ДУПЕ И КЊИГА

0
353

Била једном једна баба која је прала дупета у једној земљи, подалеко од нашијех крајева. Тај посао је био уносно плаћен, баба је добро зарађивала, али јој то не бијаше довољно у животу, јер је та баба одувек желела да буде славан пјесник, или гуслар.

Како баба, међутим, није знала ни гуслати, ни писати, а била је довољно писмена да могаше учествовати на оном сокоћалу, рачунаљци, где има она друштвена мрежа, тако и учини. И ту на тој друштвеној мрежи, баба срете млоге себи сличне личности и убрзо састави око себе један круг истомишљеника који су такође маштали о томе да пишу, или гуслају, а били су, руку на срце и истине ради, малко и даровитији од бабе. Баба одлучи да постане предводница тог новог покрета, па почне улагати средства у штампање приповедака и пјесама тих својих пријатеља.

То јој није представљало нарочиту тешкоћу; требало је само опрати које дупе више и новца је било и на претек. И тако се те књиге почеше умножавати и свака је вредела отприлике колико три дупета. Баба је предано радила, а писци су све жешће и више писали и помало гуслали и тако настаде један нови књижевни покрет.

Све до тог тренутка, ишло је глатко, али је књиге сада требало и представити народу. Требало је пронаћи неке учевне људе који би о књигама шћели говорити. Али ти учевни људи, нијесу хтели о књигама говорити бесплатно, а баба је већ била на измаку снага од силног прања гузица.

Онда баба виде да ти учевни људи и не говоре нешто посебно, већ тако помало и све нешто изокола, те одлучи да прибегне лукавству. И узе тако једну бабу још старију од ње, своју мајку, и рече јој да прочита књигу о којој ће после на књижевном поселу говорити. Прабаба пристаде, али кад то посело и дође, она поче говорити како је књига много лепа, како је мудра и дивна, па онда опет све то исто у круг и никако да каже нешто више од те три речи: лепа, мудра и дивна.

Присутни се почеше подгуркивари и негодовати и на крају баба скочи на на ноге лагане и прекори прабабу због њених штурих речи. А прабаба јој одговори да не може причати јер је прочитала свега тридесет страница од деведесет колико књига имаше.

Онда је баба упита зашто је само тридесет страница прочитала, а прабаба ће на то: „Е па, шћери моја, и ја имам гузицу, те сам села и израчунала колико си ми је пута опрала и дошла сам до резултата да ми је дупе опрано таман за тридесет прочитаних страна.“

НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Никада не можете опрати довољан број дупета, да бисте створили књижевност.

Војислав Тодоровић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here