ЗАШТО КАДРА НИСАМ

0
51

У бездану самоће
душу ми пустош испуни,
све црвено неста
у маглама бјеличастим,
док мисао
што несрећи хрли,
бори се у мени.

Зашто кадра нисам
да се отмем
тој дивљој немани.
Да те загрлим
љубави моје маште,
да полетим
попут птице,
да по небеском пољу
береш ми љубичице,
да сунца свјетлост њежну
уткамо у чежњу.

Зашто кадра нисам,
да стргнем ланце
што душу ми држе,
да пружиш јој ужитак
процвјетале руже.

Мирисом твојим
да заблистам оком,
док са латица мојих
опијаш се росом.

Невенка Миланко

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here