МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ И БЕЧ

0
277

Стицајем необичних околности, дешавања у Бечу одиграла су кључну улогу у изради фототипских издања Мирослављевог јеванђеља из 1897, 1998. и 2019. године.

Лист број 166, који је, у зиму 1845-46. године, у Хиландару исекао руски архимандрит Порфирије Успенски – пронео је глас о јединственом православном рукопису који се чува на Светој Гори. Године 1884, Руска Императорска Академија објављује фотографије појединих иницијала, а Владимир Стасов, описујући ликовне украсе Мирослављевог јеванђеља, пише да они: “… представљају нешто потпуно особено, непостојеће, да не кажем немогуће за словенске рукописе писане ћирилицом не само XII века, већ и знатно касније”. Од српских научника, најпре је Стојан Новаковић описао исечени лист, који је видео на археолошкој изложби у Кијеву 1874. године. Љубомир Стојановић, тада још ученик Велике школе, прочитао је Новаковићев текст. Он му се урезао у памћење: “Од тог доба, ја сам непрестано стрепео да се (Мирослављево јеванђеље) како не изгуби и стално је био мој сан како ће се добавити у Србију и издати на свет”. Касније, 1890. године, Љубомир Стојановић у библиотеци манастира Хиландар, прави прве шире исписе из рукописа и о својим закључцима извештава Ватрослава Јагића у Бечу.

Године 1896, после дугих припрема, краљ Александар Обреновић посећује манастир Хиландар. Плаћа нагомилане дугове, а монаси му, као уздарје (ако је веровати званичном извештају) поклањају два своја највреднија документа: Мирослављево јеванђеље, књигу на којој је вршена служба Божија приликом оснивања манастира и Оснивачку повељу Симеона Немање.

Прво фототипско издање, октобар 1896-мај 1897. године, издавач краљ Александар Обреновић, приређивач: Љубомир Стојановић, припрема и штампа Царски и краљевски дворски уметнички завод Ангерера и Геншла и Царска и дворска штампарија Адолфа Холцхаузена, Беч

Посредством краљевог лекара, др Ђоке Јовановића, Љубомир Стојановић добија прилику да оствари свој сан. Октобра 1896. године, носи рукопис у Беч са намером да уради најквалитетније могуће фототипско издање. Финансијер целог подухвата је млађани краљ, предвиђена цена: 9530 форинти (гулдена), односно 1000 наполеона, а данашњи еквивалент у актуелкној валчути изонси 137 136, 70 евра.. Припрему и штампу обавиће Царски и краљевски дворски уметнички завод Ангерера и Гешла и Царска и дворска универзитетска штампарија Адолфа Холцхаузена.

Посредством Ватрослава Јагића, из Петрограда стиже лист који је Успенски предао на чување Руској Императорској Академији Наука. Рукопис је раскоричен и снимљен. Необично велики формат оригинала, 41,8х28,4 см, направио је низ нетипичних проблема у припреми и штампи. Испоставило се да је цена вишеструко већа од планиране. Стојановић у писму свом пријатељу Пери Ђорђевићу описује насталу ситуацију и једино решење види у томе да само 40 страница одштампа у пуном формату и пуном колору, а преосталих 320 упола смањи и штампа по 2 на 1 страници и само у 2 боје, црвеној и црној. Но, без обзира на то, ово издање је врхунски штампарски домет тог доба. Крајем маја 1897. године коначно је завршена штампа 300 примерака. Књиге су подељене страним државницима и институцијама културе. Оригинал је поново укоричен и враћен у двор у Београду. Стојановић није оставио белешке о повезу, те не знамо да ли су се први и последњи лист раније одлепили од дрвених дасака пресвучених кожом, које чине корицу, или је то урађено у Бечу, не знамо да ли је оригинал имао капиталну врпцу итд.

Друго фототипско издање, март 1994-јун 1998. године, издавачи АИЗ Досије и ЈП Службени лист СРЈ у сарадњи са САНУ, приређивачи: Вељко Топаловић, Бранислав Бркић и Душан Мрђеновић, припрема и штампа Ласервулф и СЕ Лито, Јоханесбург

После Другог светског рата, Република Србија је деценијама спречавала највеће домаће и стране издаваче у покушају издавања новог факсимила. Није им дозвољено ни да сниме рукопис. Истовремено, прикупљена су огромна средства за фототипско издање, 1.648.750 евра у данашњем новцу, која су нестала, а Јеванђеље је чамило у подруму Народног музеја, где је кустоскиња на њему одмарала ноге. Године 1994, Досије, издавачка кућа из Београда, упућује мало другачију молбу. Тражи и добија дозволу да сними све странице које нису одштампане у пуном колору у издању из 1897. године. Без икаквих политичких веза, подмићивања… Идеја им је била да надлежни немају појма како изгледа издање из прошлог века. Јесте мало приглупо, али ништа не кошта да се проба.

Кад је одобрење стигло, одједном се испоставило да постоји неочекивани проблем. Нигде у Европи није на једном месту постојала та количина потребних а најквалитетнијих слајд филмова. Они имају рок трајања, скупи су и нико их нема више од 10. Набављени су посредством Петра Милатовића Острошког, ком су послати у Беч, а он их је проследио издавачима.

Народна библиотека Србије и Народни музеј потписали су, 1995. године, уговор о заједничком издању са Досијеом, а дан касније су се из истог повукли због “одлуке са највишег места”.

Досије је наставио са радом и одштампао издање у Јоханесбургу 1998. године. Убрзо потом, стигла је званична забрана министарке Наде Поповић Перишић. Издавачи су привођени и прећено им је да ће бити протерани из Србије, а истовремено ово издање откупиле су највеће светске библиотеке и универзитети, као и српски манастири и цркве у иностранству. Наредне године, опет “одлуком с највишег места” издање је легализовано.

Тираж је био 300 примерака, а издавачи Досије и ЈП Службени лист СРЈ у сарадњи са САНУ.

На основу овог издања, Унеско је, 2005. године, уврстио Мирослављево јеванђеље у Памћење света, међу 120 највреднијих докумената у историји.

Треће фототипско издање, фебруар 2016-фебруар 2019. године, издавач: Мирослав Евангелиум, International Manuscript Fund, Беч, приређивачи Вељко Топаловић, Душан Мрђеновић и Бранислав Бркић, припрема и штампа: АИЗ Досије и Александар Поповић, Естерман, Ауролцминстер, Аустрија

Претходна издања Мирослављевог јеванђеља имала су штампарско злато, које је злато само по имену, а у ствари је бронза. Таква, тада најбоља штампарска технологија, није омогућавала верну репродукцију онога што су средњовековни српски илуминатори цртали на златној подлози. Досије је, током 2016. и 2017. године, направио више од 100 штампарских проба широм света. Постигнут је напредак, али прецизност није била задовољавајућа. Наду је пружала једна нова Хајделбергова машина која, наводно, у једном пролазу наноси златну фолију и штампа преко ње. Таква не постоји на Балкану јер је прескупа. Опет Досије ангажује Петра Милатовића Острошког, као човека за специјалне операције. Петар одлази у Хајделбергов сервис у Бечу и сазнаје да постоје само 3 такве машине у Европи, а једна се налази у Аустрији, 300 км удаљена од Беча.

Априла 2018. године, направљене су прве пробе на поменутој машини, уз коришћење Досијеових изума у припреми за штампу. Први резултат изазвао је одушевљење како српских академика који су видели оригинал, тако и колега специјализованих издавача факсимила у Европи, који раде таква издања за Ватикан, Ротшилде и Британску библиотеку. Иако је цена сваке појединачне пробе 900 евра, у наредним месецима направљен је низ нових тестова, како би се припрема потпуно прилагодила штампарској машини и специјалној врсти папира.

Библиотека Српске Патријаршије, која је пратила све Досијеове пробе и схватила да је начињен јединствен пробој у штампи, поднела је захтев министарству културе за дозволу, како би могла да учествује са Досијеом у новом издању. Министар Владан Вукосављевић, и поред бројних интервенција, није дао било какав одговор пуних 6 месеци. Из његовог министарства стижу гласине да Бојана Борић-Брешковић, управница Народног музеја, тражи да се ово издање спречи. Професор Ђорђе Трифуновић, човек који је 1998. године тражио да Службени лист уништи тадашње издање, спречио је да се макета новог издања представи на Међународном конгресу слависта, који је недавно одржан у Београду.

Досије, који има дозволу која није временски ограничена, и Петар Милатовић Острошки схватају да министарство опет улази у мутне радње поводом Мирослављевог јеванђеља, супротне интересу српске културе. Оснивају у Бечу непрофитно удружење Мирослав Евангелиум, које ће бити носилац целог посла. Да ствар буде шашавија, ново издање биће финансирано средствима која је Вељко Топаловић, један од приређивача, зарадио клађењем на коњске трке у Енглеској и прилозима од по 1 евро. Док распојасана власт улаже 30.000 евра у реконструкцију ВЦ-а управе железнице, 80.000 евра у Марину Абрамовић која гледа у магарца, 500.000 евра донира глумцу Ралфу Фајнсу итд, Срби који поштују своју историју, културу и веру боре се за голо преживљавање. Свесни те чињенице, приређивачи су ограничили висину прилога на 1 евро. Свака појединачна донација, као и комплетно финансијско стање пројекта биће увек видљиво на сајту, који ће почети са радом у априлу 2019. године. Сав профит, уколико га буде, биће усмерен издавање Српског псалтира и осталих најзначајнијих српских и руских рукописа, као и у израду пратећих студија које објашњавају изгубљена значења ликовних украса ових ремек-дела.

Почетком 2019. године, биће завршена штампа књижног блока новог издања Мирослављевог јеванђеља. Потом креће потпуна реконструкција средњовековног повеза. Први примерци, ако Бог да, биће укоричени у манастиру Хиландар. Због велике количине ручног рада, коричење сваке појединачне књиге трајаће 15 радних дана.
Тираж: 300 примерака, издавач Мирослав Евангелиум из Беча.

Иако је садашњи председник Србије положио заклетву на фототипском издању из 1998. године, Мирослављево јеванђеље је поново протерано из сопствене земље и поново ће трудом и жртвовањем Срба у Бечу његов факсимил угледати светло дана на највишем светском нивоу.
Чини се да сама света књига бира своје сараднике и не жели да има икакву везу са недостојнима. Као и безброј пута до сада, Мирослављево јеванђеље нам указује да “највише место” с ког се одлучује о његовој судбини није овоземаљско.

Наташа Јаковљевић, на основу књиге Вељка Топаловића и Душана Мрђеновића: Мирослављево јеванђеље – Историјат, документарног серијала: У почетку беше реч, режисера Бошка Савковића, сајта: www.miroslavljevojevandjeljefaksimil.com, те ауторизованог интервјуа са Петром Милатовићем Острошким.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here