Петар Милатовић Острошки: ПОСТАЈЕ ЛИ УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ (УКС) УДРУЖЕЊЕ КУВАНИХ СРБА?

9
897
Хвала комунистичким главосечама на бесплатној реклами моје нове књиге "ТАМО ОНИ"

ОТВОРЕНО ПИСМО УПРАВИ УКС И СВИМ ЧЛАНОВИМА

Комунисти су у ФНРЈ и СФРЈ увели вербални деликт и после саслушања судили, а касније га, ипак, укинули. Српски неокомунисти у „демократској“ и „напредној“ Србији, данас у Удружењу књижевника Србије поново уводе вербални деликт и унапред пресуђују, без саслушања!

ПОСТАЈЕ ЛИ УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ (УКС)
УДРУЖЕЊЕ КУВАНИХ СРБА?

Беч, 17. април 2018. године.

Јавно изражавам дубоку захвалност УКС због несвесне феноменалне бесплатне рекламе моје књиге у рукопису „Тамо они“.

Наиме, неколико сталних сарадника Словословља http://slovoslovlje.org , као и неколико читалаца из Београда, послали су ми прекјуче електронском поштом факсимил текста у Политици од 7. априла 2018. године, на Велику суботу, дакле дан уочи Васкрса, Мирјане СретеновићОд Азербејџана – грејалица“, јер не могу редовно да пратим дневну штампу у Србији с обзиром да се од 29. новембра 1983. године, налазим у емиграцији по Конвенцији УН о заштити људских права!

У том тексту објављено је, између осталог, да је УЛУС предложило за почасног члана вредну домаћицу „срБску“ Драгицу Николић, супругу Томислава Николића, да је почасни члан УКС опскурни Мића Јовановић, који има плагиран докторат, који није написао ниједно књижевно дело и који је син комунистичког убице који је у црно завио народ у источној Србији, као и да сам искључен из УКС због „недоличних текстова на Фејсбуку“, а ја сам на тој друштвеној мрежи објављивао искључиво делове из моје најновије књиге у рукопису „Тамо они“ (афоризми, епиграми, сатирична поезија и сатиричне приче), а неке делове објавићу на крају овог отвореног писма, па нека свако просуди по својој савести!

Овде се спонтано намеће питање: Да ли праћење чланова УКС преко друштвених мрежа сврстава УКС у обавештајно – безбедносно, то јест обично шпијунско удружење?!

Овом приликом је грубо прекршен Статут и Правила УКС јер се прво обавештава јавност преко Политике, а да ме нико из УКС није претходно обавестило, а та пракса је позната у вишедеценијском тоталитарном једноумљу после 1945. године, које је сада, у наводној „демократији“ прерасло у малоумље и безумље!

Истовремено, флагрантно је прекршен члан 19 Декларације у људским правима који дословно гласи: „Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири обавести и идеје било којим средствима и без обзира на границе“. Дакле, у УКС ја то право немам!

Да је реч о малоумљу и безумљу илустративно потврђује чињеница да се УКС уопште бави друштвеним мрежама које су намењене за забаву, што доводи у питање озбиљност некад респективне организације, која све више поприма особине вашарске радио-Милеве.

Дакле, другим речима речено, ово квалификује УКС као потпуно неозбиљну организацију, а да је неозбиљна организација у питању потврђује чињеница да данас члан може постати свака полуписмена и неписмена особа која напише, или јој други напише, две књиге и приватно их објави за неке паре испод руке, као да плаћа музичку жељу у кафани, или на некој локалној радио-станици.

Искрен да будем, сада изван таквог Удружења књижевника Србије духовно сам прочишћен и лишен корова чија је једина сврха да празне главе испливају до врха.

Да поновим, док се у УКС за почасног члана бира син комунистичког зликовца, ја се, као син борца у јединицама легендарног Драже Михаиловића, због сатире на друштвеној мрежи избацујем из УКС, без обзира што сам аутор 40 књига на српском и немачком језику у корист српског народа, чије се књиге штампају овако:
– пет хиљада примерака („Пасји синови“, роман, Скуд „Његош“, Беч и ОСЧ „Равна Гора“, Сиднеј 1989-1990 године – четири издања – дакле укупно 20 хиљада примерака);
– „Лов на Србе“, (роман), Глас Срба, Беч 1994 – осам издања у по 1000 примерака сваког издања, дакле укупно 8000 примерака);
– „Тестамент тиранина Јосипа Броза“, политичко-национална студија, Глас Срба, Беч 1994, у 10 хиљада примерака;
– „Злоупотреба Српства“, олитичко-национална студија, Глас Срба, Беч 1994. године, у 10 хиљада примерака
– „Демонологија ћутологија“, Глас Срба, Беч 1997, – два издања у по 3 хиљаде примерака, дакле укупно 6000 примерака
– Слобода у бункеру, коментар, Глас Срба, Беч 1997. године у 15 хиљада примерака – два издања, дакле укупно 30 хиљада примерака и да не набрајам даље наслове од укупно 40 до сада.

О мом књижевном раду афирмативно су писали: Миодраг Б. Шијаковић, Јелена Цветковић, Александар Чотрић, Радојица Таутовић, Драган Мраовић, Марко Паовица, Милица Лилић Јефтимијевић, Милица Бакрач, Жарко Миленић, Момир Војводић, и многи други у разним листовима и часописима за књижевност и културу.
И да додам – моје књиге на немачком језику штампа чувени издавач „Гете“ у Франкфурту.

С обзиром да имам властиту читалачку империју на свим континентима, мени овакво УКС које се бави друштвеним мрежама на нивоу вашарских аброва, представља недостојан баласт, па је то разлог више да будем искрено захвалан због искључења и пружене могућности за ефектну рекламу мојих књига „Тамо они“ и „Књижевна мафија“.

С друге стране, имајући у виду чињеницу да сам политички емигрант од 29. новембра 1983. године после издржане робије због, како пише у диспозитиву пресуде од 12. марта 1981. године (када су букнуле велике шиптарске демонстрације у Приштини које је Стане Доланц покушао да заташка), зато што сам „тврдио да је југословенско друштво труло, да југословенско друштво воде неспособни и настрани људи, да је југословенски Устав из 1974. године школски пример правне обмане српског народа…“, сада без суђења и без обавештавања искључују ме из УКС-е због афоризама, епиграма, сатиричне поезије и сатиричних прича на друштвеној мрежи.

И мање обавештени уочавају да је Титово једноумље било хуманије од овог квазидемократског безумља и малоумља које је, да подсетим, на линији антисрпског континуитета титоизма.

Подсећања ради, Славица Матејић својевремено је написала књигу Партијска организација УКС од 1954. до 1960.
Када је предала рукопис од 600 страна „Просвети“, Добрица Ћосић је наредио да се уништи, и почео је прогон Славице Матејић, која је умрла је за мање од годину дана после тога.
Код лектора је остало ископирано 240 страна и он је то објавио, а месец дана после објаве умире и штампар Пера Миловановић из Шапца.

У тој књизи, да подсетим, презентовани су, у 90 одсто случајева, записници са седница партијске организације УКС-е у том периоду.

Перјаница у прогону писаца били су Добрица Ћосић, Милован Ђилас до пада, Ели Финци, Велибор Глигорић, Милорад Панић Суреп и други, а нобеловац Иво Андрић ни једном речју у УКС-е није од прогонстава заштитио Станислава Винавера, Бранка Ћопића, Драгослава Михајловића и многе друге, а на партијском нишану тада се налазио писац у емиграцији Станислав Краков, док је било забрањено и помињање имена највећег српског писца у XX веку, Милоша Црњанског, који је тада живео као емигрант у Лондону!

Радомир Андрић

Данашњи председник, такође Андрић, али не Иво него Радомир, звани Роко, који је постао председник УКС као члан ЈУЛ-а и коме је ЈУЛ финансирао објављивање књига, рекламних постера за књижевно вече у Kући Ђуре Јакшића, у Скадарлији, са постером „ЈУЛ је КУЛ“, због чега су протествовали бројни чланови Српског покрета обнове (СПО), па је интервенисала и полиција да заштити јуловца Радомира Андрића.
Јединствен је случај да комунистичка полиција брани писца од народа.

Тај полицијски заштићен јуловац, веселник и стари, осведочени комуниста Радомир Андрић, инструментализовао је наводни Суд части у УКС-е који је нечасно поступио као некада титоистички апаратчици које спомиње Славица Матејић у својој књизи.

Да подсетим, комунисти су у ФНРЈ и СФРЈ увели вербални деликт и после саслушања судили, а касније га, ипак, укинули.

Српски неокомунисти у „демократској“ и „напредној“ Србији, данас у УКС-е поново уводе вербални деликт и унапред пресуђују без саслушања!
Нека су здраво веселници који УКС претварају у Удружење куваних Срба!
Да тако „крстим“ део идеологизованог УКС-е даје ми за право паралела некадашњег и данашњег УКС.

Раније су биле познате култне трибине у Францсукој 7, на којима се доследно бранила слобода речи, прогоњени писци, истина, на којима се дизао глас до неба поводом српске Голготе на Косову и Метохији, најсветијој српској тапији, а данас УКС „храбро“ ћути и својом поданичом ћутологијом (резервном идеологијом) срамно саучествује у велеиздаји српске колевке; док се из УКС-е због сатиричних текстова на друштвеној мрежи Фејсбук искључујем ја који не признајем никакву и ничију поделу српске нације и српске територије од Српских Моравица до Ђевђелије, где стопе земље без српске крви никад било није, и од Суботице до природне српске морске границе!

Да ли је део неокомуистички идеологизованог УКС свестан да ће историја судити и српско потомство презирати оне који захвално љубе гробарску лопату у рукама зачуђеног гробара, који и не очекује толики степен срамног подаништва дела деологизованог УКС?
На крају, презентујем део „недоличних текстова на Фејсбуку“ из моје књиге у рукопису, а после дела тих „недоличних текстова на Фејсбуку“ објавићу биографске податке из књиге „Тамо они“ која је у штампи.

Sine ira et studio!

Петар Милатовић Острошки

 

Део „недоличних текстова на Фејсбуку“
због којих сам искључен из УКС

* * *
Данас сви пишу, а нико не чита. Зато су сви они прочитани!

* * *
Ово је три пута горе него у вријеме Тита!
Спонзоруше постају књижевна елита!

* * *
Најчешће дискриминишу они које је памет одавно дисквалификовала!

* * *
Радоје Домановићу, знам да ти је љепше у гробу него међу Србима данас!

* * *
Браниславе Нушићу, данас је сваки нормалан човјек сумњиво лице!

* * *
Удбаши су највећи „вјерници“!
Још мало па ће и самог Бога да подучавају како да се Бог моли Богу!

* * *
Књижевне награде се купују кад је образ на распродаји!

* * *
Београду је потребна АЛЕЈА ЗАСЛУЖНИХ УДБАША.
* * *
Кад писац побиједи своју сујету, љубомору и завист написао је своје најбоље дјело!

СВЈЕТСКИ РЕКОРДЕРИ

Срби су оборили још један свјетски рекорд.
Имају више писаца него читалаца!
ЛИТЕРАТУРО, ПРИМИ САУЧЕШЋЕ

Људи моји, много смо трули и гњили
кад се књижевни Шојићи намножили!

Литературо, прими саучешће моје
кад неписмени писменима капу кроје!

 

КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ

Да не би признали своје поразе
најгори увек најбоље пролазе!

Намјештају награде, ја теби, ти мени,
а црн им образ никад не поцрвени!

Све њих је редом заборавио живот
кад се постројише до скота скот!

И све су то мустре јаке
из исте идеолошке клоаке.

Свако зло ће да се деси
кад власт дате сјецикеси!

Тада с краја на крај свијета
коров набуја и цвјета!

НАГРАЂИВАЊЕ И НАГРЂИВАЊЕ

Између себе дијеле награде!
Једни другима, онако тајно,
ревносно из очију маст ваде,
а сви се лудачки мрзе јавно!

Продају дипломе и награде
И у натури, богме, може!
Прогнана је част без наде!
Сравни им ово зло, драги Боже

 

ХИМНА СЕКТАШКОГ КЛУБА

Ти мени војводо, ја теби сердаре
иако смо најпрљавије крпе старе!

Нисмо само крпе, него и закрпе
и добро нас обојицу овакве трпе!

Оне боље од нас никако не трпимо!
Подло окрпимо, где можемо дрпимо!

Ми овакви искључиво смо патент нашки
кад сви делујемо тајно и секташки!

 

ДАНАШЊЕ СТАЊЕ

Владају кукавице,
харају незналице!

Образују нас тајкуни
и остали мајмуни!

Попују пробисвијети,
луд се мудроме свети!

Неписмени књиге пишу
и све што вриједи урнишу!

Такво је данашње стање
кроз најгушће грање!

 

ДАНАШЊИ АМАНЕТИ

Врли данашњи аманети са оца на сина:
Нека брука буде једина врлина;

Да свако свакоме ревносно крв пије;
Да нико никоме добротвор није;

Да сви свима редовно копају јаме;
Да сви своје црне његују помаме!

ЗАПОВИЈЕСТИ ПОДЛАЦА

Подлаца данашње заповијести:
Увијек другоме замку намјести;

И разбрати се од свога брата;
Са зубима око његовог врата;

Па искористи сваку прилику;
Смјерно се поклони крвнику…

 

СЛИНА НИЈЕ ВЕЛИЧИНА

Мисли провинцијска слина
да је књижевна величина!

До јуче ревносни удбаш,
а данас књижевни секташ!

УДБИЈАДА И КАРТОНИЈАДА

Наша књижевна удбијада
дијели разне вашарске картоне,
зато нам цвјета картонијада
разноразних признања на тоне!

Скрибоманске величине
дрско дижу себе у небеса
на разним вашарима таштине
безвриједних поета и поетеса!

Свима њима је крајња сврха
да се нагомила смеће обично,
да празноглави стигну до врха,
да устоличе лудило безгранично!

КАМЕНИ ЈАУК

Понижено чело у камен ударило
И камен је јаукнуо умјесто човјека
Стидимо се с краја на крај вијека
Кад нам је наше доба труло и гњило

Од срамоте своје тужно се гојимо
Аманет прекопан ћускијом и будаком
У сред бијела дана заклоњени мраком
Живимо животе да не постојимо

Владика Раде гледа нас са небеса
И као Бог се моли се све наше гријехе
Рођене из наших црних мозготреса

Нада се да сви у памет вратимо
Испод небеске свјетлоплаве стрехе
Да и послије смрти опет постојимо

ТРПАМО СНОВЕ У ГРОБОВЕ

И последњи слијепац види
Наше хватање за вратове
Трпамо снове у гробове
Нико се ничега не стиди

Брат је крвник своме брату
Не пости него му крв пије
Постасмо чеда анархије
Са зубима у туђем врату

Отров нам је лијек једини
Доброта се сматра кугом
Вјера у безвјерној дубини

Све дубље с нама тоне
Само врлом нашом заслугом
У пакао нас као стоку гоне

ВРИЈЕМЕ МЕДИОКРИТЕТА

У времену медиокритета
најгори црни коров цвјета!

Утркују се разни лудаци
да се прикажу као мудраци!

Паметују разне будале,
оне велике и оне мале!

Коло воде луди пробисвијети.
То се глупи паметноме свети!

 

УДБАШУ, УМРО СИ ПРИЈЕ СВОЈЕ СМРТИ

Зар не видиш презрени шпијуне
да ће будућност да те куне?

Зар не чујеш, малоумни идиоте,
да ти унуци вичу: „Малоумни скоте!“?

Прејео си се од туђе несреће!
Зато ти ни земља кости неће!

Избациваће их бијесним писма,
као ти своје ближње крвницима!

Док ти живом удови труну,
отегао се ред часних да те пљуну!

Да плате све твоје заслуге!
За удбаша нема среће друге!

Узалуд у цркви метанишеш
да лажни опрост себи напишеш!

Мртав си у памћењу народа!
Најмутнија те однијела вода

јер си обична удбашка гњида,
без образа и трунке стида!

СУОЧАВАЊЕ

Режимски су сатиричари
здраве памети гробари,
лочу из пуног корита,
навика им још од Тита!

УДРУЖИЛИ СЕ КРПА И ЗАКРПА

Разно се смеће на гомилу трпа
кад се удруже крпа и закрпа!

Одбројани су дани памети
кад се глупи паметноме свети!

Ово је вријеме ноторних лудака
кад нам мудрује будала свака!

Оно њихово купљено ордење
од срамоте на грудима стење!
ЈАВНА ТАЈНА

Понижени људски роде,
неписмени и некултурни
културу ти данас воде!

И све су то мустре јаке
из исте идеолошке клоаке.

Свако зло ће да се деси
кад власт дате сјецикеси!

Тада с краја на крај свијета
коров набуја и цвјета!
БРК У БРК

Многи данашњи „сатиричари“
понизни су режимски торбари
и националне мисли гробари!

 

КЊИЖЕВНЕ ЈАЈАРЕ

Књижевном сценом владају и роваре
најобичније вашарске јајаре,
с коца и конопца
од зле мајке и горега оца!

 

СРАМНА КЊИЖЕВНА ПРАКСА

Овако се награђују кретени.
Прво ја теби, после ти мени!

 

ВЈЕРА КАО ЗГОДА

Некима је данас вјера жива згода
за криминално варање народа!

КАКО ПОСТАТИ МОДЕРАН ПИСАЦ?

Не мораш да учиш двије деценије, не мораш да читаш бисере свјетске литературе, довољно је да знаш сва слова, да читаш и пишеш, да користиш интернетске претраживаче, па да преписујеш туђе мудрости као своје, мало их дотјераш својим ријечима и ето, постајеш „име“.
Уопште није битно да ли познајеш граматику, правопис, књижевне правце и остале, теби недостижне, категорије, али је битно да се уклапаш у упросеченост незналица и криминалаца.
Затим платиш приватно штампање књиге као да плаћаш музичку жељу у некој вашарској емисији.
Кад објавиш двије књиге напишеш молбу за пријем у Удружење књижевника и кад те приме ти имаш црно на бијело да си књижевник.
А то што си постао гробар књижевности никога не занима данас!
Важно је да си постао модеран писац!

 

ИСПОВИЈЕСТ КЊИЖЕВНЕ ВАРАЛИЦЕ

Као вишедеценијски члан разних жирија гласам увијек да се награда додијели ономе ко ће мени касније, као члан другог жирија, намјестити књижевну награду, а све је то по нашем добром систему: ја теби, ти мени.
У међувремену напишем књигу што је могуће провокантније, јер то се данас цијени, као што је онај сликар просуо боју по платну на поду, сјео и задњицом размазивао боју да би добио реалну слику надреалности.
С обзиром да није патентирано да задњица пише, морам да пишем руком, али свеједно, рука је ионако у служби задњице. И не само рука, него и глава и садржај у њој, ма код мене је све у служби моје задњице.

 

УСПЈЕШАН „САТИРИЧАР“

Бићеш успјешан „сатиричар“ ако се претвориш у сигурносни вентил да не би експлодирао режимски котао и да би превођење жедних преко воде било успјешно, обавезно исмијаваш оно чему се твој тиранин највише радује. Истовремено сваког тренутка ти је у глави као мото она пета црквена заповијест „Моли се Богу за оне који су на власти“, а то што уопште не знаш како црква изгледа изнутра уопште није битно, важно је да си на правом мјесту како не би залутао незгодан свједок ваших коитуса у мозак!

 

ПОЛИТИЧКА ЗЛОУПОТРЕБА САТИРЕ

У последње вријеме сатира сатире саму себе, обесмишљава властити смисао. Сатиричари постају отворени апологетичари умјесто да буду беспоштедни критичари. Наиме, оштрица сатире се циљано тупи до те мјере да сатира постаје обична козерија, или лонац за постепено кување жаба. Таквој сатири свака деспотија и тиранија широко отвара врата и креаторима млаке и обезвријеђене сатире деспоти и тирани уручују повеље захвалности.
Политичку злоупотребу сатире видимо у систематском претварању сатиричара у вентил властодржачке сигурности.

БАБА, УСТАНИ ИЗ ГРОБА ДА ТИ ДОДЕЛЕ ПЕТ НОБЕЛА!

Морам да наговорим бабу да устане из гроба, па да је научим да пише, да узме лапис и на ´артију све да запише оно што ми је причала, а причала је много љепше, сликовитије, сугестивније, паметније, разборитије од свих ових вајних данашњих нобеловаца.
Ако ме баба послуша мораће да јој додијеле најмање пет Нобела! Баба, устани из гроба, тако ти пет Нобела!
И ако ме послуша моја покојна баба, па из гроба лијепо устане и ријеши да организује књижевно вече, биће претијесне све пољане око града и шире у цијелој држави, јер сви ће желети да чују бабу из гроба која је паметнија од свих данашњих нобеловаца!

ЗАГРОБНИ ИНТЕРВЈУ СА ТИТОМ

– Твој гроб је у Србији, а не у Хрватској, ако си Хрват?
– Ма кај сам је Рват мајку ти божију.
– Ни сам Бог не зна твоје порекло?
– Изнад вашег Бога мој је Сатана и само нас двојица знамо.
– Стално си псовао Бога?
– Natürlich, ich bin rote Gott (нем. – наравно, ја сам црвени бог).
– Ти као да ниси умро?
– Не дају ми да умрем моји пионири, с лијева, с десна и по средини.
– Они настављају твој пут?
– Ја се, мајку ти божију, често постидим колико сам био мали Тито у односу на ове данашње моје титоисте у Србији.
– Зашто је твој гроб у Србији? То многима није јасно.
– Мени јесте. Срби су највећи полтрони на свијету. Често сам морао да идем на операције дебелог цријева, да извадим: Ранковића, Пенезића, Стамболића, Милошевића, Шешеља, Драшковића, Чанка, Вучића, Дачића, неколико патријарха и сијасет владика, па онда цијелу САНУ и половину УКС, па скоро све уреднике и новинаре у штампи, на радију и телевизији, па ја сам свјетски феномен кад је толико њих могло да стане у моје дебело цријево…
– Шта би се десило кад би се ти повампирио?
– Побјеђивао бих, мајку ти божију, на свим изборима у Србији.
– Па зар ти већ не владаш данас Србијом?
– Владам и трудим се да цијелу Србију, преко мојих насљедника, с лијева, с десна и по средини, смјестим у гроб.
– Зашто?
– Зато што је, мајку ти божију, Србији далеко удобније на оном него на овом свијету.
– Ко си ти, у ствари?
– Врховно божанство лудих Срба.
– Зар се на плашиш да ће Срби да те избаце из тог гроба на Дедињу?
– Не, не плашим се!
– Зашто?
– Зато што бих у том случају мој гроб уступио цијелој Србији, а ја то и хоћу па да ме послије узнесу на небо и да ме српска црква канонизује у свеца…

 


БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ ИЗ КЊИГЕ „ТАМО ОНИ“

БИЉЕШКА О АУТОРУ

Петар Милатовић Острошки, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети код Даниловграда, Црној Гори.
Одржао је преко 1300 књижевних вечери и политичких предавања од 1. децембра 1983. године до данас: у Бечу, Клагенфурту, Грацу, Линцу, Инсбруку, Салцбургу, Сант Галену, Женеви, Цириху, Франк-фурту, Дортмунду, Штутгарту, Дизелдорфу, Паризу, Марсељу, Лондону, Чикагу, Кливеланду, Индијанаполису, Детроиту, Њујорку, Њу Џерсију, Канбери, Сиднеју, Бризбанеу, Мелбурну, Перту Аделаиди… Организовао је и предводио 200 српских масовних митинга у Бечу у ери најгоре медијске сатанизације српског народа у страним медијима.
Оснивач је и финансијер „Српског Дома“ (Reinprechtsdorferstraße 2; 1050 Wien) и касније на адреси (Blumauergasse 24; 1020 Wien). У „Српском Дому“ налазила се „Српска школа“ у којој су деца изучавала: српски језик, српску историју и веронауку.
Оснивач је штампарије у Бечу (Europrint, Breitenfurterstraße 56-60) у којој је штампао новине „Глас Срба“.
У Бечу је оснивач српских удружења: „Његош“, „Глас Срба“, СНО (Српска народна одбрана у Европи), Српски културно-информативни центар у Бечу, медија: Глас Срба, Истина, Србослов и Словословље.
Добитник је:
– прве награде радио Подгорице у октобру 1962. године за поезију;
– друге награде на такмичењу младих песника 1969. године у Подгорици;
– прве награде на Првом Краљевском књижевном конкурсу 1992. године у Београду;
– прве награде на књижевном конкурсу „Гласа Срба“ 1993. године у Бечу;
– прве награде за књижевност Српске народне одбране у Европи 2004. године;
– Крст Светог Лазара Јерусалимског 2011. године;
– Високог интернационалног признања за животно дело Академије Иво Андрић у Београду 2013. године;
– Повеље „Свети Сава“ за књижевна дела посвећена српском народу, у Источном Сарајеву 2015. године.
Књижевне радове од своје ране младости, почев од 1962. године када је у добио прву награду на конкурсу радио-станице у Подгорици и касније је објављивао у многим листовима и часописима за књижевност, културу и умјетност, од којих треба издвојити: Стварање, Побједу, Багдалу, Кораке, Књижевне новине, Савременик, Хеликон, Српске видике, Глас Срба, Слободу, Американски Србобран, Нашу реч, Словословље, Српску борбу, Искру, Бели орао, Сувобор, Глас Канадских Срба и многе друге, а поезија му је објављивана преко разних радио-станица у земљи и иностранству на српском и њемачком језику.
До сада су му објављене следеће књиге:
1) Перица пун зезалица, поезија за дјецу. Херцег Нови 1977. Независно издање;
2) Слово о ријечима (поезија), СПАЈ, Београд 1980.
3) Главограми (поезија), Заједница књижевних клубова Србије, Београд 1982.;
4) Трпијада (афоризми). Заједница књижевних клубова Србије ,Београд 1983.;
5) Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Независно издање Беч 1986.;
6) Реторика астралика (поезија). Независно издање. Београд 1989.;
7) Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Српско културно удружење „Његош“, Београд – Беч 1989.;
8) За одбрану народа (политички есеј). Независно издање, Никшић 1989. (Седам издања)
9) У име народа (коментари, есеји и полемике. Српско културно удружење „Његош“ , Беч и ОСЧ „Равна Гора“, Сиднеј. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања;
10) Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. Српско културно удружење „Његош“, Беч – Београд 1989. – 1990. (Четири издања).;
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2-31
11) Сеобе путева (поезија). АИЗ „Досије“, Београд Београд 1991.
12) Лов на Тита (романсирана исповест српског командоса). АИЗ „Досије“, Београд 1991.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ISBN 86-81563-15-7
13) Протерана Србија (студија о српској емиграцији). АИЗ „Досије“, Београд 1991.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ISBN 86-81563-16-5
14) Испод небеских кандила (поезија). Издање пријатеља. Беч 1992.;
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/.2(436)-1
ISBN 5918220
15) Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским и прекоморским земљама). Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији, Беч 1992.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2.(436)-94
ISBN 5917964
16) Уствотворци – издајници (политички есеј). Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији, Беч 1992.;
17) Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) Издавачи пријатељи и следбеници у Аустрији – говори Петра Милатовића на њемачком језику испред аустријског парламента и америчке амбасаде у Бечу. Беч 1992.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2(436)-5
5965068
18) Очи у очи (интервјуи, коментари). Глас Срба, Беч-Индијанаполис 1993.;
19) Врачева градина (поезија), АИЗ „Досије“ Београд 1993.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/.2-1 и 200865540
20) Лов на Србе (роман), осам издања, Глас Срба, Беч 1994.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2(436)-31
ID 22067212
21) Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Глас Срба, Беч 1994.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народнa библиотекa Србије, Београд
ID = 25433356 и 291.32
22) Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија). Глас Срба, Беч 1994.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ID= 30046988
886.1/2(436)-7
23) Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Глас Срба, Беч 1994.
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ID = 31945484
886.1/.2(436)-7
24) Демонологија ћутологија (коментари),
Глас Срба, Беч- Београд 1995. – два издања;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/.2(436)-5
ID=42532364
25) Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Глас Срба, Беч 1996.;
CIP- Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
886.1/2(436)-1
ID=44986380
26) Надземље (роман), Глас Срба, Беч 1996. – два издања;
CIP – Каталогизација у публикацији
Народнa библиотекa Србије, Београд
886.1(436)-31, ID=49220108
27) Правословни родослов (поезија),
Глас Срба, Беч 1996.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народнa библиотекa Србије, Београд
886.1(436)-1, ID=49219852
28) Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Глас Срба, Беч 1997.;
CIP – Каталогизација у публикацији
Народнa библиотекa Србије, Београд
233(497).11; 323.15(=861) (100) 061.2:329.73(=861) (100) а) Српско питање, б) Србија – Политичке прилике ц) Срби – у емиграцији д) Српски национални препород ID=55555340
29) Оптужујем (говори Петра Милатовића),
Глас Срба, Беч 1998.;
30) Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998.
Глас Срба, Беч;
31) Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на њемачком. Глас Срба, Беч 1999.;
32) Уловљени ловци (коментари), АИЗ „Досије“, Београд 2009.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821. 163.41-83
ISBN 978-86-7738-096-0
COBISS.SR-ID 170242060
33) Kommissare in Soutane, Frankfurter Literaturverlag „Göthe“, Frankfurt am Main 2010.;
ISBN: 3-8372-0820-6 (3837208206)
Neue ISBN: 978-3-8372-0820-7 (9783837208207)
34) Die Auferstehung der Bestie. Глас Срба, Wien 2010.;
ISBN 978-3-200-02098-6
Haupteverband des Österreichischen Buchhandels, Wien
35) Тумачи слободе, епиграми, Игам, Београд 2011.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-84
ISBN 978-86-83927-65-4
COBISS.SR-ID 186291468
36) Рођени странци, приповетке, Српски културно-информативни центар у Бечу и Поета, Београд, Београд- Беч 2013.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-32
ISBN 978-86-6319-031-3
COBISS.SR-ID 201435660
37) Лако је њима, сатирична поезија, Холмија, Подгорица 2014.;
CIP- Каталогизација у публикацији
Централна народна библиотека Црне Горе – Цетиње
ISBN 978-9940-595-18-0
COBISS.CG-ID 25092368
38) Сунцокрили небосклони, (поезија) Српски културно-информативни центар у Бечу и Поета, Београд, поезија, Београд – Беч 2014.;
CIP-Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
ISBN 978-86-6319-054-2
COBISS.SR -ID 209568268
39) Онебесимо снохватице, изабране песме, Прометеј, Нови Сад 2016.
CIP – каталогизација у публкацији
Библиотека матице српске, Нови Сад
821.163.41-14
ISBN 978-86-515-1080-2
COBISS.SR-id 302488839
40) Тамо они, у штампи
Превођен је на неколико страних језика.
Његове књиге се налазе у Народној бибиотеци Србије, библиотеци САНУ у Београду, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бања Луци, као и осталим подручним библиотекама у републици Српској, затим у аустријској Националној библиотеци у Бечу, библиотеци манастира Хиландар, њемачкој националној библиотеци у Берлину, Баварској библиотеци у Минхену, и многим другим библиотекама у свету.
Његове књиге су излагане на међународним сајмовима књига у: Београду, Бечу, Франкфурту, Лондону, Јерусалиму и Њу Орлеансу.

В. С.
(Из књиге Тамо они)

 

Опширније о аутору Петру МилатовићуОстрошком можете читати на сајту РИЗНИЦЕ СРПСКЕ.

Видак Стојовић

9 КОМЕНТАРА

  1. У Правилнику о пријему у чланство УКС не постоји ни једна одредба о искључењу из чланства у УКС! То је логично, јер УКС по својој природи не може никога искључивати из чланства у тој организацији. Једном стечено право на чланство у УКС не може се поништити. Јер би се тиме поништила и суштина књижевности као уметности и делатности.

    Не зна се ко је донео одлуку о искључивању Петра Милатовића Острошког из УКС, тако да сумња пада на Управни одбор УКС. Ево састава тог одбора:
    Радомир Андрић, председник УКС
    Душко Стојковић, потпредседник УКС
    Селимир Радуловић, потпредседник УКС
    Новица Соврлић, потпредседник УКС
    Верољуб Вукашиновић
    Арсић Мандарић Зорица
    Марко Недић
    Петар Жебељан
    Миодраг Јакшић
    Драган Мраовић
    Гордана Влаховић

    А ево и састава Комисије за пријем у УКС, за сваки случај:
    Ђорђевић Милан
    Јовановић Славица
    Лаловић Иван
    Николић Гордана
    Стојковић Душан
    Ћулафић Драгомир
    Чотрић Александар

    Нека служи на част свим члановима Управног одбора и Комисије – коју немају они који су гласали за искључивање ПМ из УКС, а која је спорна (част) и онима који се нису оградили од такве одлуке или нису гласали против и о томе о таквој одлуци обавестили јавност.

    Постављам питање Радомиру Андрићу, председнику УО УКС, и Милану Ђорђевићу, председнику Комисије за пријем у чланство УКС, да ли су свесни да је оваквом одлуком нарушен углед књижевности као лепе уметности и Србији, свих мртвих и живих књижевника, и да је њоме повређен целокупан читалачки круг србске књижевности и сви њени љубитељи. Посебно питање о овој срамној одлуци постављам Предрагу Богдановићу званом Ци као председнику Одбора за одбрану слободе и права: шта је он учинио да се спречи роношење ове одлуке. Питам следеће часне чланове управе УКС: Драгана Мраовића, Вука Крњевића, Александра Чотрића, Мила Медића и друге непоменуте – шта су они предузели да се таква одлука УКС не донесе.

    Ова одлука УКС јесте, како лепо каже Петар Милатовић Острошки, флагрантна повреда Декларације УН о људским правима на слободу мишљења и изражавања. Начин на који је донета и њена суштина подсећају на брозистичко удбашко време комуњарских прогона елитних представника Србства и људи који слободно мисле и говоре. Овом одлуком УКС је написало најтачнију квалификацију управе УКС и свих чланова те управе и искључило је себе из борбе часног дела елите и свих других прегалаца на очувању и одбрани идентитета Србства. Овом одлуком је постојећи сазив управе УКС декларисао себе као противника Србства и отаџбине Србије. Јер није у складу са идентитетом Србства кажњавање Србина који критикује било кога и било шта у интересу Србства и Србије.

    Како радили – тако вам и Бог дао!

  2. Ово је слика данашње Србије.
    Издјаници који су отписали Косово прогањају часног српског књижевника који не признаје националну велеиздају.
    Петру Милатовићу Острошком није потребна боља реклама од ове.
    До сада су се Милатовићеве књиге штампане и продаване у десетинама хиљада примерака, што је недостижан сан свих чланова УКС, јер народ купује књиге онога коме верују, а сада ће, по свој прилици, после овакве срамотне одлуке, Милатовићеве књиге бити двоструко више тражене.

  3. Милатовићу, разобличио си ту мафију комунистичку, лажну патриотску.
    Тачно је да данас члан УКС може постати свака будала полуписмена и неписмена.
    Лично познајем неколико таквих који не познају чак ни основна граматичка правила, а да не говорим о њиховој безвредној скрибоманији.
    Тачно је да је Радомир Андрић стара комуњара који је одан мртвом Титу.
    То је доказао на овом примеру. За почасног члана бира сина комунистичког зликовца.
    Такво удружење књижевника и не треба да постоји. Само брукају српски народ!

  4. Штета што аутор овог писма није обелодано какве су све мућке са такозваним књижевним „наградама“ у ововременом Удружењу књижевника Србије, како међусобно длее паре од награда које се врте у круг у истој секти! Та лакрдија је за новог Нушића. Надам се да ће се том темом господин Милатовић позабавити у књизи „Књижевна мафија“ коју је најавио у оовом отвореном писму.
    Иначе, честитам Петру Милатовићу Острошком на искључењу из оваквог УКС и не знам шта му је требало да постане члан тог презреног удружења које данас у највећем броју случајева окупља књижевне незналице, неталенте, пудлице свих режима.

  5. Ми у Немачкој смо годинама и деценијама куповали Милатовићеве књиге у којима је писао оно што нико од других писаца није смео ни да помисли, а камоли да напише. За разлику од комфориста, Милатовић се ухватио у коштац са неправдом и ововременим злом, стекавши репутацију бескомпромисног борца за истину, слободу и достојанство. Ја и моји пријатељи редовно смо наручивали Милатовићеве књиге док су биле још у штампи и његове књиге и данас чувамо као реликвије. Такав бард истине смета протагонистима лажи, комунистима и фашистима, јер они су исти. Коначно, суочимо се истином, Милатовић је институција која је прерасла једно скрибоманско удружење у којем су уточиште нашли неписмени и полуписмени.

  6. Препознали су се удбаши у Милатовићевим афоризмима, епиграма, сатиричним причама. Ово је први пут у српској историји да се овако нешто деси. Предлажем Петру Милатовићу Острошком да обавезно објави ово своје писмо у сатиричној књизи „Тамо они“ и то на почетку, као уводну реч аутора, па да уврсти и наше коментаре, нека читаоци виде добро ко су то – тамо они! Наслов је пун погодак. Мислим да боља реклама Милатовићу није потребна од ове. Уосталом, шта знају комуњаре сем да се овако срозају. Поздрав великом писцу Петру Милатовићу Острошком. Удри оштрим пером и убудуће као и до сада. Нека комуњаре пуцају од муке и пене од беса.

  7. Ствар је проста. Примили су у Удружење књижевника Србије емигранта Петра Милатовића Острошког да би могли да манипулишу, као што су одувек комунисти радили. Кад су видели да се са Милатовићем не може манипулисати, да је чврст у својим националним и антикомунистичким ставовима, иксључили су га, али нису они њему ништа наудили већ су комунистички маниплатори у УКС искључили себе из памети!
    После овога у нашим очима велики Петар Милатовић Острошки још је већи!

  8. Ни мањег народа ни више писаца. Кинези могу да нам позавиде на броју писаца, а по броју књижевних награда смо такође први у свијету.
    Награде се дијеле шаком и капом, а оне које уз част доносе и новац се ипак дијеле само „заслужнима“ па је тако све обезвријеђено у тој мјери да се човјек стиди од помисли да учествује на конкурусу за неку књижевну награду.
    Једном је једна мој пријатељ отишао у УКС и вратио се утиском да је био у кафанчини у којој све базди по џибри. Он несрећни трезвењак није могао да се начуди празним флашама и празним људима које је тамо затекао.
    Зато Петре ти имаш право да се љутиш али само зато што те раније нису избацили.

  9. Препуна је примјера бешчашћа српска недавна прошлост коју су обиљежили удворички писци, назови академици, шунд-политичари и квази-историчари- Убда и удбаши су једина константа која постоји у оквиру друштвенополитичког система од 1945. године до данас у сфери духовног живота Срба.
    Од тридесетих година прошлог вијека па до почетка Другог свјетског рата одвијао се такозвани сукоб на књижевној љевици који је Мирослав Крлежа (и сам Титов комуниста и привилегован аутор) раскринкао у књигама „Мој обрачун с њима“ и „Суком на књижевној љевици“.
    Такође, треба подсјетити на случај Владана Деснице из педесетих година прошлог вијека који је расвијетљен у недавно објављеној његовој књизи „Прогутане полемике“, писца који је озбиљно предлагао да се у југословенску културу послије Дргог свјетског рата уведе ПРИМИЈЕЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ (одредница коју је смислио Десница) е да би се раздвојила озбиљна литература од разних писанија разнијех списатеља које није било лако одвојити од наума да пишу и објсвљују тобожња своа умозрителна счињенија.
    О УКС-у наших дана је беспотребно трошити ријечи јер он је све а не озбиљно самосталешко удружење писаца. Додуше, мало кад је и мало с ким био нешто друго. ПОказују то својим примјером писци који су га напустили и препустили медиокритетима који би да по сваку цијену уђу у читанке и својим „донкихотски исушеним мозговима“ соле памет млађаним читаоцима школског узраста.
    На крају, морам то да истакнем и ово, Петру Милатовићу трба да служи на част што су га одстранили из своје организације они коју су остали у њој да је докрајче. Потез који су направили искључујући Милатовића је најочитији примјер како житу и није било мјесто у кукољу који је довољан сам себи.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here