Ријалити наш насушни, напредни

1
32
Медисјки двобој јуловског тајкуна Жељка Митровића (лево) и назадног напредњака Владана Вукосављевића (десно)

Како са посебном насладом „Курир“ (не)професионално већ данима преноси српској јавности, у влади Србије је настао пичвајз укључивањем Ане Брнабић у рат око ријалитија, наводно поручивши „свом министру“: Владану Вукосављевићу да то, око ријалитија није његов посао, што ће рећи да и даље настави да се не меша у свој посао као што се уосталом нико у влади, укључујући њу као и високорангираног научног прегаоца и политичког следбеника лика и (не)дела наврхвође, Стефановић др Небјошу, који опет није могао а да се не одазове свом поданичком инстинкту и остане ван овог „сукоба интереса“ а не подржати свог саборца Жељка Митровића! Онда се у тој владиној септичкој јами појавила и Митровићев алтер его по вокабулару и љубављу према отвореним писмима подједнако као и према ријалити програмима из којих обоје црпу колоритне изразе и речи, нарочито псовке – чланица Регулаторног тела за електронске медије, Оливера Зекић.

Наравно, све ће бити да су пророци Језекиљ, Исаија и Јован крститељ скупа и сложно преко „Курира“ прорекли судбину Владана Вукосављевића јер можемо чутати за сорабијске прилике сувисли текст: Владана Вукосављевића избацују из владе (због безпризорног напада на доказаног штоватеља лика и дела наврхвође, Жељка Митровића и његово чедо, ријалити програм)

Но, не би се сви они баш толико здушно огласили да им опозиционери нису бркнули прст у око, као на пример што је то Ђилас учинио млађаном Неши из Новог Београда па се експресно и експлицитно одазвао зову свог исписника а све ће бити и мигу свог шефа. Не чудим се ја хајци на Владана Вукосављевића, чудим се дилетантизму опозиционих странака и оних њихових чланова који се овим поводом оглашавају коментарима под својим углавном (не)знаменитим именом и презименом, ваљда у својству лидера са лапидарним и фрагментарним тврдњама и оценама.

Заправо, овај, у суштини ријалити догађај, за наше прилике deya vu случај, каквих смо се нагледали, како за време ове тако и за трајања предходних влада, могли би, заправо морали би већ једном сагледати из другог, суштинског угла.

На наше прилике сувисло, али не и на пример за прилике у Немачкој, питање да ли се овако нешто може догодити у Немачкој, одговор би био запањујуће једноставан: не!
Добро, па да видимо.

Прошле године су у Савезној републици Немачкој одржани парламентарни избори са (не)очекиваним резултатима, што и није претерано битно за ову тему, но свакако поучан парламентарни пример. Преговори око коалиционог договора потенцијалних партнера који су канили да четири године воде највећу европску еклономску па самим тим и политичку силу, трајали су одвећ дуго, дуже него што се то згодило у Србији у којој и није постојала потреба за било каквом коалиционом владом. Победничка коалиција ЦДУ/ЦСУ у другом покушају је са својим партнером, СПД, сачинила коалициони споразум и гле, на нешто више од 800 страница!

Па шта, питаће неко, какве то има везе са са ријалити случајем наше владе! Наравно да нема, немачка влада је озбиљна влада једне озбиљне земље, без обзира што нам се неки политички ставови и праксе не допадају, а и није циљ да ту чињеницу успоређујемо са своједобно невероватно дугим инаугурационим пледоајеом тадашњег мандатара за састав владе, господина Александра наврхвође Вучића, који је на концу итекако скраћен на познату испразну садржину иако је деловао нашим новинарима тако фасцинантно.

Е, тим коалиционим споразумом немачке политичарке и политичари дефинисали су програм будуће заједничке савезне владе до у детаља, тако да су грађани итекако знали шта ће та влада радити а тиме и госпођа Меркел, па богами и понаособ сваки ресор, свака министарка и сваки министар.

И какве то везе има са „пичвајзом у влади“ Србије који настао реакцијом председнице те исте „пичвајз“ владе, госпође Ане Брнабић а поводом јавне преписке коју је започео власник телевизије „Пинк“, (не пада ми на памет да овде напишем; господин, јер он то дефинитивно није) Жељко Митровић својом пословичном безпризорном и уличарском пљувачином након изјаве министра културе и информисања, господина Владана Вукосављевића о телевизијским ријалити програмима на националној фреквенцији?
Има, итекако има!

За разлику од господина Владана Вукосављевића који, ако је веровати госпођи Ани Брнабић, не зна свој посао, министарка културе и медија у немачкој влади Моникe Грутерс (Staatsministerin für Kultur und Medien Monika Grütters) апосолутно зна шта је њен посао јер њено министарство има свој јасан и прецизан програм који је садржан у становитом делу оних 800 и кусур страница и крцат је са многим детаљима који су јој и оквир али и смерница.

За разлику од тог коалиционог договора, програм ове наше ријалити владе је поред уводне сложене реченици култури посветио још три простопроширене и једну просту реченице која гласи: ово је небитно.

Сада, ако је тачно да министар Владан Вукосављевић изволео рећи оно што је рекао у поводу ријалити програма и националне фреквенције а то изражава његово незнање свог посла, оправдано је питање, дакле и сумња да ли и остали министри знају свој посао? Такву оправдану бригу и запитаност грађана, након јасне и недвосмислене изјаве председнице владе, не ретко својим поступцима подгрејавали су и сами неки министри својим изјавама, понекад чињењем а чешће и нечињењем.
Опет, тој лупи опште сумње у знања и компетентности министара никако не може заобићи ни саму премијерку јер, забога, па она је прва међу једнакима, она је први министар. Доиста, одкуда госпођа Брнабић зна да господин Вукосављевић не зна свој посао?

Или, хајде да целу ову ујдурму поставимо мало другачије.

Госпођа Ана Брнабић је добила мандат да састави владу од председника републике, господина Александра Вучића, на предлог СНС победничке странке и њених коалиционих партнера након парламентарних избора, наравно, предлог је потписао председник те странке, гле коинциденције, господин Александар Вучић. Гоиспођа мандатар, дакле, Ана Брнабић је, а како би иначе него у договору са победничком станком и њеним коалиционим партнерима договорила састав нове владе а тај договор је конкретизован брифингом код господина у стицају председничких функција, Александром Вучићем. Очигледно, уставом овлашћено тело које бира владу је скупштина у којој несумњиву и неупитну већину према резултатима избора чине чланови СНС и њихови коалициони партнери који листом и хорски констатују да сви, укључујући и њих, можда понајвише, могу пре свега господину председнику у стицају да захвале за све наше успехе јер, неуспеха нема а ако их и има, као са овим косовским преговорима, за то су одговорни други, на пример Владан Вукосављевић, како ће у једном тренутку констатовати „Информер“, а богами и „Курир“.

Дакле, основано је питање како разоткрити тајну рада владе, председнице владе, министара и наравно, министарстава. Јер, ако нема јасног програма онда су министри у тој влади слободни стрелци и раде како им и шта им падне на памет, ако им падне, или пак, јављају се редовито неком за упутства а богами, како ко, неко и за сопствено мишљење, ако су из Новог Београда. У таквим околностима је и могуће да неки министар уради нешто, попут господина Вукосављевића да у свом незнању не пита оног ко можда зна, попут госпође Ане Брнабић, или пак, неког другог, на пример господина у стицају председничких функција јер, како су нас у више наврата обавестила и сама прва међу једнаким, госпођа Ана Брнабић се редовно консултује са господином Александром Вучићем о свему а нарочито о битним политичким а богами и осталим питањима.

Дакле, ако рачуница не вара, као што сви путеви воде у Рим, у Србији, када је политика у питању а све ће бити и иначе, сви путеви воде моментално на Андрићев Венац бр. 5, код господина председника у вишеструко мултипликованом стицају председничких функција, а то значи да је господин Владан Вукосављевић, да је био мудар, нећу рећи и паметан, морао да и у случају уласка у клинч са господином Жељком Митровићем око онога што народ највише воли, наравно, поред неупитног господина у стицају председничких функција кога народ ипак највише воли, а то су ријалити програми, морао да се консултује са оним ко у недостатку коалиционог програма или програма владе или било каквог програма који има за последицу било какво политичко одлучивање о било чему у Србији, укључујући и државне институције па и саму државу, да се обрати господину Александру Вучићу. И то је јасно, једино са тог аспекта је госпођа Ана Брнабић апсолутно у праву, гоисподин Владан Вукосављевић је погрешио, он доиста не зна свој посао јер да би знао морао је у недостатку било каквог валидног програмског документа и политике да се консултује са живим изворим програма Владе Србије, са господином председником у стицају сада већ небројаних председничких функција.

А да ће ријалити програми бити и даље стожер културне и образовне политике владе и господина председника у мултипликованом стечају председничких функција, потврдила је госпођа Оливера Зекић, или је пак то можда написао Жељко Пинк Митровић а госпођа Оливера, онако, зекећи се потписала.

У сваком случају становити левичар, синдикални бирократа и свеучилишни професор социологије (предмет некада познатији као. историјски материјализам) Зоран Б. Стојиљковић је делимично у праву када каже, додуше за „Курир“: У овој земљи кулрура се само инцидентно помиње. Заправо, култура у свом изворном и афирмативном значењу у овој земљи је за предоминантну странку само инцидентна појава.

Живојин Ивковић

1 КОМЕНТАР

  1. Цијеним оно што је о „ријалитију“ изрекао министар за културу и информисање. Али знам – показало се брзо – да се тукао са ветрењачама. Поштовани министре, бићете још цјењенији, не само од мене, ако учините један преседан у нашем политичком и друштвеном животу: ПОДНЕСИТЕ ОСТАВКУ НА МЈЕСТО МИНИСТРА. Нећете, ваљда, и даље министровати, а да Вас не подржава ни премијерка ни колеге у Влади Србије? Покажите да сте изгубили битку, али не и људско достојанство и част.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here