Реаговање књижевника Радомира Смиљанића, академика Српске Краљевске Академије Карађорђевић, поводом изјаве Александра Вучића: „Ми Срби смо плачљив и кукаван народ“!!!

0
1119

Запрепастио ме својом изјавом председник ове моје и његове државе Александар Вучић, када је пре неки дан, пред мноштвом новинара, изјавио: „Ми Срби смо плачљив и кукаван народ“!!!

Не могу да се помирим да је у свет отишла са највишег врха ове земље ова, рекао бих, клевета, а свакако и неистина да мој и његов народ је плачљив и кукакаван.

Зар господин председник не зна да се овај „кукаван и плачљив народ“ у својој херојској, страдалничкој, али и победничкој историји са два, како је Наполеон у мемоарима записао: „Са два трешњева топа уздрмао моћну турску царевину под својим вођом Карађорђем, кога су силни Турци назвали „Црни Жорж“.

Тај „плачљиви и кукавни“ народ је повео чувени Балкански ослободилачки рат против велике турске царевине, победио у том рату и истерао турског окупатора са Балкана!

Тај „кукавни и плачљиви народ“ моћној Аустро-Угарској царевини одбио је ултиматум, чиме је Аустро-Угарска започела  Први светски рат, у коме је прва победа Срба у првој одлучујућој бици на Церу.

То су историјске чињенице, као и то да тај „кукавни и плачљив народ“ сам се бранећи од моћног непријатеља Аустро-Угара и Немаца, није капитулирао, изабрао је албанску голготу а непријатељ је због тога морао да држи више дивизија у некапитулираној Србији што му је ослабило снагу за наставак рата против Француза и Руса.

Коначно, историја нас учи да је вођен витешким престолонаследником, а после краљем Александром Карађорђевићем, извршио неочекивани удар на Кајмакчалану и у победничким биткама ослободио своју земљу и Београд.

Да је то одлучило пораз Немаца и Аустро-Угара сведочи телеграм немачког цара Фридриха II Бугарима, који гласи: „Срамота, дозволили сте да стотинак хиљада Срба реши рат“!

Да ли господин садашњи председник овог народа зна да је велики немачки војсковођа, фелдмаршал Аугуст фон Макензен, који је водио окупационе трупе на незаштићену Србију 1915. године, подигао споменик јуначким српским ратницима – својим непријатељима у Београду, у Кошутњаку.

Замолио бих господина председника наше државе да бар он раскрчи жбуње и растиње око тог споменика и да он поново буде један од мноштва симбола и доказа да Срби нису „плачљив и кукаван народ“!

Радомир Смиљанић, књижевник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here