ТРИБУНАЛ НЕПРАВДЕ И СРАМА

0
54
Ратко Младић

После 530 дана суђења, после 169 сведока Тужилађтва и 208 сведока одбране, српски генерал Ратко Младић, командант Војске Републике Српске осуђен је од стране судског већа Хашког трибунал на казну доживотног затвора.

Генерал Младић је оптужен као учесник злочиначког подухвата за геноцид, злочина против човечности, истребљења, убиства и кршење закона и обичаја ратовања, почињених на територији Босне и Херцеговине током 1992. до 1995. године.

Хашки трибунал (Међународни кривични трибунал за бившу Југославију) основан је Резолуцијом 827 Савета безбедности, усвојене 25. маја 1993. године. Између осталог, јавна реторика је била да се особе које су одговорне за злочине на простору бивше Југославије осуде, што ће допринети успостављању и одржавању мира.
Данас, после 27 година од избијања сепартистичких ратова и почињених злочина на простору бивше Југославие, правда није успостављена, а мир је постигнут тиме што су САД-НАТО окупирали бивши простор Југославије.

У сепаратистичком рату у Босни и Херцеговини на страни хрватско-муслиманских паравојних и терористичких формација, учествовали су САД и поједине европске државе, чланице НАТО, укључујући Немачку и Холандију. Судије и тузиоци Хашког трибунала који су судили српском генералу Ратку Младићу су управо из земаља које су починиле незакониту војну агресију и многобројне међународне злочине. Био је то, у ствари, само наставак рата, сада и злоупотребом међународног права. Зато, с правом многи стручњаци међународног права говоре о Хашком трибуналу као инструменту рата против српског народа.

Састав судија и тужилаца који су судили генералу Ратку Младићу, осим једног из Јужноафричке Републике, потичу из Сједињених америчких држава и држава чланица НАТО. Толико о објективном судском саставу. Погледајте и сами: Судија Алфонс Ори (Холандија, чланица НАТО), Христоф Флиге (Немачка, чланица НАТО), Бакоме Малото (Јужноафрићка Република, бивша холандска колонија); тужиоци: Питер Мак Клоски (САД), Алан Тигер (САД) и Дермот Гоме (САД).

Уместо правде и прокламованих циљева, Хашки трибунал је постао својеврсна САД-НАТО ратна творевина против српског народа који није пристао на рушење државе у којој је живео. У ствари, српски народ је бранио међународно право. Злочиначко саучесништво Хашког трибунала против српског војног и политичког врха, чиме се жели злочином обележити српски народ, најбоље се очитава из статистичких података самог Хашког трибунала:
Од 161 оптужених особа пред Хашким трибуналом, 70% су Срби, 20% су Хрвати, а 10% су босански Муслимани. Од 89 осуђених особа, 67 Срби су добили укупно 1125 година затвора, 14 Хрвата 183 године затвора, 5 босанских Муслимана укупно 41 година затвора.

Оптужница терети генерала Младића за злочин геноцида у Сребреници упркос чињеници да подаци о броју жртава нису потврђени чињеницама, да су многи подаци противречни, оптужбе измишљене и да је проблем Сребренице постао предмет политичке пропаганде, маркетинга и злоупотребе. Поред тога, злочини међународног карактера, укључујући геноцид, не могу се изоловано судити, а да се не узме у обзир и узрочни злочин који је довео до сеценистичких ратова на простору бивше Југославије – злочин против мира. Пошто је злочин против мира почињен од стране врхунских политичких личности САД и држава чланица Европске заједнице, у оквиру НАТО, смишљено је изостављен из Статута Хашког трибунала тако да одговорни за тај највећи међународни злочин неће никада сносити правну одговорност.

Функционисање Хашког трибунал нема много заједничког са објективним суђењима заснованим на чињеницама, на праву и на правди. Тако, на пример, више пута је постављано питање: о објективности судија, о начину подизања тyжби од стране тужилаштва, као и о кршењу људских права затвореника у току суђења. У недостатку пороте, легитимно је упитати се о националности судија, њиховој религији и етничкој припадности, јер те категорије несумњиво утичу на њихове одлуке. Поред тога, неизоставна су питања политичке и финансијске зависности трибунала.

Један од кључних проблема Хашког трибунала, који до сада није довољно привукао пажњу правних стручњака, па ни јавног мњења, је кршење људских права оптужених и прикривање САД-НАТО злочина у СР Југославији.

Из поменутих разлога, сматрамо да је неопходно да се формира једна независна међународна комисија која ће утврдити постојање, или не, кршења људских права затвореника у току Хашког суђења и, уколико се утврди постојање таквих прекршаја, позвати се на Повељу УН и захтевати скидање имунитета одговорним судијама и тужиоцима и покренути судски поступак против њих.

Овај приказ не би био потпун, а да се не испита могућа одговорности чланова влада Републике Србије. Њихова одговорност се може односити на критичну сарадњу са Хашким трибуналом, који је од свог самог свог оснивања уочен као Трибунал селективне правде, што се најбоље огледа у изостављању злочина против мира из свог Статута, затим многобројна кршења основних права затвореника, као и још увек недовољно испитани смртни случајеви затвореника.

Они који су насилно отргнули генерала Ратка Младића, председника Републике Српске Радована Караџића, председника Србије Слободана Милосевица из отаџбине, и заједно са многим другим српским родољубима предали их Хашкој неправди, треба да сносе кривичну одговорност због саучесништва у злоделима Хашког трибунала. Српском су народу нанели вечну срамоту издаје.

 

Сима С. Мраовић, доктор неурофизиологије,
научник у француском Институту за научна истраживања, у пензији,
председник Конгреса Срба Европе, Париз

др Драган Павловић,
професор анестесиологије, Халифакс, Канада,
директор и главни уредник, Дијалога, Париз

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here