Уместо In memoriam: Умро ВЕЛИМИР ПОПОВИЋ (1923 – 2018) преводилац Сеоба и Романа о Лондону Милоша Црњанског

0
30

КАКО ЈЕ СКРОМНИ СУДСКИ ТУМАЧ ПОСТАО ЧУВЕНИ ПРЕВОДИЛАЦ?

Дела Црњанског, након његовог повратка 1965. године у Југославију, обилно су штампана и појединачно и у виду изабраних и целокупних дела, тако да су Сеобе, Роман о Лондону, Итака и коментари, Ламент над Београдом… познати и веома цењени и у стручној и у најширој читалачкој јавности. Оно што читаоци и шира културна јавност не знају граничи се са фантастиком – за светску славу Црњанског најзаслужнији је један скроман судски тумач!

Главни издавач Црњанскога у свету био је Владимир Димитријевић, оснивач и власник швајцарско-француске издавачке куће Доба човека (L’age d’homme), који је 1970. године објавио на француском Дневник о Чарнојевићу, након чега се овај роман убрзо појавио и на пољском, мађарском, чешком, бугарском и словачком. Највећа жеља овог издавача била је да објави на француском Сеобе и Другу књигу сеоба, врхунска дела не само у опусу Црњанског већ читаве наше књижевности. Али… Први покушај превођења, иако је ангажован врхунски преводилац, није био ни сенка од Сеоба.

Други и трећи покушај, такође врсних преводилаца, исто тако.

Као да је текст Црњанског био уклет, имао је врхунску вредност само на српском! Издавач је већ био дигао руке од Сеоба, упркос својој јаркој жељи да их предочи свету.

Једног дана, низ година доцније, уђе изненада један господин код поменутог издавача и готово с врата му предложи, прекорно што то већ није учинио, да хитно објави Сеобе – на летовању у Југослвији их је случајно прочитао и одушевио се.

Знам колико то вреди – одговорио је издавач – али шта вреди кад не може да се преведе, покушао сам више пута.

– Може, мора да може! – узвратио је посетилац, додавши при том – Ако не могу други, ја ћу да преведем.

– А шта сте досад превели? – упитао је издавач.

– Ништа књижевно, ја сам судски тумач.

Да не би увредио добронамерног али по свему судећи наивног госта, издавач му је прдложио да преведе једно поглавље и донесе на увид. А кад је потом видео превод тог поглавља, није могао да верује! То је био Црњански у свој раскоши свога стила! Сеобе су тако сјајно преведене да су добиле награду критике и издавача као најбоља страна књига објављена 1986. године у Француској, а потом су, на крилима овог успеха, преведене на шпански, шведски, норвешки, италијански, немачки, енглески…

У међувремену, судски тумач постао је преводилачки маг – након Сеоба, на француски је превео и Роман о Лондону, Љубав у Тоскани, Код Хиперборејаца… прешавши потом и на превођење дела Исидоре Секулић и других наших писаца.

Оно што нису могли професионални преводиоци урадио је страсни читалац, преобразивши се при том у маестралног преводиоца.

Случај комедијант Милоша Црњанског лансирао је у свет и свог творца и његовог преводиоца – Велимира Поповића.

Вероватно би се Црњански винуо у свет и заслугом неког другог свог поклоника, али ко зна кад и како.

Запазио сам – каже Црњански на једном месту – да човек обично не стиже тамо куда је наумио.

У својој 95. години умро је великан нашег преводилаштва Велимир Поповић, лативши се књижевног превођења тек у својој шездесет другој години!

Витомир Теофиловић,
секретар Задужбине Милоша Црњанског од 1983. до 1996. године

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here