Петар Милатовић: Госпо, не питај ме како се пише поезија

0
322

Драга госпо, питаш ме: Како се пише поезија?!

Кад би било могуће да све песничке великане, мртве и живе, окупимо у једној великој сали и да им поставиш такво питање, веруј ми нико од њих ти не био умио рећи како се пише поезија иако су је сви писали и њом дисали.

Не би умео нико то да ти објасни јер се тај процес, од Бога дат, не објашњава, већ се доживљава као стих, као песма крилатим речима.

Не веруј теоретичарима, али веруј монасима језика, заточницима мисли и духа.

Тада ће ти се све само казати, како је то луцидно приметио Жан Кокто „Песнику је тешко говорити о поезији/ исто као и биљци да говори о вртларству“!

Пред тајном стварања песме били су најречитије неми сви велики светски песници, баш онако како је примето Федерико Гарсија Лорка „Поетско стварање је необјашњива тајна, као и тајна рађања човека“…

Дакле, поeзија се не објашњава, она се догађа, како је то лепо приметио Станислав Винавер „Поезија је небески мед што тече из невидљивих саћа што их стварају душе“!

Ако се усудиш да пишеш поезију имај на уму неминовност усуда препознатљивог у реченици луцидног принца поезије Бранка Миљковића „Песник је одувек био онај који у другима лечи болест од које сам умире“…

Коначно, драга госпо, да би писала поезију, прво је живи и у себи оживи све оно што ти је од Бога дато, а да тога ниси свесна.

И да закључим, не питај ме како се пише поезија,

Једноставно, буди ОНА.

Видећеш тада да је највеће савршенство, у ствари, насавршенија једноставност!

Остало иде само по себи, онако како је од Бога дато свакоме, у овој или оној мери…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here