Мудри Аристотеле из Стагире, кад је, по теби, пријатељство једна душа у два тела, зашто ниси објаснио како и зашто пријатељ убија пријатеља, а штеди непријатеља, али си био дубоко у праву кад си рекао да је „човек по природи политичка животиња“, што на најгори могући начин потврђују сви политичари.

Одважни Сократе, спрдаху се с тобом да си коњска мува Атине, а ти се лепо наруга дубини људске плиткоће кроз све ове векове и неко треба коначно да ти поднесе рапорт, нарочито свезајуће незалице које ниакд нису чуле за твоју реченицу: „Сад знам да ништа не знам“!

Умни Платоне, ниси ни сањао ће дијалектика постати најподлија математика.

Храбри Марко Тулије Цицероне, као да си узалуд вапио се да се оснажи истина која је потиснута, јер је данас истина сахрањена, а лаж устоличена!

Часни Конфучије, каква је моћ философије кад те вековима не послушаху да свако у младости треба да одсече штап на који ће се ослањати у старости?

Драги Анатоле Франсе, ни данас, као ни у твоје време хладна и гола истина не може ништа против блиставих чари лажи.

Врли Франсоа Мари Аруе Волтере, због твоје реченице „Ја се не слажем нити с једном ријечи коју си изговорио, али ћу до смрти бранити твоје право да је изговориш“, данас би те демократски извели пред стрељачки строј!

Е мој Гете, све што знаш, као што си сам признао, имаш да захвалиш свом незнању, али шта ћемо са осталим другим незнањима, која приказују као једина знања, а која се гомилају и напунише енциклопедије као најобичнија прашина…

Велики Шопенхауере, зашто ниси истражио онај део воље која је услов свега у свету за који ти рече да царује зло, а да главну реч има глупост?

Геније космичких размера Фјодоре Достојевски, ти рече да ће лепота спасити свет, али да си данас жив у овом времену страве и ужаса сигуран сам да би рекао како ће само доброта спасити свет!

Грофе Лаве Толстоју, не послушаху те да више дају одмора језику него рукама, него запослише језике да што више отрова сипају, а руке користе само кад треба некоме да ископају јаму, али зато, драги грофе, ја те јаме претварам у бунаре да се напију, да утоле жеђ, да ми не пију крв.

(Одломак из књиге „Тамо они“

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here