Поклоничко путовање Светом Нектарију

0
973

Два члана Милосрдне секције Верског добротворног старатељства имала су велики благослов да почетком новембра иду на поклоничком путовање Светом Нектарију Егинском и другим светињама Грчке. Своје утиске са овог путовања желе да поделе са другима који можда нису тренутно у ситуацији да обиђу ова света места и са свима који прате рад Милосрдне секције ВДС-а и труде се да иду уским путем који води у Царство Небеско.

Овом поклоничком путовању би се, верујемо веома радовао, протојереј-ставрофор хаџи Љубодраг Петровић, наш драги отац Љуба, који је окупио Милосрдну секцију Верског добротворног старатељства и био духовник на Институту за онкологију. Оцу Љуби ће у суботу, 9. децембра 2017. године, у 13 часова на његовом гробу на Новом гробљу бити одржан седмогодишњи парастос на коме ће се окупити његова духовна чада која не могу да забораве његову љубав и животни пример како се служи Господу.

Време брзо пролази, дан за даном лети, а утисци с поклоничког путовања Светом Нектарију у Егину и друге велике светиње Грчке од 6. до 10 новембра 2017. године не бледе и као светлост светле у мноштву свакодневних брига и искушења.

Било нас је око шездесет поклоника и духовник пута протојереј-ставрофор Ненад Андрић и као да смо сви, верујем да делим мишљење других поклоника, добили духовна крила која нас подижу изнад овоземаљских брига и тешкоћа. Нетрулежне и мироточиве мошти светитеља, чудотворне иконе и молитвена помоћ светитеља у најтежим болестима и животним ситуацијама су нама који живимо у свету који се удаљио од свог Небеског Оца и гордо гради нову кулу Вавилонску светлост „Светлост која светли у тами, и тама је не обузе“ као што је за Христа Господа пре две хиљаде година записао Апостол љубави Свети Јован Богослов.

Група српска на Егини 9.новембра 2017. године са оцем Ненадом Андрићем

Храм Светог великомученика Димитрија Мироточивог у Солуну, подигнутом на месту његовог страдања због исповедања вере у Христа Господа и љубави према Њему, уочи Митровдана био је испуњен интезивним миомирисом. Од благоухања његових светих моштију застаје дах. Зар није то Светлост која светли у тами о којој говори Свети Јован Богослов?

Велики ред поклоника у манастиру Светог Јован Богослова у Суротију пред гробом нашег савременика Светог старца Пајсија Светогорца, смерног монаха подвижника, који је и за живота и по упокојењу својом љубављу и молитвом многима помогао. Због тога му се у молитви и обраћамо:Преподобни Пајсије, похитај и својим усрдним молитвама Христу учини да престану кужне душевне страсти, сва безакоња, телесне болести и деловање многоврсних страхова, муке од бојазни и сваке невоље, да тескоба и осионост и долазак сваког зла буду што даље од оних који те песмом прослављају. Зар није то Светлост која светли у тами овога света?

А код Светог Нектарија у његовом манастир на Егини можда највише осећамо шта је молитва. Долазимо с нашом молитвом и трудимо се да пренесемо молитве свих оних који су преко нас завапили Светом Нектарију да се помоли за њих Господу и исцели их. Не постоји ништа друго, само Свети Нектарије и наша молитва њему и вера и нада да ће је Благи и Човекољубиви Господ услишити. Свети Нектарије нас слуша, то се, да тако кажем осећа у ваздуху. Кандила у храму дарована на поклон говре о услишеним молитвама. А његове свете мошти сведоче на најочигледнији начин да је истинита Реч Господња: „Ја сам Васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живеће“ (Јов. 11,25). Велики број поклоника, архијереја и свештенослужитеља сабраних на свеноћном бдењу и sветој Литургији, свето причешће, посипање улица цвећем и паљење кандила и кађење испред кућа приликом литије са митром, главом Светог Нектарија све то радује душу, радује небеском радошћу. Зар није то Светлост која светли у тами и тама је не обузе?.

После Егине похрлили смо у Камаризу у посету храму Светог Нектарија и старцу Нектарију Виталису чије се чудесно исцељење од пре више од тридесет година помиње у акатисту и молитви Светом Нектарију. Знали смо да је старац Нектарије ушавши у девету деценију онемоћао али смо желели да дођемо на место овог чудесног догађаја и до њега који се толико молио за све људе који су код њега долазили а с посебном љубављу за нас Србе. И сами смо приликом посете октобра 2015. године осетили његову молитвену помоћ и били сведоци његове очинске љубави према нама и неизмерне љубави према Светом Нектарију који га је више пута враћао са капије сигурне смрти. Зато је, благосиљајући нас ускликнуо, као да нам оставља у аманет: „Жив је Бог наш! Живо је Православље!“. Зар није то Светлост која светли у тами овога света?.

Отац Ненад Андрић у Храму Свeте Софије у центру Солуна

Било је на овом поклоничком путовању још пуно дивних сведочанстава да је како каже псалмопојац Давид диван Бог у светима својим. Ми ћемо издвојити још само једно. У цркви Свете Софије у Солуну застали смо пред чудесном иконом Светог Спиридона Тримифунтског који је као и Свети Никола Велики Чудотворац на Првом васељенском сабору у Никеји далеке 325. године одлучно устао у одбрану Православља. Његове свете мошти се налазе на Крфу, нетрулежне су, гипке и меке што се осети приликом пресвлачења и имају сталну температуру од 36,6 степени као код живог човека. Зар није то Светлост која светли у тами овога света?

Група српских поклоника у Солуну са оцем Ненадом Андрићем

Та Светлост која светли у тами су наша духовна крила која ће нам, надамо се уз Божју помоћ, помоћи да иштемо на првом месту Царство Божје и правду његову, јер ће нам се све друго најнеопходније додати ( Мт. 6,33).

Млади поклоници на Зејтилнику са легендарним Ђорђем Михајловићем

 

Извор: ВДС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here