Срећко Алексић: Пет песама

0
125

Завичај, када ме нема…

Завичај је када немаш никога
да те позове у своје село
на родни праг, заспалих прадедова
у кући где ти је отац рођен,
стоји празна и напуштена тишина
из које зјапи крик, да те нико не воли!

Завичај је тамо где те нико не зна
на туђем прагу, увек непознат гост,
када идеш к”врагу а зове те ђаво
смеши ти се у лице по ко зна, који пут….

У замрлој кући без игде икога,
мрачној просторији плавих голубова
порушеним надањима и стварањима
напуштеном оградом уз стрм пут.

Завичај је асфалт од хиљаду степени
лажна обећања да си неком род
ни свога Бога још нисам упознао
враћао се свима у заборав остао,
из јаме зјапи крик, да нисам добро дошао!

Завичај је Севојно и Колонија…
мала река што ковитла успомену
сестрин гроб на првом брегу
суза из ока што ми понос ,вређа,
да немам код кога, да преноћим глад.
У замрлој кући без љубави Творца.

 

Тебе није за ништа брига…

Млади лист
Ветром одуван
Зна да ће са падом
Бити мртав
И тужан је.
Тражи у себи друга
Који је лутајући сазнавао
Јесен у крошњи липе
Саће просуто бехаром
Свога завичаја.

Боље је помисли
Дубоко у себи
Да уопште није израстао
Да је био фијук ветра
Без куће и памћења.

Погледом га охрабрих
Исте смо судбине
Наши се путеви спајају
На плавом хоризонту
Птице кукавице у пољу.

Без стремљења и надања
Песма се чује другачије
Криком из груди ратујем
Са пламеном огњишта

Док ме ветар не опије
У пољу жутих сунцокрета
Навикао да се куражим
Мачем посечен из корена
Пркосим олуји и висовима.

На прагу својих успомена….
А да тебе није за ништа брига…

 

Крај старога дуда

Подељен на пола са црвом у зрелој јабуци
остало је мало љубави на свој начин:
и жене у црном што ми личи на Богородицу,
мајку пресветлу код чистог речног извора
маше ми да не засеним од бола и плача.

Остало је трунке радости и надања
да је љубав од смрти и завичаја јача:
код старог дуда испред дедине куће,
отворених окна прозора самоће,
тишине што се муком пролама
крај њених додира ватре и огња
а речи као жеравица пеку очи:
од гледања да те не изгубим.

А волео сам лудо, док не заболи,
мач у камену налик нашој љубави.
и жене у црном што ме небом прати,
и чува од свих клетви и урока камена
где је записана света тајна чисте љубави.
Крај старог дуда испред дедине куће.

 

Обмана

Рекох ти
да сам од камена саздан
Ни људи
Ни богови
Ни време
Не могу ми ништа
Обманух те Госпо…
Трава сам
А дани моји
Цвет су ливада
И руке моје
Покошена трава
На узглављу
Месечеве љубави
Сада моја драга
С другим спава
Далеко од мене
Обманом носи бео вео
У пољу уплаканих ливада.

 
Знате ону песму…

Знате ону песму о великој љубави
сакривену у башти месечевих сенки
безвреме јој дало мало песка и траг
да буде део нечијег лепшег живота.

Кајете се због изазова чисте слутње
живот вам увек постави замке
у нади упознајете искрену чежњу
пред мишљу да сте били у праву
а вама се све деси тотално другачије.

О Свету, каква се то песма скрива
испод оваквог усудног одговора
када мрак на пса искрено режи
зубима неког што га одвраћа с пута.

На крају свих стремљења
Увек неко искрено страда
Непажњом или погрешним
Усмерењем без љубави
Или илузијом о радости
На крају то није више важно
Чула се само месечева песма
Знате ону о непознатој љубави.

 

Срећко Алексић је рођен 26.03.1972. у Београду, четврти дан после Младенаца што је синбол његове поезије.На Мултимедијалној Академији завршио школу новинарства и сценарија.Похађао више креативних радионица, усавршавајући своје стваралаштво. Економиста по струци, пише поезију, прозу, новеле, књижевне критике и др. Радио за поједине новине и портале. Води електронску групу “Љубав, Поезија, Проза”…Издате
пет збирки поезије и један мини роман електронски -Нора са Севера. Са последњом збирком, “Тишину коју наслућујем” добио “Белу лиру” од КСС у Чикагу. Ушао у ужи избор за награду града Београда за издату књигу 2017. године. Његов рад крунишу преко двадесетак књижевних награда у земљи и иностранству. Две у Италији “ВербумландиАрт”, Леће2016, и Галатоне 2017. год. У Грчкој- Тхесалоники-Академија, Француска, и Немачка- Дизелдорф (за песме и приче).Учлањен у више књижевних клубова: Сцена Црњански, КОВ-Ваљево, Мајдан, КЗЈ – Лазар Божовић, Коло Српских Сестара-Чикаго.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here