Не умири прије смрти

0
710

Снени прашњави путниче 
види ти се мрачна страна
мјесеца у њедрима,
не умири прије смрти
која пустоши једино тијело
ко је бољи, ко је први,
нисам ни једно ни друго,
ослободи се себе
побједићеш све противнике,
овај дан је погребни сан
стари плочник узан,
човјек на путу проси
покоја жедан.

Њене усне сладострасно ме љубе,
неко би рекао
савршен час за умирање,
дехидрирао сам ко ‘ пашче
на поподневној спарини
од ријечи волим те,
не вјерујем никоме
са птицама и сунцем
водим љубав и спавам
загрљен у кревету,
очи чезну у недоглед неповратно
ко’ јахачи Апокалипсе,
увлачим крвави мач у корице
преко ноћи остарих,
разлупана ми је лобања
од слушања лажи
бивших људи,
не вриједи више страдати
за мртве идеале
и убијати изумрлу гамад,
удахнуо и задржао сам ваздух
довољно дуго да се пробудим у прољеће.

Заклањају ми поглед неуки поуки
бјесомучнога сарказма,
а пуни самопоуздања,
излизане физиономије
од вјечног трагања за новцем,
дефектни медиокритети вајних епитета
зидају на пјеску куле срама
које подригују од вртлога тама.
Оживи снени прашњави путниче
прегажено срце
и пулс мртвога града
на ужареном асфалту
и дај му други живот,
далеко од себе и истине
је човјек који каменује љубав И пјеснике,
осјећам се проклето усамљен
поред толико људи,
живот јури и пролази
док сањам море И увеле каранфиле,
мрављим корацима
хрлим ка срећи
и муцам о мудрости
огрезао у прашини.

Стефан Вишекруна

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here