Он одавно хода

Његово срце станује на небу
И Он одавно хода
Без срца у грудима
Очима претражује космос
Који станује у њеним очима
Корацима мјери таласе морске
Који му глежњеве квасе
Вјетар му доноси узалудно
Даљине одбачене за раменом

Он одавно хода
Без сузе у очима
И без срца у грудима –
Тамо станују устрашене птице
Што јутра буде

Његово срце одавно
Станује на Небу…

 

Низбрдица сна

Мјесец је постао
једна велика пахуља
на твојој десној дојки
док врапци ћуте на
старој смокви.
Ноћ чекања и
Низбрдица сна.
Лептир са
дна стомака
полијеће на камен
онај обли, бијели
заборављен на
обали чекања..
Тамо гђе те чекам
на низбрдици сна –
да пружиш руку к мени

 

Сидро ноћи

На тавану
у мраку
Скривени од звијезда
И погледа
Тражимо
Бјелеге и ожиљке
По нашим тијелима.

У мраку
Скривени од звијезда
Међу старим књигама
Тражимо уже
Да вежемо мјесец –
Постајемо сидро ноћи.

На тавану
Загрљени из страха
У прашини сјећања
И паучини ноћи
Проналазимо
Одбачене лутке
и ријеч што слути на љубав.

На тавану
У мраку
Скривени од звијезда
Тражимо уже
Да вежемо мјесец.

Моји и твоји ожиљци
Постају сидро ноћи
И ријеч постаје љубав!

 

У мрежи…

Гола као пролећно јутро
У рибарској мрежи
Преко лијевог бока
Извлачиш млади, прољећни, мјесец и укљеве.

Из напрсле мреже
Испадају снови ,
Празне флаше вина,
Загубљене слике,
Неказане ријечи и
Неисплакане сузе.

И тамо,
На дну мреже
Гђе станују снови
Ја, сасвим обичан
Будим се, копрцам сањив
Зачуђен бјелилом ђевојачке бутине
И уснама што пупе
Као трешња у башти.

Гола као пролећно јутро
У рибарској мрежи
Преко лијевог бока
Извлачиш млади, прољећни, мјесец и укљеве-
И трепће љубав на твојој трепавици

Свијетло ноћи

Отвори своју шкољку
Без стида,
Ту на обали чекања
Гдје таласи шапућу
Заборављене лажи
Једнога љета
И чекају нова
бестидна миловања.
Гдје нар распукли
Буди наново грешне мисли
И подсјећа на олако
Казане истине
Буди моје свијетло ноћи.

Отвори своју шкољку
Без стида…

 

БИЉЕШКА О ПЈЕСНИКУ

ЛАБУД Н. ЛОНЧАР

ЛАБУД Н. ЛОНЧАР, рођен је 1964.године у Иванграду(Беране). Бави се писањем поезије и прозе. Оснивач и предсједник међународног удружења књижевних ствараоца и умјетника „Неказано“ из Бара. Члан је Секције писаца радника Црне Горе, Клуба литерарних стваралацаБара, Књижевног клуба „Сцена Црњански“, Удружење књижевника Београда, као и других Удружења књижевника путем друштвених мрежа. Заступљен у двадесетак домаћих и страних зборника и антологија.
Објавио је три књиге поезије: Рођење сузе, Остављања и На полеђини сна.
Уредник је Зборника „Умјетност без граница“ Бр.1 из Бара, 2014.год.
Уредио је и објавио електронски зборник поезије „Неказано..“ Бр.1 из Бара.
Живи и ствара у Бару.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here