ММФ и ЕУ наредили су лојалним економистима и политичарима издајницима да приступе тзв. буџетској штедњи, а они су за то стручни баш колико је и ММФ добронамеран. (Никад није сувишно напоменути да је буџетска штедња доктрина тог истог ММФ и да се он одрекао тог свог изума и прогласио га базичном грешком неолибералне економије и препоручио свима до којих им је стало да је више не примењују. Јак критички осврт на ту квази мудрост дао је и нобеловац Џ. Стиглиц.) А нама обичним Србима економски експерт Небојша Катић, који живи у Лондону, објаснио је више пута да буџетска штедња никоме није донела добро (показао је то на примеру неколико држава чланица ЕУ у којима се она примењује), јер не доводи до повећања БДП, запослености и смањења буџетског дефицита!)

Па зашто се онда користи овај модел буџетске штедње?
Па, управо зато да буџетски дефицит још више нарасте, да дође до повећања незапослености, нивоа сиромаштва становништва и наравно до раста спољне задужености (јер се само тако може финансирати растући буџетски дефицит). А суштински циљ је у случају Србије: извршити дестабилизацију државе, којом се експериментише применом модела буџетске штедње, прогласити је чиниоцем нестабилности у региону и подвести под протекторат. Онда се са том државом може чинити све оно око чега се навлачимо ево већ деценијама: применити Агенда 21 и 2030, доктрина еугенике, увести ГМО-изација, утрпати је у НАТО, откупити за багателу сва преостала државна и јавна имовина, приватизовати земљиште и воду, као и сва јавна предузећа и претворити матични народ државе у обично робље!!!

Прво су почели са пензионерима: већ је ционистички САД-изам (алиас империја зла) проценио да ставништво старије од 50 година није кооперативно у увођењу и примени америчког светског поретка и да га треба довести до маргиналне политичке величине. Знају сви да напредњачка држава нема уставно право да пензионерима укида стечена права, јер пензије нису буџетски расход по дефиницији, као што ни текући доприноси за ПИО нису никакав буџетски приход. А текућа исплата пензија исплаћује се из буџета зато што је држава поарчила пензијски фонд и зато што текући доприноси нису довољни за те исплате, јер је низак БДП и нема довољног броја запослених (ово је еуфемизам: у ствари огромна је незапосленост, много већа од званичног показатеља)…

Основни проблем је неспособна држава као инструмент политичког удружења СНС и СПС (алиас напредњачки јул), која не може да исхрани становништво, не може да му обезбеди ефикасан здравствени систем, не може да га образује у духу србског културног обрасца и не може да запосли младе, него они живе претежно од пензија својих родитеља већ коју деценију. Таква држава не испуњава основне задатке, услове и циљеве из неписаног уговора државе са грађанима и постаје паразит на ткиву нације. Таква држава је највећа опасност за отаџбину која се зове Србија и нацију Србску…
Анализом је експерт Н. Катић доказао да је буџетски дефицит последица системског поремећаја и да се не може решити никаквом буџетском штедњом.

Буџетски приходи Србије су апсолутно недовољни да покрију било какве буџетске расходе, а узроци тог поремећаја су бројни: низак ниво БДП, поремећана приходна структура буџета бесмисленим одлукама власти (укидање царине по ССП, висок ниво сиве економије, ниски приходи од пореза на добит правних лица, високе и потпуно неоправдане субвенције – не рачунајући пољопривреду, којој иначе битно смањују субвенције – низак ниво пореза на имовину због погрешне политике опорезивања, низак ниво наплативости доспелих ненаплећних пореских потраживања и потраживања по основу услуга јавних предузећа…). Држава се, наравно, не усуђује да уведе екстра порез на екстра добит страних банака, није решила проблем законског уређивања радиодифузног простора и опорезивања кабловских посредника по ком основу губи, процењује се, око 3 млрд. € годишње, није обезбедила дисциплину обвезника у пријави запослених и плаћању обавеза по том основу, итд.

На расходној страни буџета држава би морала систематски примењивати анализу ефикасности и ефективности постојећих расхода и стални концепт могуће штедње која не би онемогућавала нормално одвијање државне управе и система јавних служби у администрацији. Међутим, ненародна држава најлакше и најнеодговорније посеже за смањивањем пензија и плата и угрожавањем ионако ниског нивоа могућности преживљавања грађана који живе од ових прихода. Од обојене револуције 2000. г. прича се о преструктурисању јавног сектора, а квалитет услуга овог сектора се погоршава, цене расту и неефикасност и нерационалност пословања се повећава. Број запослених у овом сектору, по признању власти, је преко 870.000, а могуће је и да је цео милион у питању. Плате у овом сектору веће су за око 30% од просечних зарада у приватном сектору. Већ се чине погрешни потези са нерационалним смањивањем броја запослених у образовању и здравству, нпр., али не у државној управи и на другим местима где је енормно нарастао број запослених по партијској и рођачкој линији. Уверен сам да ако и дође већег отпуштања заослених у овом сектору – последице неће трпети они који не знају посао и који ако нешто и раде – чине то погрешно…

Дошли смо дотле да и НБС исказује губитак и да нас гувернерка невешто убеђује да НБС није профитна организација и да је њен губитак чисто обрачунски и нема утицаја на буџет. Иако је он узрок – сама признаде да НБС није у могућности да уплати планирани износ у буџет. Како не би исказала губитак када мора да финансира нерационалну интервенцију на девизном тржишту ради одржавања вештачког курса динара! Не знам ни једно правно лице које по Закону о рачуноводству саставља завршни рачун и искаже губитак а које нема обавезу да тај губитак покрије по завршном рачуну за следећу годину, из прихода наравно, односно на терет акцијског капитала у супротном.

Имам утисак да власт заиста нема циљ да реши проблем буџетског дефицита и неповољних макроекономских мултипликатора, него једноставно спроводи налог ЕУ и других налогодаваца са Запада за придављивање ионако осиромашеног становништва, како би се повећао ниво спољне задужености, пад БДП, буџетски дефицит и стопа незапослености (Н. Катић је лепо доказао да се то дешава у свим чланицама ЕУ које примењују овај модел штедње). Па кад цео неодрживи фискални систем потоне – јавиће се социјални немири који ће се оценити као чинилац нестабилности у региону…
А онда је могућа распродаја целокупне јавне имовине и земљишта (јер друго шта више немамо да продамо) и на крају увођење ванредног стања, па и протектората у оквирима тзв. београдског „пасјалука“…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here