да бележе имена присутних. Свакако да је и у сали за вечером било више шпијуна. Током вечери пало је више здравица односно политичких говора. Стојадиновићу су приређене овације.

Овај случај разбеснео је Цветковића због чега је смењен тадашњи шеф Опште полиције УГБ Богдан Банковић. Тако ми је он причао: Драгиша је био страшно љут и захтевао је да растурим скуп и похапсим учеснике. Ја сам одговорио да не могу да похапсим целу чаршију…

Неколицину приређивача ове вечери позвала је полиција на одговорност због непријављивања збора, касније, 1. априла 1940, Цветковић је одржао опширан говор у Скупштини и Сенату и тврдио како Стојадиновић није имао разумевања за решење хрватског питања и како је хтео да фашизира земљу.

Стојадиновић је послао „Политици“ одговор, али нису смели да га објаве, па смо штампали летак. У одговору Стојадиновић је објавио један телеграм у коме му Цветковић, тада на лечењу у Швајцарској, кратко пред пад Стојадиновића, честита сјајну победу на изборима и жели дугу и срећну владу.

Затим је цитирао Драгишин говор у Неготину пред децембарске изборе у коме је овај новопечени пријатељ Хрвата назвао издајником сваког ко буде гласао за Мачека. Даље се помиње да је баш Драгиша Цветковић био тај који је испољио фашистичке тенденције, он је био тај који је својој радничкој организацији „Југорас“ завео плаве униформе, плаве кошуље и фашистички поздрав. На крају, поменута је књига професора Дворниковића под наводима „Карактерологија Југославије“, где је уз фотографију и три карикатуре Драгише Цветковића овај политичар обележен врло неповољним карактерним особинама…“ (Недељник)

Наставиће се

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here