Миша Матић: Мирна Србија за 18.000 евра?

0
160

У време Првог српског устанка спевана је песма чији су стихови: Рани сина, па шаљи на војску, Србија се умирит` не може. Србија је данас мирна. Нема синова, а нема ни хране, па страни инвеститори не морају да брину да ће се Србија узнемирити. Они су направили посао са онима за које је Црни Ђорђе ослобађао Србију од странаца и са онима за које је Карађорђев унук краљ Петар ослободио Стару Србију и Македонију. Али није за њих ослобађана Србија, већ само за српске владостршце, који се према сопственом становништву понашају као маси из које ће сваки појединац пристати на било какво непочинство зарад и најмање користи.

Услед таквог вођења политике, услед ненормалног прихватања разних трендова и свега најгорег што нам стиже споља и изнутра Србија је остала без деце. Нова се мало рађају, а она старија побегоше из Србије трбухом за крухом, или главом без обзира.

Сада се држава сетила да треба да покрене акцију за повећање наталитета, за потплаћивање грађана за рађање два, три и четири детета. У земљи у којој држава каже да је просечна плата већа од 400 евра, за више деце нуди се од 100 до 150 евра месечно за треће или четврто дете.

Прво дете нема ништа од државе, друго једнократни дар за рођење, а остала имају. Пошто Закон још није усвојен, не знамо да ли ће треће и четврто дете старијој браћи и сестрама моћи да дају који део својих привилегија, јер без њих не би били трећи или четврти, или су прво двоје третирају као нахочад.

Значи ли то да ће деца безбрижније расти у земљи која сваким даном напредује, па ће исплате кренути и пре него што се карте за београдски метро појаве у продаји за прост народ?

Могу ли деца у Србији сем пројектоване накнаде добити још неку нематеријалну сигурност од државе или је то резервисано само за стране инвеститоре? Оне код којих ће радити њихови родитељи, за пола просечне плате, али цео месец, јер домаћи инвеститори немају ни материјалну помоћ ни правну сигурност.

Могу ли се будући родитељи надати да им дете неће бити украдено у породилишту и оглашено мртвим, јер још увек није решен ниједан случај крађе беба, нити је откривено име ниједног виновника за то недело, а афера траје 70 година и још увек не престаје. Могу ли се родитељи надати да им, у случају да раде код страног инвеститора, по истеку од две године, не испалти плата, па пробију праг сиромаштва и да им онда држава не одузме дете и да га центру за социјални рад на даљепоступање или што би се трговачким речником рекло: за даљу продају или заврши у хранитељској породици која за то прима три пута већи износ од оног који је обећан за четврто дете.

Да ли се будућа деца могу надати заштити од вршњачког насиља, па да не морају да дижу руку на себе као вид заштите и срамоте од немоћи да закон узму у своје руке, а да ни један од оних просветних радника који нису спречили злочин према Алекси Јанковићу из Ниша остану не само некажњени, већ и награђени, а кажњена школа, па тако сви порески обвезници, а међу њима и родитељи покојног Алексе плаћају казну. Алекса би данас имао 20 година, а Закон назван његовим именом још увек нема примену у нашем законодавству.

Да ли ће деца имати заштиту од Јавних извршитеља, када их иселе из стана због неплаћене рате кредита који се нуде грађанима Србије са мање од пола просечне плате кредитне способности или ће то што стигне за треће и четврто дете моћи да покрије рату?

Пре неколико дана исељена је породица из Булевара Краља Александра у Београду зато што је неко лажнирао податке, подигао кредит и нестао. Зар Држава није дужна да заштити свог грађанина у процесима или противничку страну обезбеђује полиција а жртву преваре једноставно упућује на парницу са инстуцијама, пред којима сваки појединац губи битку? Шта ће бити са четворо деце када најмлађе наврши 10 година и не стане државне помоћи? Тада ће најстарије дете имати најмање 14 година и по закону неће моћи да новчано доприноси кућном буџету, већ ће из њега задовољавати своје материјалне потребе. Са 14 година дете више није пожељно за трговину бебама и да ли га чека судбина просјака, жртве трговине људима, белим робљем или ће бити регрутовано од криминалних кланова и достићи судбину будућег робијаша. Да ли је морално осиромашеним грађанима махати са имагинарних 18.000 евра као картом за београдски метро и тиме обећавати срећу и бег из беде. Одгајање деце у систему без морала не може донети срећу и бољитак, донеће нам нове старлете, клаберке, ријалити играче, звезде и звездице и оне који ће уместо трбухом за крухом из Србије бежати главом без обзира.

Патриот

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here