ГОВОРЕ

0
142

Огрни рамена и чекај,
као Месец што се чека за лаку ноћ
да пољуби очи, пре него се погасе звезде,
стегни руку стрпљења халапљивој самоћи.

Подвуци прсте испод пупка тишине, и чекај
почаст љубавника да говором тела реч помилује,
као што глад ужареног погледа чека
да засити се пре него скине крила црнине.

Страхови нека костима врата коске поломе
и чекај, као што вид чека лепоту да открије
када се душе од тела одвоје, послушај,
ликови у сенци говоре.

 
Весна В. Максимовић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here