Пођи на крај света да миришеш твоје горе цвет
и кад рашириш руке загрли цело небо.

Тада ће све неме даљине речите постати близине
и онда узми прегршт нада да ти улепшају снове.

Од сунчевих снопова направи степенице
да се попнеш у виши део себе
и заборави искуство које те саплиће.

Уђи у цркву коју је срце подигло на небу
и освештала чедна твоја душа,
запали свећу од најчистије молитве.

Потом нек се заједно с тобом све врлине
стопе у лековити песмопој свитаца у подне
и све то изаткај у свилене завесе сна
који ће да бисери све твоје тајне наде.

Заобиђи град огледала у којем живе ђаволи,
узми оно њено писмо које ти уручише анђели
и добро растумачи сановник неба у њој.

Кад видиш муњу разапету између снова
буди сигуран да те чекају душа и срце на крају света.

Зато пођи на крај света да миришеш твоје горе цвет
и кад рашириш руке загрли цело небо.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here