МИ`ОЉДАН

0
56

Прво се појаве мириси
лебдећа слова
перут огребушки нота
у чахурама материца
перцима крила
трепушкама…
Покрене се вијавица
сасушених љуспица
слепих гелера
у млечним кутњацима курјака…
Хајка гладних срца
и недозрелих уста
У келијама очних дупљи
монаше се кућарице и кртице
каме шљунак помешан са зеницама
Плаве плове
Дрине и Мораве
Уста оједена опржима пожегаче
у којој ни зрна шећера
ни капи ђавољег причеста…
Твоји зуби меки ко тепања
под скутом гроба његовог
где је чувао њену слику
извежену кикама
украшену шналама
искованих од вриска и ватре.
Тада пројуре звери и
окаснели ловци са свиралама
оковани луковима од склопљених руку
које припитомљавају вир на Ситници
Злате се миољданске сламарице
окађена чокотима…
Просут уместо вина на прса леба
Под његовим покровцем
кријем калем јабуке
која се стави на споменик
оном који ни мрава није згазио
А крваве му руке до лаката
Био је мајка себи
док се рађо у винском кључању
где се и утопио
па се у сред лета свети свом освитању
пуном леда и једа…

Слободан Ристовић

 

Рогатица, 08. октобар 2018. год.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here