Окидач крватског геноцидног покрета против Србства био је католички клерикализам, а инсталисање клерикализма извршио је Ватикан. Њиме су активиране расистичке концепције Старчевићевог панкроатизма. Клерикализам се све одређеније и израженије укључивао у политичка превирања хрватског малограђанског друштва. Чак је и прикривени „југославен“ Штросмајер клерикализам назвао фуртимаштином (фуртим: крађа, неистина, фалсификат и мистификација). Када се повезала са франковцима, постала је франкофуртимаштина. А када се фашизирала – постала је пуни клерофашизам, маскиран у бригу за спасење крватских тзв. душа и старање за цркву и веру. Клерикализам у Хрватској био је у ствари теократски апсолутизам Римске курије. Родоначелник клерикализма у крватској био је Ј. Ј. Хаулик, загребачки бискуп, па надбискуп и кардинал, плаћеник и извршник циљева политике цара Фрање Јосипа и ватиканског понтифекса у Риму.

Од Првог католичког конгреса 1900. г. у Загребу клерикализам је постао организована снага за освајање власти и клерикалног програма за 20. век и за сејање мржње и неслоге међу народима вером подељеним. Клерикализам се фашизирао под видом усташким и крижарским. Тако је у крватској никла Хитлер-Мусолинијева наказа НДХ, усташко-клерикална Божја држава (Civitas Dei) новог фашистичког типа. И у Хрватског је настала „страховита стварност“ као производ чињенице да „сав тај усташки терор, заштићиван и плански подјариван од оба окупатора, не би ни издалека добио толико на замаху и ширини, да га није помагао и распаљивао најборбенији непријатељ свега што је било слободољубиво у НДХ – католички клерикализам, прави наказни клерофашизам„.

Доказ активног и пресудног учешћа клерикализма у установљењу усташтва јесте чињеница да „у Јасеновцу, гдје су се поред усташких звијери налазили као активни изводиоци свих тих нечовјечности и представници најјаче организације Католичке цркве, крижари, и њихови некадашњи одгајитељи и водитељи – свећеници“! Дакле, „у НДХ је клерофашизам од самог почетка заиграо поред усташа главну улогу“.

Први католички конгрес је политички срачунато идентификовао католицизам са хрватством. Створена је расистичко-усташка НДХ, „интимна симбиоза усташа и клерофашиста“. Помагала су је оба Рима и оба њихова продора на Исток („Drang nach Osten„): фашистички и ватиканска пропаганда вере. Клерикализам у Хрватској је прогласио да је служење Римској курији и римском понтифексу – служење Богу! Усташтво је прихватило идеологију Анте Старчевића и Јосипа Франка о расистичкој концепцији „о `чистом` хрватству, очишћеном од `туђинске задухе`“. У бечкој штампи је још 1904. г. писано да „Хрватска треба да буде мост преко кога ће Аустрија на Балкан“. Франк и његова Чиста хрватска странка права постао је главни извођач аустријског продора на исток. Писало се да „само у католичкој вери лежи могуће остварење народа хрватскога“.

Дакле, то је суштина клерофашистичког усташтва у Хрватској. О свему је био информисан и био је активни учесник у доношењу одлука и тзв. кардинал (клерофашистички) Степинац, кога су Хрвати недавно рехабилитовали?!

(Извор: текстови из дела „Магнум кримен“ Виктора Новака)
Обрадио и приредио: Видоје Марјановић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here