Кад су нам баке и мајке правиле пекмез од шљива
и пекле хлеб у ужареној црепуљи све је мирисало
на душу између два сунчева зрака кроз оџак на кући
кроз који се излазило у свет заједно са огрејаном душом
коју смо добротом окадили на завичајном огњишту.

Кад смо брали кукуруз, смокве, крушке, јабуке и дрењине
носили смо снопове месечине на рапорт воденичком камену,
а свеће смо правили од запаљених предвечерја
која су светлела до тихе молитве у срцу и мозгу,
да на царској гозби од мрве хлеба и три зрна соли
угостимо самог Бога и све Свеце
у најбогатијој кући сазиданој циглама од доброте!

Кад су очеви секли дрва за огрев са сваким замахом секире
посекли су по један сноп сунчевих руковети и тако сложене
доносили су их кућама да потпале наду којој нису дали да се охлади.

Кад су баке и мајке плеле џемпере кротиле су мразеве
на кућном прагу да очувају чистоту душе и после тело.

Ишли смо у школу и у повратку шутирали смо крпењаче,
а данас неки иду око школе и шутирају главе.

Зато данас немају пекмеза и слатког од воћа
и не угошћавају Бога већ само горке плодове
припремају да сваког ђавола дочекају!

Ми који смо угошћавали Бога у кућама сазиданим циглама од доброте
умели смо да одгонетнемо значење сваке тајне и јавне снохватице,
па зато данас уживамо гостопримство и Бога и сиромаха истовремено
и са тим капиталом купујемо цело небо изнад наших глава!

 

Copyright © 2015 Петар Милатовић
(Из књиге СЛАЂЕВА ГОРА)

__________________________________________

 

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Петар Милатовић, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори.
Школовао се у: Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права.
Заступљен је у „Биографском лексикону српских писаца у расејању 1914 – 2014“, у „Антологији савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању“, као и у бројним зборницима и алманасима у земљи на српском и у иностранству на немачком језику.
Добитник је:
– прве награде радио Подгорице у октобру 1962. године за поезију;
– друге награде на такмичењу младих песника 1969. године у Подгорици;
– прве награде на Првом Краљевском књижевном конкурсу 1992. године у Београду;
– прве награде на књижевном конкурсу „Гласа Срба“ 1993. године у Бечу;
– прве награде за књижевност Српске народне одбране у Европи 2004. године;
– Крст Светог Лазара Јерусалимског 2011. године
– Високог интернационалног признања за животно дело Академије Иво Андрић у Београду 2013. године.
Члан је УК ЦГ, УКС и аустријског удружења писаца. Уређивао је „Глас Срба“, „Српске видике“, „Истину“, а сада уређује „Словословље“, часопис за књижевност, културу, уметност и политику.
Имао је своју штампарију у Бечу у периоду од 1985. до 2005. године у којој је штампао листове и часописе на српском језику, као и дела многих срп- ских великана.
До сада су му објављене сљедеће књиге:
1 Перица пун зезалица (поезија за децу), Херцег Нови 1977.;
2 Слово о ријечима (поезија). Београд 1980. ;
3 Главограми (поезија)., Београд 1982.;
4 Трпијада (афоризми). Београд 1983.;
5 Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Беч 1986.;
6 Реторика астралика (поезија), Београд 1989.
7 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Беч 1989.
8 За одбрану народа (политички есеј), Никшић 1989.
9 У име народа (коментари, есеји и полемике. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања.
10 Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. (четири издања).
11 Сеобе путева (поезија). Беч – Београд 1991.
12 Лов на Тита (романсирана исповест српског командоса) Београд 1991.
13 Протерана Србија (студија о српској емиграцији), Београд 1991.
14 Испод небеских кандила (поезија), Беч 1992.
15 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским прекоморским земљама) Беч 1992.
16 Уствотворци – издајници (политички есеј) Беч 1992.
17 Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) – говори Петра Милатовића на немачком језику испред аустријског парламента.
Беч 1992.
18 Очи у очи (интервјуи, коментари). Беч-Индијанаполис 1993.
19 Врачева градина (поезија), Београд 1993.
20 Лов на Србе (роман), осам издања, Беч 1994.
21 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Беч 1994.
22 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Беч 1994.
23 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Беч 1994
24 Демонија ћутологија (коментари), Беч- Београд 1995. – два издања
25 Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Беч 1996.
26 Надземље (роман), Беч 1996. – два издања.
27 Правословни родослов (поезија), Беч 1996.
28 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Беч 1997.
29 Оптужујем (говори Петра Милатовића), Беч 1998.
30 Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998. Издавач: „Глас Срба“, Беч.
31 Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на немачком. Беч 1999.
32 Уловљени ловци (коментари), Београд 2009.
33 Kommissare in Soutane – Kommunistische Spione in der serbisch-orthodoxen Kirche. (На њемачком – „ Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у СПЦ“. Frankfurt am Main 2010.
34 Die Auferstehung der Bestie – serbischer Antisemitismus. Wien 2010.
35 Тумачи слободе, епиграми, Београд 2011.
36 Рођени странци, приповетке, Београд- Беч 2013.
37 Лако је њима, сатирична поезија, Подгорица 2014.
38 Сунцокрили небосклони, поезија, Београд – Беч 2014.
39 Онебесимо снохватице, поезија, издавач „Прометеј“, Нови Сад 2016.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here