Монопол Хабзбуршких власти над издаваштвом у српском школству

0
274

Хабзуршке власти су 1770. донеле одлуку да доделе ексклузивне повластице и монопол на двадесетогодишње издавање књига бечком универзитетском књижару Јосифу Курцбеку, како би сузбили неконтролисано ширење књига Венецијанских и Руских издавача, које су у осамнаестом веку биле присутне и у српском школству.

Књиге на српском једно време објављиване су и у штампарији Јохана Брајткопфа у Лајпцигу, центру немачког издаваштва, у осамдесетим годинама осамнаестог века, код Тајбела крајем осамнаестог века, код Франца Вагнера.

По истеку монопола књижара Јосифа Курцбека његову штампарију је 1792. преузео Стефан Новаковић, српски дворски агент, који је за само неколико година објавио 151. књигу. Већина их је „било црквеног карактера, нешто мање школских уџбеника и приручника, мали број књига из лепе књижевност и 1777. први превод једног романа на српски језик“.

Све књиге у Курцбековој и Новаковићевој „Славено-сербској, валахијској и восточних јазиков типографији“ издавале су се све до 1786. године штампане искључиво црквеном ћирилицом и то старим из „средњег века наслеђеним типом ћирилских слова“ а после модерном „ћирилицом, грађанском азбуком, обликованој према стилу штампаних слова уведених у Русији почетком 18. века по наређењу Петра Великог“.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here