Фељтон је писан на основу архиве Удбе о Милану Стојадиновићу. Неке изнете ставове треба примити са резервом.
(Уредник Словословља)

„Првог априла 1940. године Драгиша Цветковић је одржао опширан говор у Скупштини и Сенату и тврдио како Милан Стојадиновић није имао разумевања за решење хрватског питања и како је хтео да фашизира земљу.

Стојадиновић је послао „Политици“ одговор, али нису смели да га објаве, па смо штампали летак. У одговору Стојадиновић је објавио један телеграм у коме му Цветковић, тада на лечењу у Швајцарској, кратко пред пад Стојадиновића, честита сјајну победу на изборима и жели дугу и срећну владу“, пише у извештају комунистичкој полицији 7. септембра 1945. године његов брат Драгомир Стојадиновић.

Драгомир даље наставља: „Затим је цитирао Драгишин говор у Неготину пред децембарске изборе у коме је овај новопечени пријатељ Хрвата назвао издајником сваког ко буде гласао за Мачека. Даље се помиње да је баш Драгиша Цветковић био тај који је испољио фашистичке тенденције, он је био тај који је својој радничкој организацији Југорас“ завео плаве униформе, плаве кошуље и фашистички поздрав. На крају, поменута је књига професора Дворниковића под наводима ‘Карактерологија Југославије’, где је уз фотографију и три карикатуре Драгише Цветковића овај политичар обележен врло неповољним карактерним особинама…“

Разуме се да је ово још више огорчило Цветковића, који је одлучио да интернира Стојадиновића. За то му је, ипак, био потребан пристанак кнеза Павла, и да би то постигао, послужио се једним триком.

„У просторије Српске радикалне странке при претресу 17. априла 1940. подметнута су два плаката са по 70 летака кратке садржине. Претрес је био у два сата по подне када у редакцији није било никога осим једног студента. Било је шест полицијских агената под вођством Светозара Вујковића (касније шеф логора на Бањици). За сведоке су узети неки пролазници – лекар и кућепазитељ. Приликом претреса студент је нарочито мотрио да неко од агената нешто не подмете, и тако је спазио једног агента када је из капута извадио пакет и ставио га иза ормана. Овај гест је приметио и лекар. Други пакет је стављен у једну отворену фиоку од писаћег стола, али није примећено ко га је и када ставио, вероватно исти агент и то за време док се студент објашњавао око тобож пронађеног пакета из ормана. Ова ствар је изведена врло невешто, агент је био врло неспретан пошто је ухавћен на делу. Затим, врло је наивно веровати да би се тако важни леци држали скривени иза ормана, где их момак може опазити приликом чишћења, а исто тако да се други пакет држи у отвореној фиоци када је у столу било и закључаних фиока с знатно неважнијим стварима.

Студент је зато одбио да потпише записник тврдећи да су леци подментути и да је то својим очима видео. Лекар је у записник унео ограду да је пакет с лецима видео на столу кад их је један од агената ставио али да не може да сведочи да ли су нађени у просторијама или унети споља. Једино је кућепазитељ потписао записник без ограде онако како су га полицајци саставили. Интересантно је да је претрес водио Вујковић, шеф комунистичког одсека УГБ, а не неко други.

На вест о претресу и пронађеним лецима сакупио се већи број присталица, тако да су све просторије, па и ходници, били пуни. Нешто пре седам увече дошла су два полицајца и повела мог брата у његову вилу ради претреса. У исто време смо и нас неколицина обавештени да нас чека полиција и да дођемо кућама. Код Стојадиновића је претрес трајао до пола један увече, а учествовало је око 50 агената. Резултат, као и код свих нас, био је негативан, што је и записнички констатовано.

Сутрадан, 18. априла, управа града саопштила је мом брату да не напушта стан. Тада сам се и ја затекао код њега и од онда, ево, готово пет и по година нисмо се више видели.

При повратку затекао сам у стану позив УГБ да се 19. априла у подне јавим одељењу опште полиције. Тада сам се први пут упознао са садржином летка, под насловом „Браћо Срби“ и потписом „један патриота“, а неименовани писац је упозоравао јавност на опасност у коју срља Југославија.

На једном месту се вели „Владу Цветковић-Мачек подржава кнез Павле рођен у иностранству, а који нема ни капи Карађорђеве крви“. Све ми је одмах било јасно. Цео летак био је написан због тих неколико речи, у којима се јасно правила алузија на верзију да кнез Павле није син кнеза Арсена.
Летак тобож издат и растуран од Милана Стојадиновића требало је код кнеза да распири још већу мржњу и да га наведе на крупне одлуке. Вероватно да се ту није радило само о интернирању, већ и о нечем много важнијем. У томе је Драгиша успео, кнез је био погођен у најосетиљивију тачку.“ (Недељник)

КРАЈ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here