Стефан Марковски: Три песме

0
52

Увод у модерну метафизику

Бог у теби, чије идеје стављаш на други тас
тржишног кантара,
каже ти да
је душа града изграђена од
црвених атома, који стварају ваздух у затвореним куглицама
а бетон који су урамиле бандере
постављене на градским угловима
је рес еџтенса дечијих фасцинација аутомобила,
ко и лице на преетаблиране монада на точковима
који пролазе по цртама за које наочаре са златним оквирима
кажу да су савршено праве
а искривљене само око једне
заједничке осе,
поклопљене са породилиштем на мапи

Раскорачен са својим крхким босим ногама
у прашуми у којој си се родио и улицама Менхетна
полако ћеш заћи,
али да ли ћеш огласити узвиком
тишину смрти,
која ти је издала претке
усађујући им у тело крила
само тренутак после одлуке за одмор од рата
са овим блажено дрогираним светом
кои у потрази по Једнакошћу губи смер
и пре да схвати да се врти
око црвене тачке
у коју је убоден
спава
не сања
не, сања

 

 

Гвоздена јутра

Гвоздена јутра онога који дише у ритму пчела,
не знајући да је стар,
топе се у каменолому тела
спремна на скок
у машини за портрете
која им из образа вади масноћу
а из беоњача конце сјаја
уплиће их у платна
пролазимо поред строја топола са гранама огледала
и у топлој ноћи чувамо виолинске кључеве од
напуштених паса чији лавеж
недостаје поленовим зрнима
да би се претворила у лептире.

 
Цветне мистерије

Сенка једног
распећа нота што се плаше
да пут у висине неће опет наћи
затварају очи једном пријатељу
који седи у сред траве међу њима
подиже је на плећа
и анђеле на сав глас треперећи булке
разгоне лажљиве птице
које не знају за тајне
кидају жице пијане у коме је затворен свемир
и правећи харфу
озарено се врте ка свом истоку
– златни конци су већ прекратки
за тамнице и предуги за ширине
поплочане од белих цветних латица
које су пут требале да префарбају
у путељак

 

 
Стефан Марковски (Ђевђелија, Р. Македонија, 1. децембар 1990), савремени македонски песник и писац. Објавио је књиге „Једносмерно“ (роман, 2009), „Апеирон“ ( поезија 2010), „За неке успоне некадашњости“ (поезија 2010), „Хијерархијска еволуција свести“ (психологија и теорија ума, 2012), „Мета(де)конструкција и општа филозофија“ (филозофија, 2012), „Срећа је глагол“ (психологија и филозофија, 2013), „Продавац ветра и магле и друге приче“ (кратке прице и драмски текст, 2015), „Ин Номине“ (поезија, 2016), „Сиво сијају универзуми“ (поезија, 2016), „Смрт долеће насмејана“ (кратке приче, 2017).
Уређивао је и пројекат „Метрички караван“, а актуелан је уредник часописа „Савременост“.
Дипломирао је на Катедри за Општу и компаративну књижевност при Филолошком Факултету „Блаже Коневски“, апсолвент је на Институту за Филозофију при Филозофском Факултету при УКиМ и постдипломац је на Факултету за Драмске Уметности – смер Филмски и ТВ сценаријо.
Члан је Друштва писаца Македоније и Македонског центра при Интернационалном Театарском Институту (ИТИ)
Аутор је сценарија за краткометразне и серијске филмове, као и текстове за мелодије.
Редовно објављује есеје, статије и радове из област књижевне теорије и филозофије.
Добитник је награда за прозу, поезију и есеј, међу којима „Петре М. Андреевски“ за роман, „Македонска књижевна авангарда“ за збирку прича, „Крсте Цоцански“ за збирку прича, „Беле зоре“ за поезију, Гран При на фестивал поезије „Литературне искре“, награда Македонске Академије Наука и Уметности (МАНУ) за причу, „Блаже Коневски“ за есеј, признање Општине Ђевђелије „7-мо новембарска награда“, УНЕСКО признање и др.
Заступљен је у неколико антологија и избора.
Део његовог стваралаштва је преведен и објављен на неколико језика.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here