Видоје Марјановић: Вапај над светом Старом Србијом

0
117

ОБАВЕЗА ЈЕ И ДУЖНОСТ СВИХ ДРЖАВНИХ ОРГАНА И ОРГАНИЗАЦИЈА НА ОТАЏБИНСКИ И ПАТРИОТСКИ ОДНОС ПРЕМА ДРЖАВНОМ ИНТЕГРИТЕТУ И СУВЕРЕНИТЕТУ
НЕ МОЖЕ СЕ ЗАМИСЛИТИ ПОЛИТИЧКА ПАРТИЈА КОЈА ПРОГРАМСКИ НЕ ШТИТИ ТЕРИТОРИЈАЛНУ ЦЕЛОВИТОСТ СРБИЈЕ
ПОЛИТИЧКА ПАРТИЈА БЕЗ АКТИВНОГ ОДНОСА ПРЕМА ЦЕЛОВИТОСТИ ДРЖАВНЕ ТЕРИТОРИЈЕ У СВОМ ПОЛИТИЧКОМ ПРОГРАМУ И АКТИВНОСТИ НЕ БИ МОГЛА ЗАДРЖАТИ СВОЈУ РЕГИСТРАЦИЈУ И НАСТАВИТИ ПОЛИТИЧКО ДЕЛОВАЊЕ

Почињем овај чланак са чуђењем које траје већ дуго и које се силом прилика трансформисало у један критичан однос индигнације према потпуној равнодушности постојеће тзв. политичке опозиције према отаџбинству, родољубивости и следствено томе равнодушном и занемарујућем односу према територијалној целовитости државе поводом решавања питања аутономије арнаута на светој србској земљи Косову и Метохији. У суштини може се устврдити да та тзв. досманлијска, жута и другосрбијанска опозиција и није по дефиницији опозиција, јер она окупља партије које су пре СНС и СПС биле на власти и у политичком смислу проузроковале стање у којем се прихвата сваки могући захтев њихових тзв. западњачких пријатеља, натовских, англосаксонских, германских и јевроунијатских, који су у ствари непријатељи Србије и Србства и који су нас нуклеарно бомбардовали поред свега што су нам учинили и даље чине.

Може се сасвим одговорно закључити да политичка позиција и опозиција у Србији од доласка СНС на власт имају скоро исти политички програм који се директно одржава и на један неотаџбински и неродољубив однос према државном суверенитету и интегритету. То иницира такође и закључак да у Србији у суштини нема демократије ни у рудиментарном облику јер нема различитих политичких ставова и програма, нема борбе мишљења и нема услова за тзв. демократске изборе. Нема избора кад се бира између партија са потпуно истим политичким програмом. У питању је у ствари партократија једнопартијског система са поразним дејством на друштвено-економско стање државе и нације.

Због тога влада у Србији нема јединствену политику према Косову и Метохији и решавању питања аутномије арнаута према Резолуцији 1244 УН и Уставу Србије. У ствари, партије формалне опозиције и позиције стално се гложе („злаћанима да пободу ножи“, како пева народни песник), али не око озбиљних државних питања, него око својих партијских и личних интереса и циљева. А у свакој озбиљној држави са одговорном влашћу и партијама остварује се јединство у одбрани највиших државних и националних интереса и циљева, без обзира на страначку борбу за власт и позиције.

Слободан Јовановић је говорио да политичар којем држава није најпреча брига не разуме суштину посла којим се бави и он „не схвата политику као јавну службу већ као прилику за самоистицање“ и остваривање свог личног интереса и напредовања политичког до крајњих граница својих неспособности. Такви преовлађују данас у политици Србије и народ и гласачи морају знати да у Србији има политичких странака и политичких угледника који су противници државне целовитости. Гласачи и народ такође морају бити свесни да су они изабрали својим гласовима такве странке и такве политичаре.

Није непознато ширем делу јавности да је на првим тзв. демократским изборима у Србији 2000. г. империја зла била до грла умешана и тадашње изборе и да нам је у ствари изабрала оносно наметнула прву досманлијску владу и квази демократске странке. Од тада је почело свеукупно пропадање државе Србије и Србства, прихваћен је неформални режим окупације у којем су нам империја зла, јевројунија и НАТО пакт наметали сва могућа друштвена, економска, државна и политичка решења. Цео систем се свео на антисрбски концепт извршавања захтева којима се поништава независност државе и руши у парампарчад целокупан друштвено-економски и финансијски систем државе.

Тако је дошло и до дерогације Р 1244 УН којом на највишем међународном нивоу регулисано питање решавања суштинске аутономије арнаута на Косову и Метохији, за што највећу кривицу сносе досманлијски челници тадашње владе (конкретно, највећи кривци су Тадић и Јеремић). То питање трансформисали су наши непријатељи у решавање питања Косова и Метохије у надлежности ЕУ. Основано је посебно управно тело ЕУ под називом Еулекс за решавање непостојећег питања Косова и Метохије са основним циљем да се Србија примора да прихвати некакву реалност независности тзв. косове и да призна ту тзв. независну косову, чедо тероризма арнаутског, геноцида и сецесије. Влада коалиције под воћством СНС ушла је у бриселско споразумевање са арнаутима под присмотром и налозима ЕУ. Тим преговорима државни органи Србијер, председник, Влада и Скупштина, прихватили су серију споразума којима је неуставно предата арнаутима сва власт на Косову и Метохији и успостављена граница посред земље Србије.

СНС и њени челници су нас антисрбски и недемократски и неродољубиво и лжно убеђивали да да бриселски преговори и споразуми не значе признавање независности тзв. косове, да треба прихватити реалност да је Србија изгубила административну контролу над својом светом Старом Србијом, да морамо заборавити на прошлост и митове и окренути се некаквој будућности наше деце, да нам њихови пријатељи коначно траже да неодложни до краја ове или најкасније наредне године прихватимо учлањење тзв. косове у УН, јер ће нам у противном ускратити стране директне инвестиције без којих они не могу као ни зависници без дроге. А наш врдни и способни председник ће се трудити да избегнемо најлошије решење?! Јадно и срамно! И, ето, сад смо пред неминовним закључивањем некаквог правнообавезујућег споразума са арнаутима у тзв. косови. Узалудно врхунски правни експерти упозоравају да да је тај правнообавезујући споразум у ствари правно неоснован, јер је питање аутономије арнаута у Србији решено Р 1244 УН, на основу које се само разрађују детаљи и све оно што прозилази из тог документа, јер никакви бриселски споразуми, Ахтисаријев план и остале керефеке не значе правно ништа у односу на Р 1244. И све мора бити по Уставу Србије и нема никаквог учлањења тзв. косове у УН и ЕУ без сагласности Србије.

Међутим, курјачки је организовао некакав унутрашњи дијалог о Косову и Метохији (не зна се ко с ким разговора, али све личи на разговор лудог са самим собом), а курјачки ће на основу програма комуњарског правника Кутлешића и ставова цивилног сектора (невладине организације, Наташа Кандић, Соња Бисерко и остале караконџуле) донети у априлу одлуку о судбини Старе Србије, целе Србије и Србства у целини. И, наравно, опозиција тзв. о томе ни мукајет, јасно је њима да Стара Србија није више Србија, исто као и курјачком, само што то курјачки преспоро ради, па се љуте наши (не)пријатељи на Западу!

А по Уставу и Кривичном законику нарушавање државног интегритета и суверенитета најтеже је кривично дело. И не може се велеиздаја Косова и Метохије ничим правно уобличити да кривци избегну кривичну одговорност, јер се брисањем преамбуле уставне не може оправдати сецесија КиМ, због тога што је низом одредби Устав и осталим законима и прописима државни суверенитет и интегритет уклопљен као централни нерв укупног правног и државног система. И нико нема право, ни појединац ни организација, да потпише тај бедни правообавезујући споразум са тачијем и осталим арнаутима. Ми то знамо, они то знају, и страни пријатељи њихови то знају – али веома се журе да заврше посао сакаћења Србије док се власи не досете и Срби не дођу памети и позову коначно браћу Русе да нас заштите од овог касапљења.

Па ће курјачки на београдски изборима поново тестирати србску памет и национално-државну одговрност, уздајући се у досадашњу србску слабоумност, и кад надмоћно победи на тим изборима добиће крила да прелети преко Устава у будућности Србије и Србства ка`но соко сиви преко Проклетија и пас преко плотам, све га запишавајући…

Грачаница

А та тзв. независна косова није у ствари независна ни колико је Србин паметан, а Србија целовита по курјачком, јер она: јесте продукт сецесије и тероризма и геноцида и етничког изгона Срба са огњишта; није са Србијом као матичном државом остварила споразум који и арнауте обавезује на било шта, па чак ни на јадни ЗСО; пет држава ЕУ није признало тзв. косову и нема шансе да поднесу захтев за учлањење у ЕУ чак и ако би им курјачки признао то право; немају своју војску; имају полицију која је под пуном контролом Кфора; ни једну једину обавезу из Р 1244 нити из бриселских споразума нису извршили; у тој косови влада корупција, криминал и тржиште дрогом, људским робљем и органима у неограниченим размерама…

Ето, и то је реалност која је на србској страни, као што је и Р 1244 реалност, и то што преко пола света није признало независну тзв. косову, што су неке државе које су биле признале ту косову повукле своја признања и што је тај процес у ширењу, што Србија има заштитнике у Русији и у Кини и што народ србски неће никад пристати да се одрекне Косова и Метохије зарад некаквог фиктивног учлањења у ЕУ, па ни под условом да учлањење неким чудом буде стварно – а неће и не може бити…
Сви то знају, чак и њихови патрони из империје зла и ЕУ, само не зна курјачки и стално нам мрсомуди да нико не може све добити, нити све изгубити и да је компромис са арнаутима илити арбанасима питање живота и смрти наше и наше отаџбине Србије земље да преврне…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here