Ако ме донесе

0
87
Илија Тодоровић

Ако ме донесе та олуја бола,
до старе кафане и њеног стола,
подигни главу па ме се сјети,
сијед сам драга а вријеме нам лети.

Ако ме донесе – загрли ме крадом,
тихо корачајмо ту са нашим градом,
зар смо допустили да нам ово свене,
мисли још су исте код тебе и мене.

Ако ме донесе јесен у загрљај,
твој, мио ми драг, и твог ока сјај,
носиће ме назад у парк поред клупе,
да исправимо кораке безвезне и глупе.

Ако ме донесе та олуја бола,
ти знаш да без тебе нема ме ни пола,
и подигни главу погледај и схвати,
ону исту љубав још ти могу дати.

Илија Тодоровић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here