ПАКТ СА МЈЕСЕЦОМ

0
52

Кад се небо обоји
руменилом свитања,
отворе се
прозори душе.

Утихну звијезде,
окрилате се мисли
и полете пут
небеских висина.

Лете ливадама, планинама
и кад се простире
ноћ над нама,
и онда кад из облака
грми јека.

Муње у осмјех
сунца претварају,
од чудесне дуге
хаљине сију,
умивају се
бисер росом.

Пакт са мјесецом
тајна чула праве.

У облаку да се
очи сретну,
похотну им да
препозна жељу.
Велом мјесечине
да прекрије љепоту
њеног струка,
усана рајских
вјечна да буде лука.

Невенка Миланко

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here