Предатори, дубиозе, стајлинзи, едукације, девастације, таргетизације и тако даље

0
795

Текст који пишем био сам насловио са: „Туђа ријеч боље звучи у устима будала…“ можда сам погријешио што сам га се одрекао, али сам помислио да ће неко злобан казати да је будала туђица која је истина давно усвојена, али ипак туђица.

Премда сам се одрекао наслова у којем је поменута туђица саме ријечи се нећу одрећи јер одлично описује оне који премда су образовани и владају својим матерњим језиком упорно користе туђице узете углавном из енглеског језика. Ради се о ученим будалама како каже један јунак мог романа Наличје раја и додаје да нема ничег горег од учене будале.

Шта је то учена будала?

Слободан Јовановић је ту врсту називао полуинтелектуалцима и одлично их је дефинисао још прије више од пола вијека:

http://www.novipolis.rs/memento/27874/sta-je-poluintelektualac.html

Не знам у ком занимању има највише оваквих, али их препознајем чим почну да говоре јер већ у првим реченицама почну да се гађају туђицама за које обично имамо сасвим једноставне ријечи, а чини се да користе туђице бађ због једноставности тих ријечи, мада ја мислим да их користе јер су поред свег свог образовања остали будале, односно постали учене будале.

Као што рекох не знам у ком занимању има учених будала, али знам да су најуочљивији у новинарству и политици.

Врло често „усрана пера“ (мој назив за пискарало које мисли да је новинар) пишу нпр., да је ухапшен сексуални предатор, а да док се предузеће налази у дубиози, госпођа певаљка је промијенила стајлинг, и није погријешила јер је прошла едукацију код познатије лујке од себе, која је радила у значајној модној кући све док није девастирана и од тада је таргетизована као…

Наши врли политичари силом прилика читају новине и гледају, ваљда из страха да им име не осване у њима, па покупе ове изразе и када стану за говорницу из њих покуља бујица туђица, па се некима као Мићи Мићићу омакне да манифестацију назову менструацијом.

Шта јадан обичан човјек, радник сељак или неко из читаве армије оних који више не знају шта им је занимање премда су се за одређена школовали, да помисили кад се учене будале овако понашају?
На жалост те учене будале (новинари) имају пресудан утицај на њих и њихову дјецу јер наш човјек проводи пред тв екраном необично много времена, а кад се састане са друштвом обично се препричава оно што је виђено у телевизији или прочитано у новинама. Наравно ријечи које употријебе учене будале у новинама и на телевизији понављају се у разговорима и усвајају, па их људи користе и онда када им не знају значење.

Учене будале значи усвајају туђе ријечи неријетко их унаказивши до не непрепознавања, а остали по мајмунском обичају опонашају оне које сматрају паметнијем, значајнијим и успијешнијим од себе.

Мислите да је то српска посебност?

Срећом није, али не знам да ли је уопште утијешно да се то догађа и рецимо некад великом народу Нијемцима, који су данас све само не велики народ. У политици имају улогу другог пса у чопору, кад Американци залају они потврде кевтањем, а новинари на њиховим приватним телевизијама и већини новина чине исто што и српски. Додуше државне телевизије још увијек имају колико-толико новинаре који се на разбацају туђицама, што код нас ни на државним телевизијама није случај.

У антиутопијском роману 1984 Џорџ Орвел говори о Новоговору, а ми доживљавамо стварање новоговора који ће бити ругоба од језика, са фондом ријечи којим обично располажу дебили.

http://orwell.ru/library/novels/1984/serbian/sr_app

Премда је роман антиутопијски, требало би да се забринемо јер управно нам се дешава да нам дјеца говоре језиком пуним туђица које су преузели са телевизије, а најчешће из уста учених будала: новинара и политичара.

То што наказно говоре разноразне пјеваљке, забављачи, музиканти и слична братија није тако ни страшно, односно не би било страшно да они нису пречесто узор младим људима јер пошто се појављују на малим екраним изгледају успијешно, а млад човјек жели да успије, врло често жели то по сваку цијену.

Изгледа да сви имамо само један циљ, већини смртника неостварив, а то је материјално благостање у свијету гдје све роба и гдје се све продаје и једино мјерило вриједности је постала куповна моћ појединца.

http://slovoslovlje.org/2018/02/04/miodrag-lukic-protokol-sa-poslednje-demonske-skupstine/

Коме у осталом треба језик са неколико стотина хиљада ријечи кад све може да се каже са неколико стотина ријечи?

Један мој пријатељ, предаје њемачки и француски у једној гимназији у Швајцарској тврди да швајцарски омладинци користе од 150 до 300 ријечи у свакодневном говору и да премда похађају гимназију врло често не разумију ни врло једноставне текстове.
Очигледно је да се и њима дешава исто што и нама, као и Нијемцима односно Французима, па бисмо могли да кажемо ако се тако нешто дешава већим и богатијим од нас ми не треба ни да жалимо.

А треба да жалимо сваку изгубљену ријеч као што се у рату жали сваки изгубљен живот јер ово је рат који губимо премда нема непријатеља на видику, односно једини непријатељ су нам наше учене будале.

Миодраг Лукић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here