Слободан Ристовић: Ивањдан

0
100

Сплићем ти трепавице
и влати ждраке
свилени кончић
црвен
којим те мајка
од ока кобног чувала

У рожњачу те своју упредам
крпице шећерна моја
и у уста своје жеље стављам
да се улигујем вриску

Уместо пуљком под грлом
спучавам се тобом
на коју је само пчела и роса пала

Ивандан је јутрос
Венчићу мој
на срцу окачен…

 

Москва, Ивањдан 2018.год

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here