Радмила В. Стојановић: НЕДОПЕВАНА (ПРИЈАТЕЉСТВУ) СИМФОНИЈА СЛИКАРА, ГРАДИТЕЉУ

0
448

Несанице, жалошћења,
Експанзија усхићења,
Драгоценост преумљења,
Откровење слика нема.
Пријатељства грађевина,
Евоцира добра њина.
Вујасиновић раб у Кљевцима,
А расла храмовна грађевина,
Неприкосновеним пројектима,
Азбучје обнове њиме сија.

Постхумно слика изложена,
Раскошна и недовршена.
Испланирано уље платна,
Јединствености неповратна,
Анђео-хранитељ залеђина.
Тишина пријатељство свија,
Естети радост најумнија.
Љута Крајина радоснија,
Слава обнове Нади сија.
Тајинство жизни сликар одвија,
Вујасин-злато Господ привија.
Усахну радост петозима.

Слику симболи распричали,
Истину, љубав осликали,
Метафорама прикривали,
Фотолико су заридали,
Озбиљност смерти уписали,
Нецеловито заћутали,
Искон-лепоту досневали,
Јуност духовно обнављали,
А Тијана и Борис мали.

Сликарски Миро Жељка хвали,
Лестве успона достизали,
Исијавали доброту света,
Куће кућили због детета,
Арчили пријатељства Света,
Римују звона, обнова цвета,
А Боројевић одгонета.

Градитељев премио лик,
Рустично саткан мученик.
А слика храма приручник,
Десно Хиландар невидник,
И породични узданик.
Трепери живот невољник,
Емоционални губитник.
Љубљеном дому туговник,
Утешитељни сликовник.

Жељко инжењер, градитељ,
Емоционални служитељ,
Љубљени умни учитељ.
Кротко Ти хрли пријатељ,
Утихну живот, мучитељ.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here