Гласно живим све смрти

0
77

ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЊЕДАРА

Не видим ли ниодкуда
Да дах лика твога ветар носи
Видим нећу моћи да заитим
Косу башкарену

Над њедрима изнедреним
Не чујеш вапај душе
Жедна је тебе
Капи једне исте у сатима тим

Послаћу ти голуба писмоношу
Не посумњај да од мене није
Онако бео раширених крила
Крстиће те као дух свети

С љубављу у откосу сачуваној
Као кад си и кад ниси
У цртама длана записано
Моја била

Воде Јордана
Упамтише поглед док испратих
Сваки лахор покрај образа
Украдох тренутак од рођена дана

 
ДУХОВНИ ПОРТРЕТ Сент Андреје

Она порука у боци
И последње сунце у низу
И та испашом крајпуташа
Неплодна 1690 година
Ноћи оплемењене месецом дана
Стотине несећања
Твоја рука у мојој и пуноћа
Без семена без клице
Пустош преброђена оком наша

Колико си година после
Долазила самном док сам те чекао
Сва прашина којом си ходала
Одрекла се моје жеље
Нисам те држао за руку
Заборав ми обе спустио на душу
Док сам плакао

Ништа није било тако тешко
Као мрак уочи поласка
Нисам могао прочитати ту поруку у боци
која је ветром изветрена
Три века се питам
Зашто
Зашто си наш пут поплочала
Плавим мастилом
Кад се црно ионако у ноћи
Нашег нестанка невиди

Троја је пала после много векова
Ни ја те за руку не држим више
Ни место нас није одомаћило
Ни пшеница овде не рађа без кише
Ни моја душа није душа без тебе
Не шаљи ми поруку у боци
Не могу да лутам обалом рукавца
Одавно већ не сањам никог
Царује пустош у Сент Андреји
Прибежишту само наших снова

 

ЕТИДА О ДОДИРУ

Пред Медошевом сликом “Девојка са флаутом”

Плаши ме та скромност
Којом ми причаш
На обали бездана док седиш
Не скривај поглед
Руке твоје милују мол
Суза твоја залива срце моје
Да куца још једну етиду
Говорим и тако беживотан
рукама мога анђела
Ни мртав не могу да не дишем
Ни земља нема мира нада мном
Бићу нем неки други живот
Сад док васкрсаваш мисли моје
Сад кад време није стигло, а већ је ту
Сад док тишина тобом прича
Сад док скромност улази у ад
Сад кад прсти твоји њоме бришу
Све осим додира
Ћутиш ли као што ја
Гласно живим све смрти
Измишљене ван снова
Ћутиш ли док одлазим
А знам да си моја
Ћутиш ли као што ја ћутим
У смирају дана
Док починак нада мном царује
Плаши ме да од те скромности
Хранећи љубављу мене
Ниси вечно сама

 

Владимир Савић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here