Радмила Стојановић: Душан Радовић је горостас поетике човечности књижевним делима и новинарством

0
433

Душан, Душко Радовић (1922 – 1984) понос родног Ниша, поета, новинар престоног Београда, песништвом у прози, драми, афоризму, анимира блистави свет инфантилног у деци и одраслим конзументима те јединствене стваралачке ризнице. Највреднији део стваралаштва сабран је у петнаестак књига. Радни век му протиче новинарски, уреднички, водитељски и у писаним медијима и аудиовизуелним. Посвећеношћу, креативношћу, едукативношћу са неизоставним хуманистичким нервом, оставио је блистав траг у сваком сегменту стваралаштва.

Песништво пријемчивошћу, живи у свим облицима, у лектирама, читанкама… Деценијама плени сугестивншћу, период радног века песника и актуелно време. Бројне дечје песме оживљене су компоновањем, певањем. Прослављени хорић: “Колибри“ је блиставим небројеним извођењима улепшавао свет Радовићевим стиховима. Чувена песма Здравица ( Све што расте, хтело би да расте ) постала је велики хит и чак химна фестивала дечијег стваралаштва: “ Радост Европе. “ По проклетоавлијској логици превентива је свеосуђујућа свесумња властобранилачка, којој је инфантилна радост раста у химни изродила сумњу у неконтролисан раст слободоумних идеја и ко зна чега. Стихови „сумњиве“ дечје химне бивају укинути, јер би неизвесним растом могли повредити корене бескраја људске глупости, у настојањима чувања неповредивости сваке друштвене заједнице, па и оновремене југословенске. Сцене и таласи телевизије, театра, радија оживљавају умносрдачна племенита песничка и сценска дела тајанственог генија. Архивирани снимци ове медијске бисернице их чувају за актуелне гледаоце и слушаоце.

Неко је приметио да су наслови његових дела шифрарник саме поетике. Збирка песама: „Поштована децо“ сугерише значај и вредност овог инфантилног дела човечанства. Златан траг у свим областима стваралаштва поменутог, интензивира се и траје од средине минулог века. Позната радио-драма:“Капетан Џон Пиплфокс“ од 1953. године егзистира радио-извођењима. Деци је омиљена и узбудљива лектира. Згуснутом, сажетом и динамичном радњом, храбри и умни капетан Пиплфокс, читаоце и слушаоце подсећа да мудрости и храбрости нашој не могу одолети сва седмоглава чудовишта света, која нас у свим областима живота, у свим епохама, бесомучно саплићу и потапају у воде неопрезности, незнања и старахова.
Свевременост и универзалност појава и порука драме наглашена је и недефинисањем времена драмске радње. Од седамдесетих година прошлог века за богатство и лепоту језичког фонда, са малих екрана, мале гледаоце анимира едукативнозабавни серијал:“ На слово, на слово.“ Сјајна препорука за сугестиван наслов збирке из 1972. „Зоолошки врт“ гласи:“На Калемегдану постоје мале амбасаде разних животиињских и птичјих народа и држава са свих континената.“ Бројни су наслови поткрепљивачи тврдње о шифрама Радовићеве поетике: Где је грешка? Седи да разговарамо, Лепо је све што је мало, Ко се крије у мраку?

Поред новинарског хлеба кушао је матичарски и препоручивао младенцима да брак уређују ефикаснијим законима од брачног официјелног, лепше и хуманије, вешто и мудро сејући толеранцију и љубав. Из његових речи и дела исијава етика родна, сродна Јевросиминој, којом је душу и образ чувао без изузетака. Занимљивошћу привлачи афоризам, који бележи позицију Оскара Давича наспрам студентских протеста 1968. године : “ Предратни студенти не дају данашњим студентима да да се баве политиком.“

Душко Радовић на студентским демонстрацијама у Београду 1968. године

Било је то тумачење студентске побуне сведено са суштину сукобљених интереса. Нешто касније, коментаришући разобличава апсурдне елементе пописа становништва из 1971. Указује на узроке трагедије друге Југославије, која ће се десити две деценије касније: “Ко нема своју републику или покрајину, живи у Југославији као емигрант.“ Фасцинира досетком о Васку Попи, да је најпрогнанији српски писац, будући да је прогнан у – Градски комитет. Вештина да сажетим језичким исказима, духовито и домишљато тумачи животне мотиве и друштвене појаве, на бранику човечности, изроди бројне афоризме, којима је са таласа радија Студио Б тренирао сопствене и мождане вијуге слушалаца. Вишетомном зборнику тих афоризама именом је кумовала култна емисија:“ Београде, добро јутро,“
Из те бисернице издвајамо неке:
-Добра је свака мука која нас повезује и лоше је свако добро које нас раздваја.
– Волите се и када нисте заједно, то је права љубав. Ко уме да воли само кад је заједно, тај не прави питање са ким је.
– Ви вредите само онолико колико сте другима потребни.
– Имати пријатеља, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати – нема пријатеља!
– Тако је мало љубави међу људима. Ко уме да воли, не би требало ништа друго да ради.
– Шта је бесплатно? Само оно што је највеће, најлепше и најважније.
-Лакше бисмо васпитавати децу када би она имали само уши, а не и очи.
Из разговора са нашим ђацима сазнајемо да им нису непознати драгуљи ове кратке мисаоноплемените форме. ( -Децо, можете мислити какав је живот, када је од колевке па до гроба најлепше ђачко доба. -Над нашом децом је извршена још једна школска реформа. ) Преводима на све значајне светске језике и свим значајним нашим наградама стиче углед и стиже до читалаца широм света. Дела љубави и човечности служе се свим језицима, дешифрујући племство речи писане и у етар одашиљане. Попут сродника по перу и духу човечности, сугерише нам да без љубави ништа нема смисла ни трајања. Љубав је штит, орнамент, одбрана од свих замки позверених интереса, којима су изложени и најмлађи. ( – Волите вашу децу и кад су крива, јер ће их живот кажњавати и кад нису. ) А љубав блиста у свакој Радовићевој речи и семе њено, за сад ниче у душама младих, по нашем виђењу, израстајући у наду трајања. Ваша виђења би сродношћу или различитошћу могла дешифровати уснуће, будност, нестајање или трајање…Са Радовићевом радошћу их очекујемо…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here