ЗАПИС ЗА НОВА ПОКОЛЕЊА

0
69

Вулко Шћекић: Братство Шћекића – Љепота праискона,
ИГП Пегаз, Бијело Поље, 2018.

Ових дана је из штампе изашла књига “Братство Шћекића – Љепота праискона“ Вулка Шћекића (Курикуће/Беране – Мајданпек) који је своју стваралачку потребу започео књигом “Богородично јеванђеље“ (Глас цркве, Шабац, 2010.) у којој је на специфичан начин проговорио о духовном и одавно познатом али тешком, обимном и многима неразумљивом штиву, наставио књигом “Анегдоте о Шћекићима“ (ИГП Пегаз, Бијело Поље, 2012.), да би после вишегодишњег трагања и не баш лаког  сакупљања веродостојних података овом књигом бацио више светла на Братство Шћекића.

Очито да је ова књига настала из убеђења аутора да се без познавања прошлости свога народа, својих корена и развијања сопственог и стабла братственика не може сигурније и плодотворније закорачити у будућност и као потреба да његови посебно млађи и они братственици који ће и њих наследити више сазнају о себи, својим коренима, породичним стаблима и везама блискости, како би се снажније у ту спознају утемељили. И генерално гледано, и не само због тога, и не само код овога братства и овога аутора, ову потребу намеће животни тренутак и све веће отуђење које у приличној мери води и до непознавање свог потпуног идентитета. Ово тим пре што међу прокламоване циљеве Удружења овога братства спада и све то како би открили део непознатог, сачували га од заборава и како би снажније неговали братске односе. Зато Вулко залази у далеку прошлост и веома обимну материју која темељи на чињеницама о пореклу и вековној традицији Шћекића. Зато ову књигу, тај глас праискона, треба схватити и прихватити као његов допринос тој ствари.

Посветом: „Мајци Драгињи за сву жртву, бол, патњу, сузе и ноћи без сна“, Вулко је враћајући се у далеку прошлост дао кратак преглед праисторије и историје српскога народа, историје Србије и Црне Горе и племена Пипери почетком XВИИ века (када је Шћек, прапредак Шћекића, напустио Пипере и доселио се на Залоквицу) и на индиректан начин, како нагласи Бранислав Оташевић, који је поред мене и Божидара Р. Шћекића један од рецензената, да она „може да буде прототип свих наших мајки које су дале огроман допринос славној историји нашег народа“.Треба истаћи да поред поменутих историјских података и анегдота о Шћекићима књига садржи и легенде и предања о настанку имена места у којима живе Шћекићи, родослове Братства Шћекића и нихове славе и преславе.

Посебна вредност ове књиге је осврт на бројна дешавања, честе сеобе, тешке и крваве судбине својих саплеменика, али и апострофирање појединачних и бројних њихових врлина међу којима се истичу доброчинство, људскост и патриотизам. Но, треба истаћи и чињеницу да нам аутор наводи бројне породице са другачијим презименима и славама иако су у крвној вези са Шћекићима. Он то чини на веома умешан начин чиме, како нагласи  Божидар Р. Шћекић „открива путање кретања и развоја Братства кроз деценије и векове… и временске низове и замршене раскрснице кроз које су преци пролазили у борби за бољим животом“, али и “због тога што цјелокупно стабло које израста из првобитног коријена Шћекића при самом врху има цвјетове различитих боја. Те “боје“ су бројне и, захваљујући аутору, данас нама познате“.

Скоро да је сигурно да ће поред бројних података, песничких осврта и илустрација на будуће читаоце из ове на 253 странице штампане књиге најјачи утисак оставити  пуних 45 страница тих бројних и до детаља веродостојно и пажљиво датих графичких приказа породичних стабла и братских веза, што је на одређен начин чини специфичном и изузетно вредном.

Неспорно је да је овом књигом Вулко Шћекић урадио оно што је било могуће урадити и оставио вредан запис за поколења, што не искључује потребу да се и он, али и други саплеменици и истраживачи минулих догађаја и историје уопште баве овим питањем, на шта већ указују нека његова нова и аргументована открића после којих је могуће од њега очекивати оваква и слична нова остварења.

Пеко Лаличић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here