Миодраг Лукић: Проститутка коју су Шиптари вољели и „усрана пера“ швајцарског новинарства

1
4498

Пошто сам почео насловом достојним неког таблоида, а овај текст свакако не смије спадати у ту категорију, морам одмах да се поправим и кажем да проститутка из наслова није баш обична камењарка него је некад била министар спољних послова Швајцарске. Нисам још чуо да ју је неко јавно назвао проститутком осим што сам то ја учинио 17. фебруара 2008. године, а ни тада нисам рекао да је проститутка него да је политичка проститутка, али су вјешти монтажери швајцарског радија успјели да исјеку и монтирају моју изјаву тако да се чуло само оно Мишелин Калми Реј је проститутка.

Повод овом тексту је текст у Ноје Цирхер Цајтунгу, листу који је и прије више од сто година, у вријеме Првог свјетског рата, бацао дрвље и камење по нама, који говори о Косову као о швајцарском кантону. Текст није антисрпски, па да се љутим на једног од новинара које често назвима „усраним перима“, али је тако плитак и јефтин, да је аутор заслужио титулу коју сам му додијелио. Први новинар којег сам назвао „усраним пером“ је некаква Мејли Џен која је још 1998. године написала текст у којем је Приштину поставила у Албанију, па сам јој понудио неколико бесплатних часова из историје и географије, али на сопствену штету није прихватила.

Но вратимо се министарки Мишлин Калми Реј јер она се налази у првом дијелу наслова па је ред да прво говорим о њој.
Наравно она није проститука, осим ако све политичаре не сматрамо проституткама, и да сам ја случајно некад срео вјероватно бих је замолио да ми опрости што сам поведен осјеђањима тада рекао да је политичка проститука, јер накнадно сам сазнао да није оно што сам мислио него жена која је радила оно што је морала. Да ли је и то проституција? Просудите сами кад објасним разлоге за њену безрезервну подршку Шиптарима.

Запамтили смо је као жену помало склону скандалима, многима је изгледала неозбиљно док је обављала озбиљан посао. Њен најевећи посао и успјех је свакако проглашење независности Косова и експресно признавање од стране Швајцарске. Данас постоји много Швајцараца који позивају да се повуче признање Косова. Мислим, кад кажем много, не мислим да их има на милионе, али те 2008. године само је један човјек имао храбрости да јавно каже да се противи стварању исламске државе на територије једне суверне државе. Био је то Оскар Фрајзингер, тада посланик у швајцарској парламенту.

Срели смо у ресторану преко пута зграде швајцарске владе, он, генерални конзул Србије Светлана С., Милан Шмитран тадашњи дописник листа „Вести“ и ја. Разговор би требало да буде необавезан, јер нико од нас није дошао по службеној дужности, али се свело на најављено проглашење незавинсности такозване државе Косово, и признавања исте од стране швајцарске владе.

Оскар нам је потанко објаснио како то функционише и показао забринутост да ће министарка успјети у својој накани, а онда смо почели да се бавимо узроцима њеног таквог понашања, да није тужно били би смијешно колико смо мало тада знали сви четворо. Премда ме за Оскара веже лично пријатество нисам помињао могуће стварне узроке за понашање министарке спољних послова, премда вјерујем да и је он слутио оно што сам ја знао, а ипак праву истину нисмо знали.

Дан касније сам био на прослави Сретења, Дана државности Републике Србије и гушио се од туге што међу званицама не видим одлучност за борбу за очување Косова, него апатију код родољуба и равнодушност код игнораната који су на жалост били у већини. За неке је већи проблем био хапшење Драгана Џајића него најављено проглашење независности такозване државе Косово. Док сам посматрао и слушао дискусију о хапшењу Џајића између Душана Ћућуза и Владимира Захорца, не зна се који је имао маснију косу и оковратник на сакоу, али се зна да је Ћућуз какав-такав волио Србију, други поменути није крио да је мрзи из дна душе и да једва чека дан кад ће бити Војводина од Србије, родила ми се идеја за роман Рањени Вук 2, па и почиње описом горе поменутих.

Коначно тог седамнаестог фебруара отишао сам у просторије Српског културног друштва Цирих у Дибендорфу јер је било најављено да ће доћи новинари швајцарске телевизије да виде како Срби реагују на проглашење независности такозване државе Косово. Затекао сам жалосну слику јер премда је тог дана ту била одржана скупштина Српског културног савеза у Швајцарској нико од њих није остао да се сусретне са новинарима осим уче Живка Марковића и др Бранке Ђорђевић.

Новинар, жутокљунац тек почео да пече занат непријатно се изненадио кад нас је затекао само седморо, поред двоје поменутих, били су Драган Сетенчић, Милета Симић, Слађана Сетенчић, Спасоје Сетенчић и ја. Одједном, човјек коме је речено да ће затећи скупштину Српског културног савеза, значи неких 40 до 50 њуди затиче само седморо и нико од тих седморо не жели да говори за радио. Да радио, нису послали телевизијског новинара јер су сви ваљда били на улицама Цириха гдје је дивљало десетак хиљада Шиптара.

Могао бих да пронађем списак оних који су били присутни на скупштини СКС-а па побјегли главом без обзира да их случајно камера не забиљежи или да их не дао Бог новинари нешто не приупитају, али нема потребе да то чиним препознаће се они и без тога.

На крају пошто нико други није желио да говори, одлучио сам се ја да дам изјаву упозоривши новинара да ћу му поломити све кости ако буду манипулисали мојом изјавом и вадили ријечи из контекста. Млад и надобудан, насмијао се весело и дао ми подсјетницу уз обећање да ће сам доћи да му поломим кости, ако до тога дође јер такве ствари се не дешавају на швајцарском радију и телевизији.

Сутрадан у 11 часова зазвонио ми је телефон и тај несрећник је муцавим гласом говорио да он није крив и да не зна како је до тога дошло да моја изјава буде тако исјечена да се само чује да сам рекао да је министарка спољних послова Швајцарскаре Мишлин Калми Реј курва.

Како волим да спавам мало дуже једва сам разумио да је оно што сам изјавио, односно само дио, већ неколико пута емитовано и да је било како сам страховао. Говор је исјечен и намонтиран тако да се чује само оно како Србин, односно српски писац, а то је тобоже нешто значајно, изјављује за министарку да је курва.

Позвао сам новинара да дође, не да му ломим кости, него да попијемо кафу и да му објасним колико је новинарство прљав посао. Истог дана је дао отказ на послу.

Но да се вратимо жени која је за нас кучка и проститука, за Шиптаре хероине, а за швајцарску владу жена која урадила прљав посао који јој је повјерен.

Знао сам и тада да Мишлин Калми Реј не ради на своју руку, али нисам знао прави разлог зашто јој је повјерено да ради тако прљав посао као што је отимање Косова.

Претпостављао сам да је у питању новац од дроге који се пере свакодневно кроз швајцарску привреду. Осамдесет пет посто нарко тржишта дрогом у Швајцарској контролише албанска мафија, а рачуна се да је дневни промет у вриједности око 50 милиона франака, па није тешко израчунати колико је значајно да тај новац прође кроз привреду. Седамдесет посто тржишта дрогом у ЕУ контролише иста мафија, па су сва моја размишљања била усмјерна у том смјеру.

Накнадно сам сазнао, а накнадна памет обично није од користи, да је постојао дил између УСА и Швајцарске. Американци су обећали Швајцарцима заштиту од притисака који стижу од ЕУ за услугу да Швајцарска обави прљав посао око признавања независности Косову.

Прошло је десет година. Заштита више не постоји и поново се ЕУ устремљује на Швајцарску, а швајцарски медији славе десет година независности прве нарко државе у свијету, док је Мишлин Калми Реј одавно отишла у пензију и ужива у плодовима свог рада.

„Усрана пера“ швајцарског новинарства се надмећу ко ће више хвалоспјева написати на рачун „пријатељске државе Косово“ која би могла да буде и 27. кантон.
Мишлин Калми Реј се не оглашава јер мало се повукла од како је Швајцарац Дик Марти подигао прашину због трговине људским органима, па чак није примила ни награду коју јој је била припремила шиптарска дијаспора у Швајцарској.
Вјерујем да је поносна на себе јер одиграла је одлично улогу коју је добила. Јавно се залагала за прибилижавање Швајцарске Европској Унији, а истовремено радила на томе да Швајцарска добије америчку заштиту од притисака из ЕУ.

Да ли је проститутка или није просудите сами.

За Шиптаре ће остати херој, док је не забораве, а то ће бити ускоро, а швајцарска јавност ће за седамдесет година или нешто раније сазнати њену праву улогу.

1 КОМЕНТАР

  1. Госпођа Мишелин Калми Реј је била члан радне групе која је саветовала Вука Јеремића у ГС УН .Тада је питање решавања КиМ из УН пребачена у Брисел.Швајцарска одавно није неутрална земља.Наравно да је политичка курветина,скандал је да министарка спољних послова говори о независности Косова. Зашто Оскар Фрајзингер није лобирао за независно Косово?Човек живи према сопственој савести, и нема тих уцена које могу да га скрену са његовог животног пута.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here