Слободан Ристовић: Данима ме греју угарци успомена

0
175

Пишем ти, тако мислиш, да си неко…
Тако и ја мислим, па ми не захваљуј.

Плућа су ми
срцу плитка
па удишем муљ
плавог жара
којима је пролеће
од мраза
чувало јагањце
и тиће из гнезда испале

Пун сам стрвоља жена које су кости истресале да би уставу у крви начиниле. Данима ме греју угарци успомена. Она копља барјака,која сам у бојевима изгубио.Нисам се јуначио пред бајонетима и џелатима. Био сам обичан редов и јадов, који је извучен из писка свирале, и послан да копа ров, и у њему чува некога великог, који се никада није појавио. Био је велики да би расрдио Бога. А он разгоропађен истресао своју срџбу на онима који ни млрчне крпеље нису отребили…

Сачувао сам њену марамицу. Њом сам застро небеса, да бих се заклонио од очију онога,што мамка у обећања…

Сам себи измишљам бајке. Немам белог коња, ни стрелу са оком. Немам шуме кроз које не могу, и у којој дрвеће корача. Имам по неко перце, испало из крила које користим уместо јастука.

Захваљујем се Богу за све што ми је учинио, чак и за оно што није. Као да може све попамтити. Тако сам сигурнији да ћу из ноћи изаћи. Не тражим му ништа. Не остварене жеље избацујем са труњем из џепова.

Замном ничу воћњаци, и печурке, јагоде и купине. Брљав сам од дарова.
Смејем се, а знам да ћу добити позив за суђење, за кукавичлук.

Казеће ми: Када су ти отели барјак, однели су ти и образ. Сада немаш запис о себи. Имаш лице, а оно није ништа, до вез са девојачке марамице.

Сагињем главу, гледам мрава који прти своју амбуљу несанице.Чиним то, да не бих показао осмех. Он је моја кошуља плекана, кроз коју не може нож ни тане.

Због тог осмеха сам се претварао у пуноглавца у крвавом муљу. Био сам слинава риба, жаба, све што се могло постати, само да бих сачувао њену тугу, коју је извезла на том комаду од сунчеве лике…

Промицали су дани. Нисам ти писао. Ћутао сам. Осећао сам пресипање своје у песак, у руштање стакла и челичне блокеје, која се у кост увукла, да је рђа не би појела…
Можда ти немаш потребу за оволиким памћењем, па ми не пишеш.Ја преживим своје заседе, да бих показао пут караванима који проносе благо. И када га пронесу, па проћердају у неком хану, меани ил ресторану, где је најефтиније месо девојачко,кажем:добро је да ја не ћердам…

за дан два ћу кроз Херцеговину, кроз јестиво камење, које се испрсило пред сунцем и буром, да би под собом гује сачувало. Јадна су места где нема гуја. Ту људи имају бљузгову нарав и крв устајалу. Ту су жене од непеченог теста. Надошле, узавреле, а прокисле и провриштале. Квасац су неком јазуку.

Помињаћу те тамо, док се будем умивао ветром из ко зна којих недара, рашкринутих и раскриљених од прозора, са којих се чекају јарболи…

Нико у нашој колонији није знао како изгледају јарболи. Једни су били ерцови, други Цигани, трећи шифтари. Њима је море било клетва, због тога су се и окупљали на истом месту.Под земљом, где је некада баш у тај пупак под витлом граника усахло море панонско. Море од белих бутина и жутих тикава, од ланених гаћа и млечник вршкара женских. Тек ко зна када после, однекуда је измилео Дунав и Сава, церовица, Кладница и Колубара.Ја сам био дете. Мучио ме стомак од толике водурине. Која је и из мене избијала. па ми мајка кувала коњогриз, коњску траву и гологузу, а све је то било исто и водопија, па и цикорија коју су мешали с печеним јечмом и правили дивку.

Људи су од удовица издубили чамце и пловили у њиховим материцама. Ту су се излегле и прве рибе, и вирови. где су се склањале виле. На тим местима су биле воденице. Млеле су оно жито од нареза, пуно креча и драмлија, јаука и шкргута. Свет је постојао и са друге стране. Тамо су били неки људи од чијих ребара нису могли да се праве лукови. Били су крти ко женске сузе…

Како си?
Јеси ли ти боловао ову јесен и кусе дане?
Боловао си. Добро је то, бар си се сит са собом напричао, остали су отишли. Више нико нема времена за умируће време.

Мислим на Тебе. Ма, и да сам те слагао, бар сам ти понукао наду. Бар се можеш осетити човеком. А, и ја то могу за себе помислити…

Рогатица, пред поноћ 15.децембра 2017.године

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here