СЛУЧАЈ „АГРОКОР“ (СИМБОЛ ДИВЉАЧКЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ХРВАТСКИХ МОНОПОЛИСТА У СРБИЈИ)

0
255
Ивица Тодорић

I Тодорић се предао у Лондону

Скоро сва средства информисања јављају да се власник „Агрокора“ Ивица Тодорић 7.11.2017 предао полицији у Лондону, где је одмах и ухапшен на основу европског налога за за хапшење и црвене међународне потернице Интерпола, које је издала Хрватска. Он је убрзо пуштен да се брани са слободе пошто је уплатио кауцију од 100.000 фунти. Бориће се против изручења Хрватској, где му прети 15 година затвора због преваре у привредном пословању.

Тодорић се према наводима хрватске полиције одазвао на позив лондонских снага безбедности. Према битанској агенцији „Ројтерс“, Тодорић је после саслушања из полиције отишао у Вестминстерски суд, где је изјавио да се противи изручењу. Његов захтев ће бити размотрен. Према закону, Британија је дужна да га изручи у року од 60 дана од хапшења. Међутим, процес екстрадиције би могао да буде продужен уколико Тодорић уложи званичну жалбу.

Тодорићу је саветовао његов тим британских адвоката да се преда. Направили су такву стратегију да би имао права да тражи да се са слободе бори против изручења Хрвтаској. Он тврди да се против њега у Хрватској води политички процес, на основу чега може да избегне екстрадицију.
Тодорић и његов син Анте и још 14 бивших функционера Агрокора оптужени су за малверзације и фалсификовање финансијских извештаја којима су преварили банке, пословне партнере и државу. Полиција је 16. октобра упала у њихове куће, укључујући и Тодорићеву вилу у Загребу и похапсила све које је нашла тамо.Тодорић је тада избегао хапшење јер је у то време већ био у Лондону.

Хрвaтско тужилаштво је изјавило: „Сумњамо да су они више од 10 година фалсификовали податке о пословању Агрокора. Лажирали су финансијске извештаје и тако представљали фирму као ликвидну. Тако је нанета штета пословним партнерима, банкама, али и држави.“
Подсетимо да хрватски концерн широм региона запошљава око 64.000 радника и да је с пролећа ове године запао у велику дужничку кризу. Најмање 2 милијарде евра дужан је добављачима, а 800 милиона евра дугује држави на име пореза. Због лошег пословања распуштен је цео управни одбор и држава је поставила принудну управу.

Због кризе у Агрокору стрепе и око 11.000 запослених у Србији. У Србији Агрокор има у власништву следећа предузећа:“Фриком“, „Дијамант“, „Меркатор С“ (са зависним предузећима „Идеа“ и „Рода“), „Кикиндски Млин“, МГ „Мивела“, „Златни траг“ (Лесковац), „Нова слога“ (Трстеник), „Викториаојл“ (Шид)…

Калмарови двори у Загребу у власништву Тодорића

II Последице стечаја Агрокора по хрватску привреду

Према подацима од 31.10.2017. г., укупан дуг Агрокора по основу признатих и непризнатих потраживања поверилаца изноосиo je око 58 милијарди куна или око 7,7 милијарди евра!
Податак је објавио ванредни повереник хрватске Владе за Агрокор Анте Рамљак. Рамљак је на конференцији за новинаре и медије представио план одрживости Агрокора, који се у основи своди на смањивање трошкова и продају 80 компанија.
Рамљак је поручио да Агрокор више неће узимати кредите и да има довољно новца за оперативно пословање од последњег кредита који су узели. Изјавио је и да оне компаније унутар групе које не буду могле своје новчане токове ускладити немају будућност и да ће над њима бити отворен поступак ликвидације.

До нагодбе са повериоцима нећемо 20 оперативних компанија Агрокора стављати на продају, а после нагодбе то ће бити ствар одлуке поверилаца, рекао је Рамљак. Он је потврдио да су Агрокор поделили на две компаније: 20 оперативних и на нездрави део од њих 80 које не чине основну делатност и које ће бити продате. Рамљак је изјавио да Агрокор није дошао у проблеме зато што су фирме лоше пословале, него тбог тога што је власник из тих компанија извлачио оперативну добит и на основу тога се задуживао у ових 80 компанија. Што се тиче отписа дугова, Рамљак је признао да би отпис требало да се креће у оквирима од 60 до 70 одсто. Нагласио је да постоје различите врсте потраживања и тако ће се различито поступати са повериоцима. Но, ванредни повереник је уверен да ће нагодба успети. Подсетио је да би у случају стечаја концерна повратак дуга повериоцима био нула.

Рамљак је такође рекао да свих ових шест месеци од када је на челу Агрокора покушава пружити руку „Сбербанци“. „Ми смо нон-стоп у одбрани у односу на њих и на свим тржиштима где Агрокор послује од Словеније, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе они су подигли тужбе а у Енглеској арбитражу. Ми се све време бранимо и то је реалан проблем у целом поступку“, рекаао је он, поручивши да се покушава договорити с њиховим представницима да то иде једним мирнијим путем што за сада нема никаквих резултата. Он ипак верује да Сбербанка не може срушити нагодбу.
На питање ко је сада власник компаније Рамљак је одговорио да је судбина фирме у рукама поверилаца.
Рамљак је поводом објављивања извештаја о финансијско-економској ревизији „Агрокора“ и повезаних компанија рекао да је Тодорић губитке приказивао као добит.
На дан 31.12.2016. године Група је имала потраживања од повезаних друштава, чланица групе Агрокор, у укупном износу од 1.410 мил. куна (18,7 мил. евра). Управа је због неизвесности наплате која ће зависити о исходу нагодбе у целокупном процесу преструктурисања Агрокор Групе, извршила одговарајућу исправаку вредности потраживања за које није извршена наплата до дана израде извештаја, која износи 550,7 милиона куна (73,8 мил. евра).

О специјалном стечају концерна Агрокор изјаснила се и председница Хрватске Китаровић још у мају ове године: „Желим да је све транспарентно, да јавност зна истину. Свесна сам да су постојала законска ограничења, али мислим да је флексибилност потребна и да се закони могу мењати кад је интерес јавности велики и да се рашчисти ситуација тако да сви који су криви и који су довели до ове ситуације с Агрокором за то и одговарају. Ово је заиста највећи скандал и афера која јако утиче на стабилност привреде, кредиторе и кооперанте“.

Лекс Агрокор, како се то популарно или колоквијално говори, оставља могућност да Анте Рамљак, који управља Агрокором, у било које доба, уз сагласност већа поверилаца, отвори стечај.
Реакција првог извршног директора руске Сбербанке Грефа, која је највећи поверилац концерна, да хрватска држава, која је преузела управљање компанијом, треба да преузме одговорност и за дуг према овој банци, не чуди никога ко је прочитао лекс Агрокор. Јер, према овом закону, сва права поверилаца су суспендована док траје привремена управа, односно док Рамљак управља концерном.

Руси, који су Агрокору позајмили 1,2 милијарде евра, имају лоша средства обезбеђења, па сада у преговорима са представницима хрватске владе покушавају да се на неки начин осигурају. Незванично, став управе руске банке је да Рамљаку, којем текуће финансирање концерна сада највише зависи од руске кредитне подршке, неће позајмити ниједан нови долар док не осигурају враћање два долара старог зајма. Руси, притом, тврдо преговарају, свесни чињенице да Рамљак не може да води фирму без њиховог капитала.
Према неким изворима, процена руских кредитора је да је Рамљаку потребно најмање 300 милиона евра, а највише 700 милиона евра нових кредита да би концерн функционисао. Рамљак са друге стране процењује да ће и 250 милиона евра бити довољно, тврди се у тим изворима. Услови одобравања нових кредита биће строги и неће толико бити повезани са каматама колико са осигурање враћања старог дуга. Да ствар буде још тежа, актуелно руководство Сбербанке које сада преговара са Рамљаком није оно исто које је Тодорићу одобравало кредите.
И док Рамљак не може без руске кредитне подршке, Русима је лекс Агрокор поприлично везао руке. Јер у члану 41. овог закона наводи се да од дана отварања поступка привремене управе па до завршетка „није допуштено покретање парничних, извршних, управних и поступака осигурања нити поступака вансудске наплате против дужника и његових зависних и повезаних лица”.

Без обзира на то што је и дуг такође власништво, ово практично значи да Сбербанка не може чак ни да тужи Агрокор пред хрватским судовима, уколико им концерн не врати новац који дугује. Што опет не значи да то неће моћи да учине пред међународним судовима.
Зато је став руских кредитора да држава, која је национализовала фирму, сада мора да национализује и дуг: „Нека влада онда да и државна јемства за тај дуг. Ако нису спремни за то, нека онда врате компанију на тржиште. Не би требало да доносите закон који лишава кредиторе њихових права после свршеног чина”, рекао је Греф за „Блумберг” пре неколико дана.
Било је то баш уочи састанка представника ове руске банке са хрватским премијером Пленковићем и управом Агрокора. Греф је, такође, пре загребачког састанка, Рамљака окарактерисао као некомпетентног. На тај начин покушао је да у преговорима са привременим управником Агрокора за себе издејствује бољу преговарачку позицију јер Рамљак наводно преговара са представницима западних банака да му одобре позајмицу од око 250 милиона евра.

Према лекс Агрокору, кредитори који финансирају концерн после отварања поступка принудне управе имају право првенства. Односно, њихови дугови први доспевају на наплату пре „Агрокорових” обавеза из прошлости. С обзиром на то да су Руси позајмили највише, онда су они највише и оштећени, јер су мале шансе да ће сви стари повериоци Агрокора моћи да се наплате. Како су дугови концерна седам пута већи од капитала фирме, то значи да неће сви повериоци успети да се наплате, а они који су дали највише, највише ће бити и оштећени. Зато су током посете Загребу представници Сбербанке инсистирали да се 100 милиона евра, које је ова банка позајмила концерну у првом тромесечју ове године, такође рачуна као кредит с правом првенства враћања.
По закону, привремена управа може да траје највише 15 месеци, а уколико не буде успео да обезбеди новац Рамљак може и да прогласи стечај. Ту могућност предвиђа и лекс Агрокор. У члану 45. овог прописа се наводи да „у било које доба за време трајања поступка принудне управе суд може на захтев привременог управника, уз прибављену сагласност већа поверилаца, да отвори стечајни поступак”. Пре тога, Рамљаку је формално неопходна и сагласност Министарства привреде.

Само два дана пошто је 18. октобра главном државном тужиоцу Хрватске у Сочију уручена кривична пријава Сбербанке, највећег кредитора Агрокора, у хрватским медијима су кренуле шпекулације. Бројна питања без одговора која је објавио хрватски портал „Вечерњи“ под насловом „Је ли Агрокор био праоница рубља“, требало је да укажу на сумњу да се иза кредита које је руска банка одобравала посрнулом хрватском концерну крију сумњива посла, односно прање новца. Прво је било сумњиво што је баш пред улазак Хрватске у ЕУ, уочи Агрокоровог преузимања словеначког „Меркатора“, у Хрватску дошла руска државна Сбербанка, која ће већ презадуженом концерну дати вртоглавих 600 милиона евра кредита за ту инвестицију. Питају се и шта ако је власник Агрокора Тодорић, због проблема које је већ увелико имао, био спреман да пристане на акцију прања прљавог новца. Па онда, и који је то интерес Сбербанке да финансира презадужену компанију којој нико други није желео да позајми новац.

Фрустрација САД Русијом потегла је и Агрокор у покушају да упрегне све што може у антируску кампању. „Америчке власти имају одговорност да предузму темељну истрагу око прања новца у случају Агрокора и Хрватске, која је одавно томе изложена“, објавио је „Хафингтон пост“, а пренео хрватски портал „Индекс“.

Скандал око Агрокора „Хафингтон“ описује као „наслеђе безакоња, погодби и политичке корупције који бујају у Хрватској протеклих 26 година“. Констатује како је Иво Санадер као премијер опраштао пореске дугове Агрокора, а концерн Тодорића био „највећи прималац државних субвенција“, а све је то био део „система рођачког капитализма“ у којем су профитирали одабрани тајкуни. „Хафингтон“ наводно зна да би „грађани Хрватске и Балкана“ поздравили истрагу како би се „вратила нада у овај сиромашни регин“.
И тек на крају, амерички новински портал напомиње да се поставља питање и да ли су кредити Сбербанке Агрокору били део плана прања новца кроз хрватски банкарски систем. Јер, како објашњавају, истрагу дугују америчким и европским пореским обвезницима како би се сазнало да ли је њихов новац посредством Европске банке за обнову и развој и Светске банке завршио у Агрокору, одржавајући у животу „рођачки капитализам и криминал на Балкану“.

Покрећући свој блог на интернету половином октобра ове године, Тодорић је објаснио да ће из дана у дан читаоцима на увид дати што више елемената за квалитетне анализе и закључке, захваљујући којима ће моћи сами да дођу до истине о, како каже, отетом Агрокору. Та истина по Тодорићу, наравно, ни изблиза није онаква о каквој причају ванредна управа Агрокора, хрватски премијер и цела Влада, због чега је најавио и тужбу против Хрватске.

На предлог Владе Хрватске, Сабор је 6. априла ове године донео лекс Агрокор, на основу кога је четири дана касније увео ванредну управу над посрнулим концерном Тодорића, највећим на Балкану, који запошљава преко 60.000 људи, преузео Рамљак. Тодорић је потписом дао своју сагласност да закон буде активиран.

Шта је био разлог да се пет месеци касније први пут огласи у јавности путем блога који пуни оптужбама на рачун Владе, ванредне управе и Рамљака, и то пет дана уочи најављеног објављивања ревизије Агрокорових финансијских извештаја? Тај посао је поверен познатој ревизорској кући „Прајсвотерхаус куперс“.
У веродостојност финансијских извештаја концерна посумњало се још почетком године, а поједини хрватски медији су спекулисали да је Тодорић преварио банке и инвеститоре лажирајући финансијске извештаје, тако што је вредност компаније приказаивао на две милијарде евра већом од стварне.
У међувремену Тодорићев веома посећен и поуларан блог свашта је избацио на видело, па и поприлично прљавог веша, поготово како је текла прича о лекс Агрокору. Између осталог, објављено је да је министарка Далић послала Тодорићу претећу ноћну електронску поруку да мора потписати овај закон.
Има ту још пикантерија, али оно што је кључно у Тодорићевим блоговима јесте оптужба на рачун Владе да је план отимања Агрокора био унапред припремљен. Тодорић је имао објашњење и за то што је Рамљак за кредитора Агрокора одабрао амерички фонд „Најтхед капитал“, што и по оцени појединих хрватских медија није била вест за славље, подсећајући да је реч о фонду који због шпекулативности улагања у пропале фирме слови за лешинарски. Он је Агрокору дао кредит од милијарду евра који хрватски концерн треба да врати за годину или најдаље три године.

„Под ванредном управом знатан део Агрокорове имовине блокиран је и изгубљена је контрола над делом операција у суседним земљама. Против Агрокора су покренуте бројне судске тужбе које прете укупној стабилности и одрживости компаније. Ако се овакво стање настави, сви повериоци, осим Рамљакових повлашћених фондова, њему блиских добављача, партнера, саветника и сарадника, изгубиће огромне вредности. То је права истина. Све остало су лажи и обмане ванредне управе и њених политичких спонзора, што ће будућност и чињенице врло брзо показати“, закључује блогер Тодорић.

Пријаве против Рамљака и Далићеве

У међувремену Државном тужилаштву Хрватске стигла је кривична пријава против министарке привреде Мартине Далић, Анте Рамљака и других лица повезаних са ванредном управом тог концерна и фондом „Најтхед“ због, како се наводи, злоупотребе положаја и овлашћења почињених у систему злочиначког удружења, јавила је хрватска телевизија. Пријаву је поднела непозната особа, а исти документ послат је на још 40 адреса — челним људима у држави, саборским посланицима, партијама и медијима.
Хрватски недељник „Национал“ објавио је да би се Тодорић могао суочити са оптужбом да је одговоран за највећу системску пљачку у историји Хрватске, јер ће у ревизорском извештају бити наведено да је лажирао пословне књиге и тиме доводио у заблуду иностране кредиторе.

Професор Правног факултета у Загребу Јосип Крегар очекује кривичне пријаве, али и да Тодорић, како је најавио, каже све што зна. Крегар верује да бивши власник „Агрокора“ вероватно зна много што се, како додаје, неће свидети многим званичницима.

Судећи по блогу који је активирао, Тодорић је спреман да, ако већ мора да потоне, за собом повуче још неке за које сматра да су њему и Агрокору дошли главе. Према његовим ријечима, Најтхед, Аликс партнери и њихови домаћи помагачи данас управљају Агрокором и хрватским националним ресурсима.
Могућа решења у случају Агрокор
Потпредседница Владе и министарка привреде, предузетништва и трговине Мартина Далић изјавила је како ће будућа власничка структура Агрокорових фирми зависити од поверилаца односно од плана нагодбе. Предлог плана нагодбе израдиће саветници за преструктурисање Агрокора, а такав план мораће ће одобрити Агрокорови повериоци, Веће поверилаца и сваки од тих поверилаца појединачно и они су ти који ће одредити будућу власничку структуру. Које ће и какве се трансакције ту дешавати, остаје да види за будуће спровођење процеса нагодбе“, одговорила је она.
До почетка новембра истекао је рок за пријаве потраживања поверилаца и састављен је попис потраживања и коначна листа потраживања достављена је надлежном суду. Обезбеђена је економско-финансијска ревизија годишњег обрачуна концерна за 2016. г. На основу коначне листе потраживања, надлежни суд ће до 11.11.2017. г. утврдити стање имовине и обавеза концерна.

У Хрватској се оцењује да је криза у Агрокору за сада имала ограничен утицај на макроекономске трендове, али 2018. г. ће у том смислу бити захтевнија и изложенија негативним ризицима, што ће бити и главни чинилац пројектованог успоравања раста привреде у следећој години на 2,3%.
На основу ревизије консолидованог извештаја Групе Агрокор ванредна управа донела је први пут и службени став о предстојећем финанцијском, оперативном и власничком преструктурисању концерна. Оно се мора постићи у нагодбом поверилаца, према којој се може очекивати да ће она садржавати „продужење рочности дуга, претварање дугова у власништво, продају покретне имовине и предузећа ‘Агрокора’, као и продају неких компанија концерна стратешким инвеститорима.

Рамљак, ванредни повереник Агрокора, недавно је потврдио како ће до краја године предложити план преструктурисања и нагодбу поверилаца Агрокора, а после тога ће они дати своје примедбе, па би читав процес требало да буде готов до јула идуће године, иначе ће се у птотивном отворити стечајни поступак над концерном.

Свако нагађање о томе како ће нагодба стварно изгледати и колика ће бити отписивања поверилаца, наравно, високо је шпекулативан посао у овом тренутку, јер је Координација произвођача добављача Агрокора већ службено утврдила да неће прихватити отписе веће од 15 одсто. Иако су на својој кожи највише осећали финансијске проблеме концерна, чланови Координације произвођача и добављача шокирани су размерама дубиоза приказаних у консолидованом финансијском извештају. Добављачи су кључни за функционисање Агрокора, јер без њиховог редовног снабдевања концерн неће издржати до нагодбе, што значи да нико неће доћи до свог потраживања и новца.
Према оном што је речено у неслужбеним разговорима с добављачима, тај став се односи само на отпис потраживања добављача, док се за сада не може проценити какав ће бити став финансијских поверилаца, али они ће вероватно морати пристати на већи отпис (процењује се на око 50%).

Добављачима који су пристали на услове плаћања које су имали и пре 10. априла, плаћено је до 40% њихових потраживања која су доспела до тог датума, а та се плаћања у оквиру лекс Агрокор третирају као авансна, што значи да и та плаћена потраживања добављача улазе формално у „предстечајну“ масу у контексту лекс Агрокор.
Службене подаци показују како су укупне обавезе „Агрокор групе“, према ревизорском извештају, на крају 2016. године износиле 56,28 милијарди куна. Међутим, дугорочни и краткорочни кредити износе око 40 милијарди куна, а преостале обвезе према добављачима (које још нису плаћене) око пет до седам милијарди куна. Управо ће те обавезе, као припадајућа јемства појединих подузећа Агрокора, бити главни предмет преговора у нагодби поверилаца.

Главни сценарији развоја догађаја у вези са Агрокором

Могући сценарији су начелно већ били расправљани:
први да Агрокор остане целовит, да га преузму повериоци и да се отплата дуга пролонгира на дуже време и уз мање камате, уз отпис дела главнице;
други сценарио, који је вероватнији, претпоставља да од Агрокора остану „Конзум“ и „Меркатор“, које ће преузети група поверилаца, да се продају остале компаније, а да се део преосталог дуга такође отпише; подтип другог сценарија је да се Конзум и Меркатор продају стратешком партнеру, уз отпис дела преосталог дуга.
Сумња се да је пад Агрокора проузроковао Тодорић кад је започео још 2006. године да крши међународне рачуноводствене стандарде.
Политичка оцена случаја Агрокор процењује се закључком да се Агрокор више не сме поновити!
Процена имовине Агрокора је око 2,5 до 3 милијарде евра. Но, ако се не обезбеди примена лекс Агрокора у Србији и Словенији, имовина ће бити и мања, процењује се у Хрватској.
Да ће се део имовине зависних предузећа морати ставити у залог најављено је још приликом одобравања кредита јер то је уједно и осигурање кредитора – банке и амерички фондови који су кредит одобрили по тзв. „рол ап“ условима (нови кредити дужницима, а у случају неплаћања нових кредита врши се истовремена наплата и старих и нових кредита), односно да новац који су дали има супер сениор статус – за износ новог кредита добијају поврат старог у истом износу. Стари кредити су они одобрени пре лекс Агрокора.
Тужбу против Агрокора покренуо и фонд у САД

Као и руска банка, и амерички фонд још непознатог имена тужи концерн због лажног приказивања пословања, за што ће одговарати Тодорић лично.
После Сбербанке, прва тужба спремна је и у САД. На суд у Њујорку стигла је тужба против Агрокора једног од америчких фондова који је учествовао у кредитирању концерна у време Тодорића.

Тужбе и против државе

После Руса било је јасно да ће и неки од фондова, који нису учествовали у новом кредитном аранжману у јуну, учинити исто. Име фонда који је поднео тужбу није познато, тек се нагађа који је то фонд, но ионако је у финансирању Агрокора у време Тодорића учествовао велик број, пре свега ризичних, али и пензијских фондова из САД, Канаде и Велике Британије. Од укупног броја фондова који су финансирали Агрокор у време Тодорића, њих око три четвртине, према количини обвезница, прихватило је лекс Агрокор и учествовало с банкама у новом кредиту вредном 480 милиона евра по тзв. „рол ап“ моделу. Тај им модел, како је већ речено, осигурава сигуран поврат новца који је раније одобрен концерну, у истом износу у којем су учестовали у новом кредиту.

За Агрокор то значи да ће им сигурно морати исплатити око милијарду евра. Било је логично претпоставити да ће се они који нису желели учествовати у том моделу кредитирања одлучити на тужбе због лажног приказивања пословања концерна у време бивше управе. Но, није искључено да ће се те тужбе проширити и против државе.

Сбербанк, према тумачењу неких правника, већ иде у том смеру. Тренутно је та банка на неколико судова покренула спорове ради заплене имовине Агрокора у Словенији и Србији како би наплатила своја потраживања. Претпоставља се да руска банка жели и доказати да лекс Агрокор није у складу са светским законодавством, а ако то успе, могла би покренути тужбу против Хрватске.

Агрокор ће отићи у стечај

Концерн Агрокор ће отићи у стечај следеће године, сматра градоначелник Љубљане Зоран Јанковић (бивши дирктор „“Меркатора С“) и додаје да је једино решење да се 50 одсто свих потраживања банака и добављача претвори у капитал и да се тако докапитализује Агрокор. „По мојој оцени, крај ће бити лош – Агрокор ће отићи у стечај следеће године, лекс Агрокор не може да делује, рекао је Јанковић. Подсећа да је говорио да ће леx Агрокор пасти пред европским судовима.
„На пример, банке од својих потраживања, од четири милијарде евра кредита, у капитал претворе две милијарде и тиме стекну власништво у Агрокору, а на остали дуг да снизе камату на два до три одсто. Добављачи би наплатили 50 одсто својих потраживања, а за 50 одсто би добили акције”, изјавио је Јанковић. „Повериоци би своје паре назад добили кроз повећање вредности акција Агрокора, односно кроз продају тих акција. То је једини начин”, поручио је Јанковић.
Како је рекао, то је једини начин да се избегне стечај Агрокора, али сматра да се, нажалост, то неће догодити. Мишљења је да ће се изабрати опција стечаја и продаја Агрокора по деловима.
„Најгора опција је управо продаја делова компаније, на пример, да се прода Меркатор у Београду. Боље би било да се Агрокор продаје као цео систем, навео је градоначелник Љубљане. На питање како ће у свему проћи словеначке, а како српске фирме, Јанковић је назначио да ту нема доброг решења.
„Ако иде „мама” у стечај, иде и „ћерка” у стечај. Ко год прича да се ту нешто може спасити, погрешно је. Јер, сви послови који се раде годину дана пре стечаја, неважећи су”, наводи он.

СДП ће ускоро предложити измене леx Агрокора

СДП-ов члан саборског истражног повереништва за Агрокор Гордан Марас најавио је у уторак да ће та странка ускоро у процедуру упутити предлог измена закона колоквијално познатог као леx Агрокор, којима желе одузети могућност америчким фондовима да распродају Агрокор, како највредније хрватске компаније не би завршиле у ко зна којим деловима света.
„Интерес нам је сачувати радна места и утицај над највреднијим хрватским компанијама. У овом тренутку Андреј Пленковић, односно ванредна управа Агрокора, омогућили су повериовцима, америчким фондовима, да они управљају процесом, односно где ће те компаније наредних година завршити. Питање власништва над тим компанијама једно је од стратешких националних питања“, изјавио је Марас. Додао је да ће приједлог измена закона упутити ускоро и да то СДП мора направити због одговорности према хрватским грађанима и господарству.“ „Ако ће ХДЗ хтети погледати истини у очи, онда ће један од закључака сигурно бити да је ХДЗ омогућио криминално претварање и приватизацију током деведесетих, а захваљујући томе је и Агрокор куповао највредније хрватске компаније“, рекао је Марас.

III Агрокор у Србији

Влада Србије формирала је стручни тим за праћење ситуације у српским фирмама у саставу Агокора, а економиста Љубодраг Савић сматра да последице коначног решења посрнулог хрватског концерна неће бити повољне по домаће фирме.

Србско а крватско

„Процена Владе Србије је да Агрокор клизи ка расплету ситуације и то је вероватно једини разлог због којег је формиран тај тим. Просто да упозори нашу јавност да је могућ неки сценарио који неће бити у нашу корист“, оценио је професор на Економском факултету. Он додаје да не види шта би тај тим могао да уради више од онога што се тренутно ради по питању Агрокора у Србији. Каже и да су могуће две ситуације разрешења које ће утицати и на фирме које послују у Србији.

„Према једној, могуће је да се на пример, повериоци, добављачи и банке договоре са стечајним управником, односно са државом Хрватском, о неком решењу које неће бити по мери свих, али у овом тренутку биће најбоље могуће да се задовоље максимални интереси свих страна“, рекао је Савић. Он каже да је ситуација компликована јер су обавезе Агрокора многоструко веће од вредности његове имовине, а да се она компликује из дана у дан све више.

„Други могући сценарио, који ће се вероватно десити на пролеће, јесте да се овај тим не може договорити, јер Сбербанка свакако неће пристати да од милијарду и 250 милиона добије 400, 500 милиона, ако и толико има. То је сценарио класичног стечаја, игранку води стечајни управник, прави се попис свих потраживања и онда се распородаје имовина“, објашњава Савић. За српска предузећа, би, како каже, у случају првог сценарија, било добро да неко од поверилаца преузме неко од тих предузећа и да она наставе да раде.
„Мени се чини да ће ипак доћи до друге ситуације – стечаја, када Влада Србије више неће моћи да утиче на ситуацију, већ ће само пратити дешавања у којима свако тражи свој интерес… За српска предузећа ће у том случају, најгоре бити ако се имовина Агрокора продаје у деловима“, каже Савић. Према његовим речима, „ако цепате предузећа, значи да ће само неки делови преживети“.

На питање која би предузећа у Србији могла да преживе у том случају, Савић је рекао да шансу да преживе имају она која се баве производњом. Извесно је, каже, да Агрокор неће преживети. „Агрокор се не може спасити. Већи део ће отићи под лед, шта ће преживети, не знамо, хајде да се надамо да ће то бити предузећа у Србији“, рекао је Савић.

Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије, сматра да ће Агрокор тешко избећи стечај: „За нас то не мора да буде лоше решење, јер ће се онда компаније које послују у Србији појединачно продавати. Реч је о добрим фирмама за које није тешко пронаћи купца. Према томе, најгоре што може да нам се догоди је промена власништва. Што и није тако страшно“ – каже Влаховић.

У Србији, да се подсетимо, у оквиру овог хрватског концерна послују „Меркатор С” (у чијем су саставу ћерке „Идеа“ и„Рода“), „МГ мивела”, „Фриком”, „Дијамант”, „Кикиндски млин” и „Нова слога” (Трстеник). У њима је запослено нешто више од 11.000 радника. На све то око 600 добављача пуни полице „Меркатора”.

Брокер Ненад Гујаничић сматра да би било много ефикасније да су, уместо државе, управљање фирмом преузели повериоци: „Много брже би се дошло до неког решења.“
Надлежни у Србији уверавају да у српском огранку Агрокора засад нема проблема, као и да се прати све што се дешава у Хрватској око преструктурисања овог концерна. Српски „Меркатор С“, тврде, редовно подмирује своје обавезе према добављачима, а фабрике послују без проблема.

Одлазак у стечај Агрокора за собом би повукао и компаније из овог хрватског концерна у Србији
У случају да се покрене стечај над концерном Агрокор у Хрватској сва предузећа из ове групе која послују у Србији ушла би у стечајну масу. Као такве, фирме могу да раде, могу да се продају, а новац од продаје одлази повериоцима Агрокора – тако евентуални одлазак у стечај Агрокора и последице по Тодорићеве фирме у Србији тумачи један од овдашњих најбољих познавалаца стечајног права.
У Загребу је прилично напето. Принудни управник Агрокора Рамљак руским банкарима предочио је планове о преструктурисању, али одговор хоће ли Сбербанка одобрити нове кредите још није добио. У Сбербанци већ данима исказују забринутост због Агрокора, јер стално долазе нови подаци који указују на изузетно тешко стање.

Реаговати правовремено на дешавања у Агрокору

Министарка правде Нела Кубуровић је изјавила за новине да је за сада најважније да се, захваљујући одлукама Привредног суда у Београду, лекс Агрокор којим је хрватска влада увела принудну управу у ту компанију не односи на компаније које послују у Србији. „На тај начин компаније из Србије које су у саставу Агрокора су у повољнијој ситуацији него оне, рецимо, из Словеније, где је суд потпуно супротно поступио у односу на одлуке наших судова“, рекла је Кубуровић. Оценила је да је најважнији задатак тима Владе Србије „да реагује правовремено како би се отклониле све негативне последице оног што је настало у Агрокору“.

У тиму Владе који води бригу о преливању негативног утицаја из случаја Агрокор на челу са премијерком Брнабић јесу и министри привреде, финансија, трговине, пољопривреде и правде, као и гувернерка Народне банке и председник Привредне коморе Србије.

Стабилно пословање Агрокорових предузећа у Србији

Секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије Жарко Малиновић каже за РТС да је Агрокор у оваквом стању немогуће сачувати и да може доћи до његовог уситњавања и продаје имовине. Напомиње да нема места за страх јер се ради се о квалитетним предузећима која имају стабилну пословну климу. Влада Србије наставила је са активностима праћења ситуације и креирања амбијента у којем је немогуће злоупотребити ситуацију у предузећима. Све обавезе према радницима у Србији се измирују редовно и ми то пратимо – каже Малиновић.

Истиче да нема разлога за страх за радна места у Србији. Каже да ако дође до стечаја Агрокора, то не би било лоше за Србију, јер би тако акције постале део стечајне масе. Додаје да је ПКС у сарадњи са Владом Србије још у априлу организовао састанак са добављачима Меркатора како би се успоставила редовна транспарентна комуникација. Велики добављачи имају јасан договор са компанијом, а мали добављачи су нам на првом месту и позивамо да се јаве ако имају проблема – каже Малиновић.

Суд је одлучио да у Србији не важи лекс Агрокор

Рамљак није изненађен одлуком суда у Београду којом је одбијен захтјев да предузећа из система тог концерна, која послују у Србији, потпадну под надлежност тзв. лекс Агрокора. Он је то изјавио након данашњег састанка у влади и додао да Србија још није чланица ЕУ, па су стога „њихове одлуке, њихове одлуке“.

Интерес Сбербанке

Политика пише да је је пресуда Трговинског суда само наставак правне саге између управе Агрокора и руске Сбербанке којој овај концерн највише дугује. Примена лекс Агрокора не пружа гаранције да ће јој више од милијарду евра колико је позајмила Тодорићу бити враћено. Зато су Руси своја права последњих неколико месеци покушали да заштите пред међународним и регионалним судовима.

Тако је руска Сбербанка Привредном суду у Београду и Привредном суду у Зрењанину поднела захтев за забрану располагања имовином Фрикома и Дијаманта.

Почетком јуна надлежни првостепени судови у Србији донели су решења за одређивање привремених мера обезбеђења. Тиме је повереник Рамљак практично добио забрану „отуђења и оптерећења“ у овим компанијама. Руска Сбербанка онемогућила је хрватској држави да приликом узимања новог кредита као залог стави ове две српске фирме, али и да одлучује о њиховој евентуалној продаји.
Рамљаков захтев Привредном суду у Београду практично је био одговор на мере које су Руси предузели, али и део регионалне пословне стратегије која је имала циљ да се привременој управи хрватског концерна у Србији дају одрешене руке. Тако би Рамљак над компанијама које послују у Србији могао да уведе прекогранични стечај.

Правна основаност лекс Агрокора

Покушај да важење лекс Агрокора обезбеди и у другим државама у којима послује Агрокор, наишао је на одбијање у Србији, БиХ, Црној Гори, Словенија је пак прихватила, док суд у Лондону тек треба да одлучи о правној снази овог закона на британском тлу. Одлука суда биће од значаја нарочито стога што се у Лондону одвија и неколико спорова између Сбербанке и Агрокора, а све у вези са спорним специјалним законом о Агрокору.

Наравно да је почетни потез обезбеђење кредита ради осигурања ликивидности за годину дана, на колико је орочено важење ванредног закона, односно мандат опуномоћеника. Споран је начин којим је обезбеђено 480 милиона евра кредита у такозваном рол-ап кредиту. Извршена је селекција кредитора на нове и старе, а нови имају приоритет у наплати, такозвани сениор статус. Практично, на сваки евро новоодобреног кредита стичу право да им држава врати и евро старог кредита.

Како зарађује „стрвинарски“ фонд

Носилац аранжмана је већ назначени фонд Најтхед, у светској штампи симбол „стрвинарског“ фонда. Ту је још неколико његових сталнијих пратилаца и хрватских банака са страним оснивачким капиталом. Дуго се нису детаљније знали услови одобравања зајма. Тек пре месец дана испоставило се да су кредитори на рачун Агрокора уплатили 960 милиона евра, док је концерн одмах од кредитора откупио своје хартије од вредности. И то по номиналној, а не по тржишној вредности. На амерички фонд отпада око четвртина укупног позајмљеног новца и повезана права.

Оваквим поступком, Најтхед и остали кредитори су одмах наплатили стари дуг у вредности 480 милиона евра, а на преосталих 480 милиона и камату од четири одсто ће чекати годину дана. Колико верују у опоравак види се из кредитних услова по којима имају приоритет у наплати ако се буде продавала имовина. Као обезбеђење су тражили и добили монопол на коришћење минералних вода са два изворишта у Хрватској, што је изузетно поуздано обезбеђење.

Ваља рећи да Најтхед раније није у Агрокор уложио ни једну куну. До акција концерна је дошао куповином на берзи, за приближно 30 одсто номиналне вредности. Тако је портфељ вредан 150, платио 45 милиона евра, а кроз месец дана, захваљујући Рамљаковом рол-ап кредиту, препродао по номиналној вредности, и тако сам зарадио 105, а са пратиоцима 246 милиона евра.

Ко је писао закон

Цео аранжман је постао још сумњивији када се испоставило да је Рамљак и пре доношења лекс Агрокора комуницирао са овим фондом, штавише помогао му да уђе у власнички удео шибенске творнице алуминијумске прераде ТЛМ, а Тине Долички, својевремено заступник овог фонда, писао је текст спорног закона, очито обликованог према намерама „стрвинара“.
Што се тиче будућности Агрокора, Рамљак је предочио је да је неопходан велик отпис потраживања, али инсистира да практично цео терет поднесу финансијери, док би отпис добављача био симболичан. У ствари, отписали би само 15 одсто, а финансијери и до 80 одсто потраживања. Оваквим ставом опуномоћеник купује политичку подршку, али не успева да добије наклоност банака, посебно не највећег инвеститора Сбербанке.

Изостао је пристанак финансијера

Како план нема пристанак све три стране, власника, добављача и финансијера, није јасно може ли имати правно дејство.
Словеначки професор економије Макс Тајнехер замера опуномоћенику што није разговорао са банкарима, а превише разговара са експонираним политичарима, полицијацима и новинарима. Процењује да нема видљивије ревитализације концерна, те да ће по основу примене лекс Агрокора бити на хиљаде разних спорова.

Одабран политички тренутак

Није баш јасно зашто су се акције концерна недавно изнете на берзу. Нема назнаке стабилизације ситуације и свако је могао проценити да ће цене драстично пасти. Када се постигне и минималан договор, цене ће се умногостручити, а хеџ фондови ће поново екстра зарадити. Опет захваљујући потезу од државе постављеног ванредног опуномоћеника.
Доношењем лекс Агрокора држава Хрватска је будућност концерна преузела на себе. То значи да ће ствар водити у правцу који највише одговара странци на власти, дакле не обавезно и концерну, његовим добављачима, кооперантима и запосленима.
Ванредни повереник хрватске владе Рамљак изјавио је 9.11.2017. г. да је суд у Лондону признао закон о поступку ванредне управе у Агрокору, тако да ниједан спор по тужби која се поднесе у Лондону неће моћи да се води, осим у поступку целог процеса ванредне управе. Како је Рамљак објаснио на конференцији за новинаре, на којој је презентовао кључне информације о потраживањима поверилаца и добављача према концерну, то значи да ће све тужбе које се буду покретале на британским судовима бити враћене на хрватске судове, преноси портал Индекс.

План Владе

Ситуација Фрикому, Дијаманту и Мивели је најтежа, јер су оне власнички директно везане за Агрокор. Агрокор је „Фриком“ и „Дијамант“ задужио код банака за 82 милиона евра, сваку по 41 милион. Оволики дуг, али и криза читавог Агрокора, угрожава радна места 2.800 људи, колико их је у Србији запослено у „Фрикому“, „Дијаманту“ и „Мивели“.

Са друге стране, пословање „Меркатора“ у Србији није угрожено јер он послује независно од Агрокора. Ипак, проблем су дугови добављачима у нашој земљи, који према званичним подацима износе 130,4 милиона евра.
Ранији премијер Вучић рекао је да има много начина да се помогне фирмама које послују у оквиру хрватског Агрокора, а да је једно од решења и то да се новац који наше фирме зараде не износи из Србије.

Добављачи у Србији су спремни за компромис, део дуга према њима је измирен, а представницима „Меркатора“ у Србији биће предложено да се окрену производима српских фирми. Процењује се да је вредност имовине „Меркатора“ у Србији око 340 милиона евра, да имају робу у складиштима вредну 80 милиона и да њихова потраживања износе око 56 милиона евра. Дакле, они немају проблем са пословањем, што значи да нису угрожена радна места 8.830 њихових радника у Србији и да постоји начин да се добављачима врати дуг.

Тешко до решења

Економисти се слажу да се криза Агрокора озбиљно прелила и на Србију и да Влада мора да учини све како би заштитила наше фирме и раднике. Економиста Млађен Ковачевић истиче да је дуговање Агрокора према српским добављачима озбиљно.

„Дуговања ове велике компаније уопште нису мала и, искрено, тешко се може доћи до брзог решења и за „Агрокор“, али и за фирме у Србији. За сада отказа не би требало да буде, али до кашњења плата или чак смањења дневница и зарада лако може доћи“ – наглашава Ковачевић.

„И за Србију би банкрот Агрокора била лоша вест и могуће је да ће због уштеда бити смањен број радних места. Међутим, наше фирме у склопу Агрокора добро послују и имају готовину, а могу да продају и нешто од некретнина и да се извуку“, каже Љубомир Маџар.

„Одлукама судова није омогућена примена леx Агрокора на компаније Агрокора које послују у Србији, што значи да удели у тим компанијама не могу бити средство обезбеђења за кредите Агрокора“, саопштено је из Народне банке Србије.

Међутим, стручњаци упозоравају да административне мере нису сигурно обезбеђење од услова које диктира тржиште. Велики увоз, извоз и различита плаћања између српских фирми у саставу Агрокора и хрватских фирми могу бити узрок неког будућег проблема.
На списку Агрокора за продају нема Дијаманта, Фрикома…

На списку од 80 фирми из састава концерна „Агрокор” које привремена управа те компаније намерава да прода, за сада је само једна компанија из Србије. Да ли ће тако и остати, остаје да се види јер за сада „Меркатор”, „Мг Мивела”, „Фриком”, као ни „Дијамант” из Зрењанина нису на продају. Да ли је то зато што „Агрокор” не жели да их прода или због блокаде коју је наметнула Сбербанка, остаје да се види.

IV ЕПИЛОГ ХРВАТСКЕ ПЉАЧКЕ СРБИЈЕ

Дивљачком приватизацијом србија претворена у приватну колонију хрватских монополиста

Према порталу „Гето Србија“, петнаест година компаније из Хрватске улазе у Србију као на своје тржиште. У томе им свом снагом помаже разапета мрежа економске шпијунаже и лобиста који више и не крију да раде за интересе хрватске привреде. У претварање Србије у економску колонију, којом ће управљати Хрватска, укључила се и Европска банка за обнову и развој – ЕБРД, која обилатим и повољним кредитима финансира највећег хрватског „тајкуна“, Ивицу Тодорића, како би србске произвођаче и трговце лакше избацио из конкуренције. Истовремено, српски привредници у Хрватској не могу ни да привире, јер је ова држава организовала институционалну и ванинституционалну опструкцију било каквих српских улагања.

И док хрватски тајкуни харају Србијом, а српски режим на челу са Вучићем широм отвара врата Хрватима да управљају српским институцијама, нико и не пита за судбину српске имовине у Хрватској, раскомадане и распродате након рата.

Непуних два месеца после такозваног петооктобарског преврата, новембра 2000. године, у Београду је организован највећи скуп привредника из тадашње СРЈ и Хрвтаске. Убрзо ће се испоставити да је то било добро само за Хрватску. Четрнаест година касније, показало се да је овај скуп био од пресудне важности за економску колонизацију Србије од стране Хрватске. У периоду од краја 2000. године, па све до данас, хрватске инвестиције у Србији су далеко превазишле све прогнозе, па је данас реч о милијардама евра. Да би било јасније о каквој се инвазији ради, треба напоменути да је Хрватска међу оних пет највећих улагача, које у Србији остварују и највећи профит.
До јануара 2015. године, у Србији је регистровано више од 200 хрватских компанија, а најзначајније и највеће су Агрокор, Атлантик Група, Нексе група, Магма, Виндија, Подравка, ДИВ Самобор, Лура…

Са друге стране, у Хрватској постоји одбојност према српским производима и улагањима, а предузећима из Србије се спречава долазак бројним нецаринским баријерама, нелојалном конкуренцијом домаћих фирми и дискриминацијом српских предузећа у приватизацији хрватских фирми. Кршећи све европске норме слободног тржишта, Хрватска ово спроводи већ честрнаест година. И уз помоћ отворене медијске кампање и сатанизације Срба и Србије као државе!

Хрватска стратегија економског поробљавања Србије, ставила је као приоритет своје инвестиције у Војводини. Захваљујући криминалним политичким коалицијама у Србији, које су се смењивале, али нису мењале своју велеиздајничку нарав, Хрватска је успела да данас постане доминантан фактор економске моћи у овој српској покрајини. Хрватске трговинске фирме „Биљемеркант“, „Певец“, КТЦ и „Босо“, купиле су више од 70 великих продајних објеката широм Војводине. Хрватско предузеће „ТНОР“ купило је пакет од 42% акција у фирми за гајење жита и других усева „Ердевик“. Инвеститорима из Хрватске продата су и предузећа „Радијатор Зрењанин“, „Потисје Кањижа“, „Интекс“ из Младеновца, „МИН холдинг“ из Сврљига, „Фабрика хартије Београд“, циглана „Ударник“, „Миленијум осигурање“, „Џоли травел“. Компанија „Нашице цемент“ која послује у оквиру „Нексе групе“ је у Србији постала делимични власник пет највећих предузећа која се баве производњом грађевинског материјала: каменолом „Јелен до“, „Стражилово“, „Опека“, „Полет“ из Новог Бечеја и „Потисје“ из Кањиже.

Ко су хрватски лобисти у Србији?

 

Пуних четрнаест година, компаније из Хрватске су радиле на стварању „лобистичке инфраструктуре“ у Србији. Циљ је био јасан: економско покоравање дојучерашњег непријатеља и извлачење што више профита из Србије, са што мање улагања. Тако је Хрватска у Србији инсталирана врло јаку и распрострањену мрежу економске шпијунаже и институционалне подршке, која њиховим компанијама данас омогућавају привилегован положај и даље претварање Србије у привредну колонију.

Али, оно што посебно радује хрватску обавештајну службу, то је чињеница да су данас вође хрватског економског лобија у Србији, постављене на највише државне функције. Тако је, захваљујући издајничкој политици коју сада у Србији води Вучић, бивши председник Привредне коморе Србије Хрват Жељко Сертић (најближи рођак усташког злочинца из Другог светског рата, Томислава Сертића), био својеврмено и министар привреде Србије. На његово место у Привредној комори Србије, Вучић је поставио још једног Хрвата, Марка Чадежа.

Међу хрватским економским лобистима у Србији, има и домаћих тајкуна и криминалаца који то раде за велике паре, често улазећи са њима у пословне односе из којих заједно извлаче профит на штету Србије.

Крајем прошле године, опљачкани радници војвођанских пољопривредних задруга, заједно са пољопривредницима-кооперантима, одлучили су да, после криминалних опструкција које су доживели од српског правосуђа, покуцају на врата Европске комисије у Бриселу и предају сву документацију о случају отимања 514.105 хектара државне и задружне земље, која је завршила у рукама тајкуна и њихових компанија. Међу истакнутим отимачима, налази се и хрватски тајкун Марко Пипунић, иначе близак пријатељ ратног злочинца Бранимира Главаша. Реч је о судском предмету гигантских размера, јер је њиме обухваћено 37 пољопривредних предузећа и задруга. То је о пљачки око пола милиона хектара најплодније земље (200.000 хектара је било задружно, а остало је државна својина).
Како су компаније из Хрватске отеле познате српске брендове
Највећи хрватски тајкун и сигурно најбогатији човек у Хрватској, Ивица Тодорић, чијој компанији Агрокор је постало „тесно“ у Хрватској, данас игра једну од две главне улоге на тржишту хране у Србији, заједно са белгијским „Делезом“. Тодорићев продајни ланац у Србији под именом „Идеа“ контролише четири петине продаје прехрамбених и других артикала широке потрошње. Његови добављачи су углавном из Хрватске, те се на такав начин и пољопривредни произвођач из Хрватске свакодневно појављује на тржишту Србије. Истовремено, надлежна министарства Вучићеве владе (Министарство пољопривреде и Министарство финансија), све чине како би српског сељака уништили и учинили неконкурентним, што има за последицу масовно пражњење србских села.

Наравно, није Тодорић дошао у Србију без сагласности српских власти, него уз богате провизије онима који одлучују о остваривању његових интереса и циљева.
Непосредно пре него што је кренуо у акцију куповине српске прехрамбене индустрије, Тодорић је у ондашњој хрватској влади добио сагласност за његов „источни грех“, али само под условом да са собом повуче и комплетну хрватску пољопривреду. Тако је и било. Агрокор Ивице Тодорића је већ у фебруара 2003. године, за 10,25 милиона евра, купио фабрику сладоледа и смрзнуте хране „Фриком“. Ускоро је Агрокор у Србији постао власник фабрике уља „Дијамант“, Кланице у Пландишту, „Кикиндског млина“, ланца хипермаркета „Идеа“, као и воде „Мивела“, „Нове слоге“ из Трстеника и „Златног трага“ из Лесковца. Али, то је био тек почетак. Тодорић је у Србији постао власник нових шест предузећа и преузео компанију „Викториаојл“, уљару из Шида, која је власник бренда „Искон“. Куповином компаније „Викториаојл“, Тодорићу је пало у руке посао годишње прераде преко 250.000 тона сунцокрета, и скоро 100.000 тона соје.

Али, није само Тодорић згазио српску индустрију хране, отворио српско тржиште за хрватске производе и претворио српске добављаче у најамнике треће категорије. На исти начин је то урадила и хрватска „Атлантик група“ (чији је председник и власник Емил Тедески), која је постала власник „Соко штарка“, „Гранд прома“, „Паланачког кисељака“ и много тога још. Тедески се докопао српске фирме „Фудленд“, познате по органској производњи српског ајвара. Да цинизам буде већи, Тедески је ово добио уз специјално одобрење српске Комисије за заштиту конкуренције! Одушевљен лакоћом којом је дошао у посед српске фирме, Тедески је изјавио да српско тржиште третира као „домаће“. То не би било лоше, кад би се хрватски тајкуни овде понашало домаћински, али је њихова замисао да из Србије што више отму, да се Србија опљачка, понизи и претвори у безнадежну колонију којом могу да харају како хоће.

Знатно раније, загребачка млечна индустрија „Лура“, купила је „Сомболед“ из Сомбора, док је „Виндија“ из Вараждина купила „Млекару Лајковац“, фабрику сточне хране „УНИП“ из Ваљева и чак осам фарми „Агрожива“ у Пландишту.
Хрватски купац „Нашице цемент“ је купио четири фирме и то: „Јелен До“, „Полет“, „Стражилово“ и „Опеку“. Инвеститорима из Хрватске продата су српска предузећа: „Радијатор Зрењанин“, „Потисје Кањижа“, „Интекс“ из Младеновца, „МИН холдинг“ из Сврљига, „Фабрика хартије Београд“, циглана „Ударник“, „Миленијум осигурање“…

Како ЕБРД помаже Хрватској да економски покори Србију

Много пре него се ико у Србији сетио да пита одакле новац Тодорићу да инвестира у своје ширење на овај простор некадашње Југославије, штампа у Хрватској је објавила податке да иза Тодорића стоји новац Европске банке за реконструкцију (ЕБРД), те да она заједно са Тодорићем наступа у Србији. Претензије ове гигантске банкарске корпорације нису само банкарске и то је одавно познато. У случају Тодорића и хрватских интереса у Србији, ЕБРД је отворено кренуо да помаже приликом куповине и монополизације српске индустрије хране.

Хрватска и њени тајкуни сматрају да је боље купити целокупна српска предузећа, него на тржиште Хрватске увозити производе директно из Србије. „Агрокор“ у Србији годишње оствари промет од близу милијарду евра, од чега је 40 милиона евра промет по основу извоза. Колико Тодорић увезе хрватских производа у Србију, то још нико није сабрао.
По свему судећи, јасно је шта је циљ ЕБРД: да Хрватска буде „лидер у региону“ и да она командује даљим тржишним процесима у Србији, и када је у питању тржиште прехране. Да је то тако, говоре чињенице: 2006. године ЕБРД је у Агрокор инвестирала 110 милиона евра, па је самим тим постала власник удела од 8,33 одсто у Тодорићевој компанији, а у октобру месецу 2008. године, Агрокор је од ЕБРД добио кредит од 70 милиона евра и то у сврху повећања капитала компаније и ширење пословања трговинског ланца „Идеа“ у Србији!

То је био и први кредит који је ЕБРД уложила у развој трговине у Србији, али не за Србију, него за Тодорића! Влада Србије је тада слагала јавност рекавши како ЕБРД „помаже развоју српске трговинске мреже“, а заправо је помогла хрватском тајкуну. У мају месецу 2009. године, ЕБРД је одобрио још један дугорочни кредит Агрокору, овога пута у вредности од 50 милиона евра.

Како су српске компаније прошле у Хрватској

Српска компанија „Галеб гроуп“ из Шапца (власник и директор Радослав Веселиновић), била је једна од ретких која је макар покушала да се појави на хрватском тржишту. Безуспешно је покушавала да купи већински пакет акција предузећа „Плуто“ из Загреба, што је образложено да је наводно са достављањем понуде „закаснио за један дан“. Компанија „Денјуб Фуд Група“, у чијем саставу се налази „Имлек“ и „Млекара Суботица“, чак три пута је са најбољом понудом безуспешно покушавала да на тендеру купи „Карловачку млекару“ у Хрватској. И компанија „Делта“, власништво српског тајкуна Мишковића, пропала је приликом покушаја да купи земљиште компаније „Загрепчанка“ у Загребу и месну индустрију „Импром“ из Крижеваца.
Лоше се провео и бизнисмен Родољуб Драшковић са својом компанијом „Свислајон“. Драшковић је крајем прошле године замало ухапшен у Хрватској зато што је против њега поднета кривична пријава. Ретки покушаји и неких мањих компанија да дођу на хрватско тржиште, такође су пропадали. До данашњег дана, ниједна озбиљна инвестиција српских фирми у Хрватској се није десила. Снажан отпор, опструкције и ометања (законска и незаконска) и даље постоје.

Шта је са српском имовином у Хрватској

Пре распада СФРЈ, велику имовину у Хрватској имала су српска предузећа као што су „Тигар“, „Путник“, „Центротекстил“, „ЕИ Ниш, „Утва“, „Симпо“, „Кристал“, Робне куће „Београд“, „Житопромет“, „Машинопројект“, ФАД – Горњи Милановац, ПИК „Бечеј“, „Пионир“ из Суботице, „Први мај“ Пирот, „Кекец“ из Суботице, „Сартид-Југометал“, крагујевачка „Застава“, „Клуз“, „Беобанка“, „Југобанка“ и више од триста других привредних субјеката…
Највећу имовину у Хрватској имали су: „Генекс“, „Железнице Србије“ и НИС (више од 80 бензинских пумпи, одмаралишта и удео у Јадранском нафтоводу). Та имовина никада на прави начин није ни пописана нити је валоризована у међусобним потраживањима након рата.

Епилог догађаја са приватном имовином Срба забележио је Документационо информативни центар „Веритас“. Према њиховим подацима, бежећи да сачувају живу главу од репресалија хрватских војних и паравојних формација, Срби су за собом оставили 400.000 пољопривредних машина, 64.000 возила, 440.000 опремљених спаваћих и дневних соба, кухиња и трпезарија, 760.000 апарата и техничких уређаја, 980.000 грла крупне стоке (200.000 говеда, 20.000 коња, 380.000 оваца, 260.000 свиња, 100.000 коза…), 14 милиона чокота винове лозе, осам милиона стабала воћа, 120.000 кошница, 1,550 милиона уметничких предмета, 24 бунара и цистерне, 980.000 грама злата, 38.000 предмета од крзна. О кућама, становима и другим непокретностима, тешко је и говорити, јер се подаци и даље сабирају и документују.
Коначно, не треба заборавити ни на чињеницу да је такозваним Божићним уставом Фрање Туђмана, из 1990. године, Хрватски сабор српском народу укинуо статус конститутивног народа и прогласио га мањином!
На шта Хрватска циља у Србији?

Према подацима Хрватске народне банке највећи инвеститори из Хрватске у Србији су: „Агрокор“, „Певец“, „Виндија“, „Идеа“, „Лура“, „Нашице цемент“, „Кроација осигурање“ и „Магма“. Ове фирме су се у Србији усмериле ка куповини фабрика прехрамбене индустрије и природних ресурса, што се види и из структуре хрватских улагања.

Највише средстава је уложено у пољопривреду, лов и услуге (47 одсто); производњу осталих неметалних и минералних сировина (19 одсто); производњу хране и пића (18 одсто). Далеко испод ових привредних грана су извршена улагања у производњу машина и уређаја (два одсто); производњу електричних машина и апарата (два одсто); осигурање и пензијске фондове (два одсто); трговину на велико и посредовање у трговини (два одсто)…

Закључак

На основу свега изнетог, може се основано посумњати да је случај Агрокор планиран и изазван са намером да се зависна предузећа Агрокора у Србији подвесу под стечајни поступак матичне фирме, да се њихова имовина у Србији отуђу и одлије у Хрватску и да преко 11.000 запослених остане без посла! Изван Србије, посебно је сумњиво како је руска државна Сбербанка сасвим небанкарски пласирала огорман кредит од око 1,2 милијарде евра једном дужнику, чију кредитну способност није проверила и није преузела ваљане инструменте обезбеђења плаћања кредита. Држава Хрватска је лагодно наводно пропустила да на време наплати пореска потраживања од Агрокора у износу преко 800 милиона евра. У повериоца са правом првенства наплате увукла је амерички шпекулативни фонд. Тако је Хрватска формално обезбедила услове и оправдање да „национализује“ посрнули Агрокор, да првенствено наплати своја потраживања и потраживања наведеног фонда, а да се остали повериоци, првенствено они из Србије, наплате из стечајне масе у проценту који омогућује стечајна маса која је неупоредиво мања од укупних потраживања стечајних поверилаца. Наравно, последице релативне и слабе наплате стечајних потраживања погодиће и неке хрватске фирме, али је битно да су неки шпекулативни и непривредни, као и појединачни приватни интереси и циљеви остварени… И да је у прве две деценије новога века из Србије извучен огроман профит и капитал пласманом хрватских пољопривредних и прехрамбених производа на србском тржишту и угушена је србска производња тих производа. И ко може порећи да то није део политике империје зла да се Србија мора искључити из европског и светског развоја и приморати да увози и основне пољопривредне и прехрамбене производе? И све то уз „херојску“ помоћ домаћих шпијуна и велеиздајника…

И ко може после свега порицати да је проф. др Небојша Катић био дубоко у праву када је утврдио да од страних директних инвестиција никада ни једна држава није имала користи ни среће са њима?
„СРБИ, ЧУВАЈТЕ СЕ СЕБЕ!“ (Арчибалд Рајс)

Обрадио и приредио:
Видоје Марјановић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here