Неда Гаврић: Први, последњи пут!

0
331
Неда Гаврић

УСПАВАНА ЉУБАВ

Био ме је страх
Када те сретнем
Да ће ми бити празне руке
И срце и душа.
Да ћу хтети
А да те нећу моћи
волети
Да ћу те љубити
Само по сећању
Ето, ме био
У грудима ту.
Безнадне су чежње биле
Ране свеже посољене
Речи, додир, загрљај
И руке тугом огољене.
Љубави недозвољене
Непрежаљене
Недовољене
Сва смисао бесмисла овог
Никад ничег доброг новог.
Кад оно,
Љубав је само спавала
Само чекала
Само одмарала
Као права
Није ни постојала
Она се, у ствари
Чувала за тебе.
По први пут те, ево пишем
Више те дишем
Прошлост бришем
Љубав удишем
Јер ти си неописив
За друге непреписив
Живот без тебе
Незамислив.
Волиш ми се
Први, последњи пут!

ЛЕЂА

Иди, не окрећи се
И не брини.
Доста сам се ја нагледала леђа
Више него света преко нечијих рамена.
Ја дочекам али ипак више испраћаја имам,
Покварени дођу
Па их нове и поправљене, испратим.
Иди, не окрећи се
Без мене је лако.
Човек је природно проклет
Па се навикне на добро лако
И добро му досади тек тако.
Ја сам то добро
Ја сам то тек тако,лако!
Иди, не окрећи се
Сва твоја лица сам видела
Свако ме вређа.
Други бирају најлепше очи
Ја најлепша леђа…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here