Слободан Ристовић: Мали сам ја

0
35

Освануо сам међ јагодама
и избисканим речима
које су ми запречиле вене у недрама
Воћњак сам и кртичњак
чокот
смоква и маслина
Јасен на међи рудничкој у Радљеву
и пиргави дуд Живка Чуле
Нисам уранио да бих узбудио птице
него да бих се још једном захвалио
Светом Василију
који ме је удостојио да му се јуче молим,
да му се захвалим за ЧЕЉАД СВОЈУ
И ТЕБЕ ПРИЈАТЕЉУ МОј.
МОЛИО САМ ГА, ДА КАД сретне Бога
да га моли за све нас грешне
Мали сам ја да бих пред Бога стао
и ако је Он ко и мој покојни Отац

 

 
Вратио сам се ноћас око два сата. Било је кише уз пут,понеки неваљали шофер,
којем је мучно да утиша светла, него хоће да ме стури сапута, би и милиције, без њих нити се може, нити ноћ постоји.
Певушио сам: Нешто ми се памет померавља…
Без песме, крв се почне слегати, па је и муљ узме нападати.
Песма је мач архангелов, свилена сабља, перо соколово и крајичак мараме мајчине сузом позлаћен…
Ево, седим у авлији ко у небесима. Наоколо недеља, зелено сребро лишћа и мирис розетле, жена са коленима од кајмака и листовима од млека.
Књига ко гранични камен и љута ракија. Астал, географска карта крштернице и сињевина умрлице.
Чујеш ли како те довикујем.
Отац ми говорио: Сине, кад устанеш, викни неког доброг човека, тако ће се и небо разбудити, Бог и свеци у њему.
Није Никола смислио струју, него је правог викнуо, па се све узрујало и оживело. Струја, то су речи, артијице, ћаге и пусуле. Није то неки ватрени зуј и пелцер, који убија. Он то чини, кад ниси у складу са небом и сунцем, кад се оградиш у себе… Ма, док ми порастеш, све ћеш разумети. Да сам ја требао да читам и и да то умем, Бог би ме словима научио. Тебе јесте, само разликој оно што написано видиш, и оно што у ствари пише… Ето. љуби те Отац…
Због тога сам будан, и због тога те у овоме свему има.
И, ти тумачи како јесте и како понешто пише.
Твој слобо.

Рогатица, недеља. дан по Светом Василију Острошком. 2018.г0д.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here