Пре четрдесет година, једна кустоскиња у Народном музеју је на Мирослављевом јеванђељу одмарала ноге.

Данас је председник Србије на њему, тачније на фототипском издању, положио заклетву. Догодила се велика промена у свести српских политичара. Српски народ је, по питању националне свести, увек био далеко испред политичара који су га представљали.

Фототипско издање, одштампано на Видовдан 1998. године, имало је драматичну судбину. Због најаве да ће бити забрањено, урађено је у Јужноафричкој републици. Приређивачи су ухапшени по повратку у земљу, а формална забрана стигла је 1998. године. Потом је, пред последње Милошевићеве изборе, легализовано.

Приређивачи фототипског издања Мирослављевог јеванђеља Душан Мрђеновић (лево) и Вељко Топаловић (десно)

Године 2007. Министарство културе је изложило фототипско издање у Храму Светог Саве, ставило га у лажну клима комору, поставило полицију да га чува и обмануло неколико стотина хиљада људи, који су дан и ноћ у мимоходу пролазили поред књиге, мислећи да је оригинал. Бивши председник, Томислав Николић, направио је велики притисак на руску државу, покушавајући да врати 166. лист, који је украден 1845. додине и који се чува у Русији. Коначно, данас је Александар Вучић на фототипском издању положио заклетву.

Претпостављам да је идеја била да положи заклетву на оригиналу, али према постојећим правним прописима – нико не сме да види оригинал, осим надлежног кустоса, који на кратко, једном годишње мора да га прегледа. Претпостављам да председник Вучић није хтео да улази у правне заврзламе.

По мени, то је мало претерано. Оригинал је прешао Албанију, српски војници су на њему спавали у снегу. Неколико страница је мало оштећено од влаге, али све остале изгледају као да су јуче исписане. Сасвим сигурно, ништа му се не би догодило да отпутује до Скупштине Србије.

Данас се у Бечу одржава промоција фототипског издања. Оно је урађено уз велики напор и пожртвовање најпре приређивача Душана Мрђеновића, Бранислава Бркића и моје маленкости, тадашњег председника САНУ, Дејана Медаковића, тадашњег потпредседника САНУ, Мирослава Пантића, тадашњег секретара за српски језик и књижевност, Предрага Палавестре, и бројних домаћих и светских кустоса и штампарских стручњака. У појединим тренуцима, велику помоћ су пружили наши пријатељи широм света. Више пута сам чуо поједине од њих како кажу да је њихова помоћ била одлучујућа. То је тачно. Посебно то важи за уредника Србословља, Петра Милатовића Острошког. У једном тренутку отворио се временски прозор у ком смо могли да снимимо оригинал, али нигде у Европи нисмо могли да нађемо најквалитетније слајдове. Они имају рок трајања, били су скупи и ниједан фотограф и ниједна радња нису имали више од 20 у залихама, а нама је било потребно 400. Неким чудом, Петар је успео да набави свих 400 и да нам их достави у последњи час.

У најави вечерашњег представљања помиње се да ће гостовати издавачи. Издавачи савременог фототипског издања (претходно је урадио Љубомир Стојановић 1896. године у Бечу о трошку краља Александра Обреновића) су АИЗ Досије из Београда и ЈП Службени лист СРЈ (данас Службени гласник Републике Србије).

Није ми јасно на које издаваче приређивачи представљања фототипског издања мисле.

Током последњих месеци, сазнали смо да су сличне промоције одржане у Мадриду и Братислави.

И сами смо учествовали, током претходних година, на преко 200 представљања фототипског издања и документарног филма.

Желим пуно успеха и вечерашњим организаторима, као и свим будућим, једино што нам се чини да би био ред да нас обавесте о таквим догађањима, а могу од нас да добију и помоћ у виду квалитетнијег снимка документарног филма („У почетку беше реч“ режисера Бошка Савковића) и одштампаних првих страница Мирослављевог јеванђеља на чијој полеђини се налази кратак историјат и начин на који се чита српско-словенски текст.

Вељко Топаловић, један од приређивача фототипског издања Мирослављевог јеванђеља

2 КОМЕНТАРА

  1. На својој страници и на фејсбук профилу најавили су да ће гостовати приређивачи, а они појма немају о томе, што потврђује реакција изненађеног приређивача Вељка Топаловића. Срамота је на овакав начин обмањивати људе. Изгледа да то постаје модеран манир неких којима недостаје много тога!

  2. Ове гастарбајтерске обмане треба јавно раскринкати у медијима у Србији! Ако се овој пракси не стане на пут ко зна шта може касније да се догоди.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here