Недовршено писмо

0
208

Сказаљке су успаване
и подешене на чекање.

Прохујале године,
ко свету књигу
чувам у ладици
с гранчицом љубави
и мирисом лаванде.

С јужног мора,
топли ветар ме разноси
као пољубац сирене.

И још сам на пристаништу
причам са морнарима,
и никад нећу отићи
у заборав таласа.

Осећам, да прелиставам писмо…

недовршених речи и схватања…
а мислима догоревам,
и ова тишина чека да планем
између неба и усуда
само нежна топлина,
удаљеног Каприја…
размишља о нама !

Срећко Алексић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here