САТИРИЧНИМ ПОГОЦИМА У ПРАВЕ МЕТЕ (Петар Милатовић Острошки: „Тамо они“)

0
636
Петар Милатовић у свом свету
Живот је чудо. И свако га живи како уме и може, или како мора. И скоро га свако на свој начин доживљава и дочарава, јер доживљено својим аршинима мери и о измереном суди. Онако како то види, осећа и може. Како зна и уме. Како му, најчешће, савест налаже. А савест је оно што многи немају, што зна да се трансформише у извориште неправде, зла и мржње. У негатора истине и истинских вредности. Оних које вуку напред. У ново и просперитетно. У оно што неки не виде и чему се одупиру. Што изазива реакције других. Оних који човека, људске вредности, појаве и догађаје различито поимају, неједнако доживљавају и према њима се различито и односе. Који истину другачије опажају, на свој начин за њом трагају и у убеђењу да гађају у праву мету и да тако ствари суштински мењају, смело је и пркосно обелодањују.
Отуда и набој, и потреба да се то запише и дậ на суд праведницима и времену. И жеља да траје као слика безумља и једноумља, националних заблуда и издаја, посрнућа, промашаја и садашњег тренутка. Отуда и књига „Тамо они“ Петра Милатовића Острошког.
„Тамо они“ је како по форми и стилу, тако и по тематици вишеслојна и књига сведочанстава, спознаја и упозорења. Књига опомена и отрежњења. Књига проживљенога, али и књига пркоса, у којој су како у песмама, тако и у епиграмима, афоризмима и у целости, до изражаја дошли оштрица ауторовог пера и његов ироничан, подругљив, карикатуралан и препознатљиви стил писања. Онај разобличујући, опомињући, бунтовни, бескомпромисни. Онај којим, стављајући ствари на „клацкалицу“, обелодањује прошлост и садашњост и даје смероказ будућем. Којим удара по неправди. Онако како он уме. Неселективно и веома смело. Из убеђења и због проживљенога. Због патњи кроз које је прошао. Због незаборава и потребе да обелодањује сурову прошлост, удбаштво, комунистичко једноумље, новоцрногорство, примитивизам, безбожност, аморалност, полтронство… И искаже огорченост на неписмене поете, самообмањиваче и пробисвете. И то чини не само данас и не само због себе, већ због истине, права и правде. Због човека, друштва и будућих нараштаја. Оних који би требали да се боре за право, правду и слободу речи. И да пркосе и одупиру се побројаном и свему нељудском, неприродном и човека недостојном.
Јер:
„Код нас не пролазе било које глупости, већ само оне врхунске! „
И јер:
„Код нас се мрак шири брзином светлости.“
Зато он суди и осуђује, и то и од других тражи. Јер свако мирење са свим тим види као атак на морал, традицију и друштвено прихватљиво. Јер то захтева отпор. А без њега и без слободе, истине, права и правде, посебно у условима егзистенцијалне борбе у овако суровим светским трендовима животи људи бивају бесмислени.
Уз све ово, немогуће је не запазити да се Петар Милатовић Острошки овом књигом, у свим њеним сегментима, суочава са собом, то намеће и будућим читаоцима, јер отвора бројна и изузетно битна, пре свега, морална питања, што јој даје димензију више и доводи читаоца у ситуацију да промишља, мери и према свему се одређује и у свему проналази себе и друге. Да вреднује и одређује се према посрнулости појединаца и друштва у целини. Да се на бројним примерима, на милатовићевски сатиричан начин, суочи са суровом стварношћу човека ових простора и увери да се ради о штиву које бритком оштрицом крчи пут кроз простор и време и намеће уверење да ће књига изазвати изузетну пажњу читалачке популације и реакције свих који се у њој препознају, што потврђује да је аутор остварио циљ сатиричним погоцима у праве мете.

Пеко Лаличић, књижевник

 

У Мајданпеку, 14. октобра 2018. књижевник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here