Елигијуш Димовски:

0
111

СЈАЈ МИЛОСРЂА

Када седам уморан
након истрганог и незасићеног дана
палим тада
свећу
и загледан у пламен
размишљам о Теби
да би изгладио мој
немир

СЕЋАЊЕ НА МАЈКУ

Дозивам слике из даљине
изоране борама
као твоје руке
забринуте и престрашене
за моју будућност
не стидећи се Суза
отварам све прозоре
да би ветар
осушио чежњу

Amalii,
април 2001.

ЈОШ ЈЕДНА УСПОМЕНА

Мами

Да ли се сећаш када сам ти писао песму
цвеће је већ мислило на пролеће
говорила си:

како је тихо када су звезде иза прозора
тако лагано у души, тако нежно…

ПУТОВАЊА

кроз сваки опажен бол
лепота прониче наше тело

С. Веј

Не буди само на даљину
значи никада.
Нико неће угасити буктећи грм.
Када у мислима сазрева слика,
трње твоје одеће
је исто тако јако као снажни и привлачећи
мирис ружа
купљених у освит
… тренутак спојен на вечност…

ПОШТОВАЊЕ

Подижем са улице крух
(сигурно је некоме испао кроз прозор)
нахранит ћу њиме душу
и птице

Напуљ,
5 маја 1997
.

С пољског препевала: Olga Lalić-Krowicka

 

Елигијуш Димовски (Eligiusz Dymowski) – рођен је 1965. године у Саникима (Пољска).
Фрањевац, предавач теологије, песник и књижевни критичар.
Студирао је у Кракову и Риму. Докторирао је 2001. године теологију.
Члан Удружења писаца Пољске.
Аутор многобројних публикација из области теологије и литературе.
Песме на српском језику објављивао у књижевним новинама „Свитак“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here