ПИРЛИТОРЕ

Је ли сјело на Дурмитор сунце
Са ризницом вечерњих пјесама
Читају ли анђели стихове
Изнад крова војводе Момчила
Је л’ прозрачна висино Божанска
К’о кошуља измаглица танка
На пропланку као у њедрима
Њежна сјенка јеле по снијегу
Чују ли се звона из небеса
Загрме ли громови трештећи
Да ли и сад муње цијепају
Црни облак и бор на литици
Да л’ су виле коло заиграле
Насред Црног у поноћ језера
Кад пун мјесец са неба огрије
Полете ли момци као дјевојке
Је ли снијег дошао до Таре
Дижу ли се у небо орлови
Пуцкета ли гора од мразева
Чују ли се вуци кроз планине.

ДОМ

Засто спалише мој сан
Када сам био заузет
Гледајуци анђеле по небу
Сада сам скитач на путу
Немирни гост у подне
Ватра би опет да пљачка
Кидам огањ са врата
Бацам угарке и бол
Себи да бих се вратио
Да могу доћи и поци
Са поцетка у довијек
Доме мој соколасти.

МЕНИ ТРЕБА

Природа моћно туче
Над ријеком крешу муње
Режу мрачне
Амбисе небеске
А мени треба
Кошуља бијела
Од снова лирике
Треба ми јутро
Право у мој дом
Да остави лице.

МОЈЕ ЈЕ ДА ПИТАМ

Ко се то стихом баца на Бога
Ко ми то очи вади из неба
Ко ми то уста одваја од хљеба
Ко ми то љубав одкида од срца
Које је доба људи
Колико звона звони
Дрхти ли душа водиља
Моћ ми је глас рика из утробе
Љубећи стопе и гробља
Ја излазим умјесто суза
Увече се сијече глава
Боже како дознати
Колико је у смрти сати
Моје је да зубим и питам
Све су ми друго одузели.

ЦВИЈЕТ

У снове носим
Голе звијезде
Ћутим
Зрелост брезе
Прут живота
Населили ријеку
Сусрет неба
Сунца
Цвијет на камену.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here