Учини да ми јесен зазелени

0
119

УЧИНИ

У овој ноћи, месец на небу зри
Спустио нежну причу на прозор мој
Донесе собом Мораве топли пој
Кревет је спреман. Ћутим, стигао си.

Облак се тамни тихо негде скрио
Та сам те чекала у празном гнезду
Сто година! Да Небо роди звезду
Жут лист брезе, срећом је засузио.

Затвори прозор и спусти ролетну
Најпре ћеш дугове вратити мени
Кажи „Довиђења“, читавим свету!

На твом се рамену најлепше сања
Учини да ми јесен зазелени
Са плавом птицом наших осећања!

СИТНО СИТО

Ситно ми сито, родила мати
Није знала да је то тешка моћ
Пронаћи то зрно, треба знати
Које ће лако кроз сито проћ’.
.
Добро је, кажу, да није црно
И мени кажу, на крај си срца
Не, нисам птица да тражим зрно
Ја тражих драгуљ, честицу сунца.
Драгуљ ће осветли пут знати
Донети дане у ноћ већ сутра
Срећно ми сито родила мати!
Топли длан и златно тражим сунце.
Кад сване, да ми озари јутра.
Нађем ли, зваћу га: „Моје срце“!

ОКО МОЈЕ

Што ти пишем ноћас ово
Oко моје, сузо ока…
Кад знам добро да до тебе
Неће стићи душе глас
Остаће ми песма пуста
Нећеш знати ти за нас…
Око моје.

Месец ноћас у кочији
Небом језди
А ја скупљам месечину
Не знам коме
Гледам месец како хита
Својој звезди
Мени нема ко да хита
Твоје око другој скита…
Око моје.

Jа у оку под зеницом
Покривено трепавицом
Чувам твоје мило лице.
Стрепим да ми не побледи
Да га сунце не украде
Ноћ да ми га не прогута
Ех да ми га време врати…
Око моје!

Вјера Гаровић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here